DAN POSLE

Noć u kojoj je nastupila 2021. godina bila je apsolutno istorijska novogodišnja noć. U njoj je iskustveno i medijski zabeleženo suočavanje s urbanim prizorima opustelog sveta. Kao da je nekakav moćni filter namah učinio čovečanstvo nevidljivim. Ili da je širom sveta sniman film futurističkog žanra i naslova Dan posle, a reditelj i scenaristi prikazali pejzaže katastrofe koja je „sklonila“ život, izbrisala ljude, a ostavila netaknutom infrastrukturu megalopolisa. Dočarano je nešto što bi ličilo na učinak neutronske bombe koja uništava „samo“ život, poštedevši neživi svet. U minulim decenijama ovog i prošlog veka novogodišnja noć bila je – zna se – zakon, a raskošna scenografija nakićenih urbanih prostora i slavljenička atmosfera opšte ushićenosti bila je standard trenutka. Ukratko, podrazumevao se trijumf života nad ništavilom njegovog nestajanja! Osim u vremenima ratova ništa slično dočeku 2021. nije međutim bilo viđeno.
Povodom ovog novogodišnjeg „slavlja“ bez slavljenika, reporteri i agencije su zabeležili opčinjavajuće činjenice normalnosti – bez smisla!
„Milijarde ljudi primorano je da proslavi Novu godinu intimno kod kuće zbog restrikcija oko pandemije virusa korona. Posle višemesečnih restrikcija i izolacije zbog kovida 19, novi talasi epidemije primorali su većinu stanovnika da prate proslave sa svog kauča. Od Sidneja do Rima ljudi su pratili vatromete i proslave na svojim televizijskim ekranima ili kompjuterima.“
U ovim vestima Srbija nije pominjana, ali srpska prestonica, kao i drugi gradovi naše zemlje, bila je skladno pridružena zahtevima duha vremena koji je obeležio odlazeću godinu, nezvanično „najgoru u istoriji“.
Ako je naglašeno da se ranije u luci u Sidneju o Novoj godini okupljalo milion ljudi, a „ovog puta su te lokacije ograđene, a čuveni noćni klubovi sablasno prazni“, i za beogradske trgove koji su ranije ključali od života u jedinstvenoj noći – sada su bili važeći opisi sidnejskih ulica: „Veliki broj policajaca bio je prisutan na tom mestu koje je ličilo na grad duhova.“
Za „novaka“ (reč kojom se u slengu završavalo uobičajeno decembarsko pitanje „gde ćeš za…“) Beograd je, mimo svog duha i tradicije, zamro i zanemeo. Ulicama su špartali usamljeni kontrolori – vozila komunalne milicije, zadužene da proveri da li je grad dovoljno sablasan. Prvog jutra novog leta 2021. zabeleženo je: „Beograd osvanuo pust, na ulicama ni žive duše: Gde god da jutros krenete, stići ćete za tili čas.“ Metafora „ni žive duše“, čini se, nikada nije bila umesnije upotrebljena.
Da li je sve nabrojano nagoveštaj da se svet sprema za nekakvu opštu noć „bez žive duše“? Koja će planeti doneti sadržaje (nadgledane) pustoši, dočarane u poretku pomenutog postkatastrofičnog Dana posle? Sve sada viđeno mesecima je naime interkontinentalno uvežbavano, a raskošno odigrano u noći vatrometa priređenih ne za žive gledaoce već za snimateljske dronove i TV kamere!?
Zanimljivo da ovakvih upitanosti, ne samo povodom prazničnih ograničenja, ni u nagoveštajima nema u mejnstrim medijima, niti u prigodnim prazničnim istupanjima političara i vladajućih elita. Kao da je sve što se dogodilo zapravo u redu, i da su pandemija i odgovor sveta na nju ustanovili, puzeće i lagano, novi poredak koji samo nerazumni mogu dovoditi u pitanje! Sva pustoš jeste navodno razumljiva jer proishodi iz stvarnosti koju je svetu dosudio virus stigao ko zna od kuda i đavo će znati kako. Samo to ne valja pitati: otkuda virus? Ili – ko ovom pandemijom upravlja, to jest na čiju dušu treba ubeležiti ono što je sve jasnije: za čovečanstvo lek postaje pogubniji od bolesti.
