Vreme za bekstvo Pinočea U suknji

BOLIVIJA PROTIV NOVOG SVETSKOG PORETKA

Obojena revolucija u Boliviji definitivno je doživela krah i pučisti predvođeni privremenom predsednicom Žanin Anjez traže način da pobegnu iz zemlje u kojoj im prete suđenja za najgore zločine

Doskorašnji vršilac dužnosti predsednika Bolivije Žanin Anjez zatražila je od Sjedinjenih Država da njoj i zvaničnicima njene pučističke vlade odobre 350 viza kako bi pobegli iz zemlje posle ozvaničenja pobede predsedničkog kandidata Pokreta za socijalizam (MAS) Luisa Arsea i trijumfalnog povratka prognanog predsednika Eva Moralesa u zemlju. Vest o pismu Žanin Anjez američkoj administraciji od koje se traže vize za zvaničnike administracije koju je predvodila objavio je novinar američke mreže En-Bi-Si Tom Brokau, a prenela venecuelanska televizijska mreža Telesur.
Žanin Anjez, inače desničarska političarka krajnje ekstremističkih i rasističkih stavova spram autohtonog indijanskog stanovništva Bolivije, na mesto privremene predsednice došla je na krilima prošlogodišnjeg državnog udara kojim je Evo Morales, prvi predsednik te zemlje indijanskog porekla, primoran na ostavku i egzil u Meksiko i Argentinu, gde se nalazio sve do pobede, odnosno predsedničke inauguracije svog partijskog kolege i bivšeg ministra privrede i finansija Arsea početkom novembra. Arse je trijumfovao na izborima održanim 18. oktobra, 363 dana od državnog udara opozicije uz podršku SAD, osvojivši već u prvom krugu glasanja 55,1 odsto glasova, dok je drugi bio bivši predsednik Bolivije Karlos Mesa sa osvojenih 28,8 posto glasova. Suočena s neizbežnim debaklom na izborima, Žanin Anjez je povukla kandidaturu sredinom septembra i podržala Mesu.

ODLAGANJE IZBORA I POKUŠAJI MANIPULACIJE Pučistička vlast predvođena Anjezovom raspisala je, u dogovoru s Moralesovim Pokretom, opšte izbore za 3. maj, a na kojim bi Moralesu bilo zabranjeno da se kandiduje, ali je Vrhovni izborni sud odlučio da, zbog vanredne situacije izazvane pandemijom virusa korona, budu odloženi do daljeg. S ovom odlukom i merom saglasile su se sve značajnije partije, uključujući i MAS. Anjezova je 22. juna potpisala zakon koji su prethodno usvojili i Predstavnički dom i Senat po kojem je održavanje izbora zakazano za 6. septembar, ali je mesec dana kasnije, 23. jula, Vrhovni izborni sud objavio da će, zbog predviđanja o mogućem povratku pandemije, izbori biti odloženi za 18. oktobar. Ovo odlaganje osudili su Evo Morales i njegov pokret, ocenjujući da se radi o neustavnom pokušaju Anjezove da se održi na vlasti, i 3. avgusta su započeti masovni protesti i štrajkovi, uključujući i blokade puteva. Pošto nisu urodili plodom, izbori su održani tek u oktobru.
Ovo je, međutim, Anjezovoj poslužilo kao izgovor da pokuša na drugi način da spreči povratak Pokreta za socijalizam na vlast. Ona je, ukazujući na činjenicu da je tokom protesta u više navrata došlo do nasilnih izgreda, od kancelarije glavnog tužioca u La Pazu zatražila pokretanje istrage protiv Moralesa, Arsea i kandidata za potpredsednika Davida Čokueuanke i osam drugih vodećih figura Pokreta za socijalizam zbog podstrekivanja na „terorizam, genocid i druge zločine protiv zdravlja“. Da je optužnica prihvaćena, Arse i MAS bi bili sprečeni da učestvuju na izborima i put za ostanak na vlasti Anjezovoj bi bio otvoren. Ali tužilaštvo je usled nepostojanja osnova za tužbu i pritiska MAS-u naklonjene javnosti odbacilo optužnicu. Pučiste to pak nije odvratilo od spletkarenja – krajem avgusta i početkom septembra došlo je do više velikih zaplena oružja, eksploziva i municije za koje se tvrdilo da pripadaju meksičkim narko-kartelima i organizacijama bliskim MAS-u koji nameravaju da destabilizuju zemlju pred izbore, ali su se i ti navodi pokazali kao lažni.
S druge strane, svega nekoliko dana nakon pobede na izborima, 21. oktobra Luis Arse je preživeo napad eksplozivom na štab Pokreta za socijalizam tokom sastanka partijskog vrha. Na svu sreću, niko nije povređen, ali je postalo očigledno da je vođstvo partije u opasnosti. „Osećamo se potpuno nezaštićeno. Niko nam ne pruža bezbednosne garancije koje naš položaj iziskuje“, izjavio je posle napada portparol Pokreta Sebastijan Mišel.

