Izlog knjige

Milan Bojić
SRPSKI JUNACI – OD KOSOVSKOG BOJA DO KOŠARA
Dobrodetelj, Beograd

Ova jedinstvena knjiga za decu iz edicije „Dobro dete“ opisuje neverovatne podvige srpskih junaka iz naše bogate prošlosti. Mali čitaoci naći će se u grotlu 12 velikih bitaka, a ilustracije pune akcije Vladimira Krstića Lacija pomoći će im da bolje upoznaju neustrašive ličnosti iz srpske istorije: Miloša Obilića, Kneza Lazara, Despota Stefana, Karađorđa, Hajduk Veljka, Marka Miljanova, Vojvodu Vuka, Milunku Savić, Miku Madžarevića, pilota Milenka Pavlovića, Boška Perića Pešu iz Republike Srpske, i Jaguara i Grubog, junake s Košara. Knjiga koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Zoran Avramović
SLUČAJ JEDNOG INSTITUTA
Filip Višnjić, Beograd

Srpska naučna i šira javnost je duže od godinu dana pratila zbivanja oko Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Knjiga odgovora na pitanje kako se dogodilo da prvi put u srpskoj nauci jedna grupa istraživača demonstrira pravno-zakonodavnu i političku moć nad odlukama Vlade Republike Srbije. U knjizi se činjenički i hronološki osvetljava njihov odnos prema zakonima Republike Srbije, prema Vladi Republike Srbije i odbijanju predloženog UO, politička diskriminacija članova i predsednika UO i odnos prema demokratiji („institucionalna neposlušnost“) i medijima, organizovanju manipulativne podrške u inostranstvu i bivšoj Jugoslaviji. Drugim rečima, u pitanju je odnos države i naučnih organizacija, a u širem smislu i odnos države i nauke, države i naučnika.
Ova kritičko-dokumentarna knjiga potvrđuje da se jedan od krupnijih problema srpske naučnoobrazovne kulture ogleda u tome što se politika u obliku privatnog mišljenja snažno meša u profesionalnu aktivnost pojedinca i grupa. Naročito u oblasti društveno-humanističkih nauka.
Slučaj ovog instituta pokazuje da su samoupravne snage (samovolja) još uvek jake u intelektualnim delatnostima, da se država lako odriče svojih prava, da je načelo moralne političke podobnosti još uvek upotrebljivo i to pod proevropskom retorikom, da se pozivaju inostrane snage kako bi se zadržala institucionalna moć. Bez obzira na ovakav epilog, ova knjiga ohrabruje borbu protiv uzurpacije moći u nauci i obrazovanju koja bi da postane legitimnom.

Slobodan Mrđa, Marijana Milankov
KULTURNA PARTICIPACIJA GRAĐANA SRBIJE
Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, Beograd

Knjiga je nastala kao deo istoimenog projekta Zavoda realizovanog 2019. godine, čije je jezgro činilo anketno empirijsko istraživanje na nacionalnom uzorku, sa osnovnim ciljem da da se stekne uvid u strukturu kulturne participacije građana naše zemlje. Anketiranje je obavljeno u oktobru i novembru 2019. godine, pri čemu je od planiranih 1.600 anketiran 1.521 ispitanik. U istraživanju je učestvovalo 50 anketara iz sredina u kojima je vršeno istraživanje ili s teritorijalno bližih opština. Anketiranje je obavljeno uz pomoć standardizovanog upitnika koji se sastojao od 50 pitanja, podeljenih u 7 grupa, pri čemu se prvi deo upitnika odnosio na standardne sociodemografske varijable a drugi je bio posvećen zavisnim varijablama, kao što su kulturna interesovanja, kulturne navike, informisanje i komunikacija, uz poseban segment upitnika vezan za ocenu ličnog blagostanja. Zahvaljujući ovakvom anketnom istraživanju dobijeni su podaci o tome šta ispitanici vole da rade iz domena kulture (kulturne aspiracije), šta stvarno rade (kulturne prakse), koliko troše na kulturu i drugo, a prikupljeni podaci o sociodemografskim karakteristikama ispitanika omogućili su identifikaciju pozicije ispitanika u socijalnom prostoru i identifikaciju njihovih profesionalnih, obrazovnih i urbanih karakteristika. U studiji su analizirani i prikazani podaci za koje je procenjeno da bi mogli da koriste kreatorima kulturne politike na svim nivoima, ustanovama kulture, formalnim i neformalnim umetničkim grupama, kao i široj zainteresovanoj javnosti. Ovo istraživanje oslanjalo se na ranija istraživanja kulturne participacije na nacionalnom nivou koja je sproveo Zavod – Kulturne prakse građana Srbije (2010) i Kulturne potreba, navike i stavovi građana Srbije (2015) – i sadrži komparativnu analizu s njima.