Bez odgovora ostaje i pitanje: kako se u novom poretku tumači vest: „Iako su velikim delom pošteđene od pandemije i zemlje Pacifika obeležavaju Novu godinu na novi način zbog mera zatvaranja granica, policijskog časa i izolacije.“ Znači li to da su zatvaranja i izolacija nevezani za pojavu virusa? Postali su deo čovekove stvarnosti a njihovo preispitivanje subverzivna delatnost? Bolest jeste opasna, ali ne manje opasno je to što se svet približava situaciji: kuga izlečena, pacijent – umro!
Ko je moćni partibrejker koji upravlja planetarnim proterivanjem ne samo Deda Mraza već i situacija kolektivnog deljenja radosti, sreće, dobrog raspoloženja, ljudske bliskosti (nalogom „držite distancu“, bliskost je definitivno kompromitovana)?
Usred krhotina razbijenog ili neuhvatljivog smisla nove stvarnosti moglo se razabrati ponešto sadržajno u razgovorima učesnika emisija alternativnih medija dostupnih na internetu, dakle, van glavnih medijskih tokova! Jedan od sagovornika neupitnog autoriteta, uz to i solidnog poznavanja međunarodnih prilika, u TV emisiji reče: „Ovo što sada gledamo i živimo jeste agresivna manipulacija čovečanstvom, a priredile su je moćne globalne elite u strahu da će aktuelni svetski procesi i tektonska geopolitička i ekonomska pomeranja umanjiti, ili ukinuti, moć i privilegije njihovog svetskoj zajednici nadređenog položaja.“ U strahu su velike oči, kaže se često, a ponekad se ispostavlja da su oči velikog straha istovremeno oči velikog zla!
Možda bi u ovoj godini za čovečanstvo najpreči zadatak trebalo da bude traganje za odgovorom na pitanje: gde je jezgro i centar tog uma koji upravlja poretkom sveta u kojem je stavljena rampa čovekovom zajedništvu, a sreća zabranjena ukoliko, nadziranjem, nije izolovana u mikroprostore „sopstvenog kauča“?
Identifikovanje logističke komande koja upravlja istinama, odnosno razlozima i metodama zaključavanja čovečanstva nije jednostavno. Narativ o pandemiji ovde funkcioniše kao „deo problema, a ne rešenja“. Naznaka koje upućuju na odgovore nije malo, ali se mnogi pokušaji ove vrste najčešće razbijaju o oštricu kritičkih opaski i poruge navodnim teorijama zavere. Stoga, kao otporne na pomenuto cinično osporavanje, navodimo opaske suvim činjenicama potkrepljene.
„Iako je novi koronavirus uništio živote, ušteđevinu i mala preduzeća ogromnog broja Amerikanaca, godina u finansijom smislu nije bila loša za sve – Volstrit je od početka pandemije dobio 56 novih milijardera, prenosi En-Bi-Si njuz.“
Na tragu ove vesti, vredno pažnje je razmatranje srčanog Mihaila Leontjeva (Fakti): „Za borbu protiv krize bez presedana, koja je veštački stvorena kao rezultat borbe protiv širenja virusa, najveće centralne banke sveta – SAD, Evrope, Japana, Kine – štampale su ove godine više od 10 biliona dolara. SAD bi još da ubace bilion, da ih ne koči postizborna tuča suprotstavljenih strana. Istovremeno, berzanski indeksi, koji su bili na najvišem nivou početkom godine i koji su naglo pali krajem marta, potpuno su se oporavili i premašili nivo sa početka godine, pokazujući neviđeni ekonomski prosperitet. To jest, berza je prva izgubila zdrav razum.“
Uz zaključak da je opšta katastrofa pandemije „nekome rat, a nekome brat“, Leontjev dodaje da se „gubitak razuma“ na berzi „nije desio baš sada, ali da ona nikada ranije nije pokazivala takav stepen ludila“, te da je „jasno da kao rezultat te ogromne emisije nikakvo novo bogatstvo nije stvoreno već je za tih 10 biliona došlo do preraspodele bogatstva u korist svetske finansijske elite.“
Možemo li da zaključimo da oni kojima je kovid-rat u stvari brat određuju prirodu „porodičnog prava i nasleđivanja“ profita za milijarde koje su zaključane da bi se u tišini i sablasnom spokojstvu blago „prerasporedilo“? A novogodišnja slavlja i sve slične bučne, zahtevne, gotovo razmetljive populističke svetkovine u tom poslu samo smetaju i dekoncentrišu srećniju braću!