DRAMSKI PREOKRET Poslanici odlazećeg parlamenta Bolivije odlučili su, međutim, 30. oktobra da zatraže istragu i podizanje optužnice protiv Žanin Anjez i njenih saradnika. „Poslanički dom i Senat su na zajedničkoj sednici usvojili parlamentarni izveštaj o pokoljima u Senkati, Sakabi i Japakani kojim se preporučuje sudski proces protiv Žanin Anjez i njenih saradnika za genocid i druge zločine“, saopštio je bolivijski Parlament precizirajući da se optužbe za sada odnose na Anjezovu i 11 njenih ministara.
Parlamentarna komisija pod vođstvom poslanika Moralesovog Pokreta za socijalizam mesecima je istraživala incidente koji su se dogodili u nekoliko bolivijskih regiona tokom državnog udara u oktobru i novembru prošle godine kada je smenjen Morales a živote izgubilo više od tridesetoro ljudi.
Anjezovoj se stavlja na teret potpisivanje dekreta kojim se vojsci dozvoljava upotreba sile protiv demonstranata izašlih na ulice u znak podrške svom svrgnutom predsedniku i daje imunitet svim njenim pripadnicima za bilo kakva krivična dela uključujući i ono što je naknadno nazvano „pokoljima“ u Kočabambi i El Altu. Snage bezbednosti su, prema optužbama, vatru na demonstrante otvarale čak i iz helikoptera, a napadane su, navodno, i pogrebne povorke s posmrtnim ostacima demonstranata ubijenih u prethodnim napadima.
Sama Žanin Anjez je, kada je čula za odluku Parlamenta, ocenila da se radi o političkom progonu iza kojeg stoji Pokret za socijalizam. „MAS se vraća svojoj navici da progoni one koji drugačije misle“, napisala je ona na tviteru. Istina je, međutim, da je za pokolje, progone i druga krivična dela ne optužuju samo domaći politički protivnici nego i ozbiljne međunarodne organizacije u kojima su važna članica i njeni vašingtonski mentori. Tako je Posmatračka misija Interameričke komisije za ljudska prava u okviru Organizacije američkih država, čije je sedište u Vašingtonu, a koja je u tom području boravila između 22. i 25. novembra 2019. godine, nekoliko dana od spornih događaja, potvrdila da su u Kočabambi i El Altu počinjeni pokolji, a osudila ih je i visoka komesarka UN za ljudska prava Mišel Bašle. Da Anjezovu i njenu vladu za progon političkih protivnika i korupciju ne optuži nije mogao čak ni Hjuman rajts voč, koji se generalno smatra produženom rukom američke administracije i polugom pritiska na režime koji su na meti SAD.
Ovakav rasplet situacije u Boliviji pokazuje nedvosmisleno da je vreme surovih i krvavih diktatura na tlu Južne Amerike prošlo. Početak vladavine Žanin Anjez i njeni otvoreno rasistički stavovi spram indijanske populacije koja čini gotovo polovinu stanovnika Bolivije ukazuju da bi, da joj se pružila prilika, jedina razlika između nje i ozloglašenog proameričkog diktatora u Čileu Augusta Pinočea bila ta što ona nosi suknju. To se nije desilo ne jer ona ili njeni vašingtonski mentori nisu tako hteli nego jer nisu mogli to da izvedu. Nastavlja se izlazak Južne Amerike iz vašingtonskog „zadnjeg dvorišta“ ograđenog Monroovom doktrinom.