Veroljub Vukašinović
TILIĆ
Pravoslavna reč, Novi Sad

Uzdižući poeziju iznad svih oblika životne empirije, videći samo u njoj ono što se odupire sveopštoj razgradnji i potanjanju u nepostojanje, Vukašinovićev lirski subjekt će reći: ,,Što pevao je – samo to postoji.“ Tako poezija stiže do one tačke na koju su je postavili Vukašinoviću tako dragi romantičari – napisao je o najnovijoj Vukašinovićevoj poetskoj zbirki ugledni književni kritičar Radivoje Mikić i dodao da je to još jedan dokaz da autentični liričar svoj doživljaj sveta i života i svoj pogled na poeziju izvodi ne samo i ne toliko iz ličnog, iskustvenog horizonta koliko on, u svakom času, računa na celinu kulturne/književne memorije koja mu ne nudi samo morfološki repertoar koji će tako efektno uvesti u svoje pesme već mu nudi i nešto mnogo više od toga – tematske topose i obrasce uvođenja tih toposa u pojedinačni pesnički tekst. „Otuda nam se i čini da dok čitamo pesme Veroljuba Vukašinovića prolazimo stazom koju, u osnovi, znamo, ali kojoj je pesnik obezbedio nešto uistinu važno – sposobnost da se u našem pogledu transformiše i to tako što će uključivati u sebe doživljaj sveta i života koji je izveden iz horizonta ovog vremena. Tako nešto može da postigne samo pravi pesnik“, navodi između ostalog Mikić o pesničkom ostvarenju Veroljuba Vukašinovića.

Mićo Cvijetić
PLEMENITI KALEMCI
Svet knjige (Beograd) i SPKD Prosvjeta (Foča)

Ovo je sedma knjiga istraživačkih, esejističkih, književnokritičkih i srodnih radova Mića Cvijetića, doktora književnih nauka, uglednog pesnika, putopisca i prevodioca. Podnaslovom bliže su označeni njeni sadržaji: Književni sporovi i svetovi, tumačenja i kritike. Komponovana je iz tri dela: u prvom su istraživači radovi i književni svetovi izabranih pisaca, u drugom tumačenja opusa značajnih autora, a u trećem kritički tekstovi o delima tekuće izdavačke produkcije. Međutim, posebnu vrednost poseduje najduži, uvodni tekst, iz koga je preuzeta i naslovna sintagma. Reč je o malo poznatom spevu Laze Kostića „Beseda“, koji je svojevremeno žestoko osporen od Matičinih kritičara, kao i potpuno nepoznatoj polemici koja je tim povodom vođena u jednom sveslovenskom časopisu na nemačkom jeziku. Do zanimljivih pojedinosti autor je došao u svome davnom naučnoistraživačkom radu, koje posle toliko vremena prvi put celovito obelodanjuje.

Saša Buđevac
TRIANGLAĐANI
Niški kulturni centar

Reč je o delu koje predstavlja napetu dualogiju o ljudima s margine koje ujedinjuje čudnovati splet okolnosti. Trilerski zaplet čitaoca duhovito vodi kroz misteriju nestanaka ciganske dece, do lova na knjigožderca, uništitelja „Dnevnika Ane Frank“ u bibliotekama. Prema mišljenju kritike, konačno se pojavio srpski krimić koji parira etabliranoj nordijskoj školi.
Čitaocu se već na samom početku romana otkrivaju slike piščevog rodnog grada Niša, premda je priča u korenu univerzalna, te se može situirati gotovo bilo gde na zemljinoj kugli. Kako pisac ističe, mi vazda hodamo po metaforama i gledamo u njih. „To je samo pitanje perspektive. Svi prostori u mojim romanima su metafizični… Ja sam arhitekta i imam produbljeno razumevanje prostora. Naravno da sam svestan univerzalnosti, mada mi ona nije bila cilj niti sam namerno to radio. I svi ti slojevi se sami spontano razlistavaju. Nekih sam svestan, a neke čitaoci sami učitavaju, ali me retko iznenade. Dešavalo mi se da u literaturi osetim hinjenu univerzalnost, onu sa predumišljajem. Meni to uvek bude banalno“, kaže autor ovog romana.

Dragomir Sando
VELIKI SI, GOSPODE
Globosino Aleksandrija, Beograd

Narod hoće čudo. Svi narodi na svetu vole čudo. Bez čuda se osećaju robovi prirode, u okovima prirodnih sila i stihija. Čudo im otvara prozor na tamnici. Čudo im posvedočava postojanje nekoga jačega od vatre i ognja i potopa i bolesti i groba. Čudo je kao pismo. Oca deci u tamnici. Duša svih naroda u svetu se buni protiv objave nekih fizičkih naučnika, da su „prirodni zakoni“ neumitni. Kao da postoje neki fizički „prirodni zakoni“ a ne samo prirodni nameštaj i poredak toga nameštaja. I nikada u narodima nije bilo toliko žeđi za čudom kao u naše vreme – zapisao je o čudima vladika Nikolaj Velimirović, što je ohrabrilo i potaklo dr Dragomira Sanda da napiše ovu knjigu. Kako autor ističe, pored svih činodejstava i praktičnih služenja u svojoj svetoj crkvi, bilo je neobičnih momenata koji se nisu dali podrediti svakodnevnom životu i njegovom poretku i pravilima. Sve njih je doživeo ili ih je neposredno čuo „iz prve ruke“. „Ceneći duboko i one koji kažu da za njihov duhovni život nikakva čuda kao svedočenje njihove vere nisu potrebna, verujem da je mnogima i te kako važno da čuju da Bog progovara na drugačiji, svoj, božanski način. Mnogima se kroz čuda dodatno otvaraju oči, neki se bude iz sna ravnodušnosti i počinju da razmišljaju o mnogim stvarima oko sebe na koje do tada nisu obraćali pažnju.“ Prema rečima urednice ovog izdanja Ljiljane Habjanović Đurović, reč je o pričama ispričanim lepim jezikom a posebno vrednim ih čini upravo njihova istinitost.