Sarajevo čeka Bajdenovog Grenela

U gradu na Miljacki raja je euforično, sa zastavama BiH i SAD, slavila pobedu prijatelja Bosne od koga očekuje da im daruje unitarnu državu

Mada Džozef Bajden nije bio kandidat za predsednika Bosne i Hercegovine, njegova (još uvek nepotvrđena) pobeda na izborima u SAD u Sarajevu je proslavljena kao da je ovaj veteran američke Demokratske partije izabran za prvog čoveka dejtonske tvorevine, ili bar njenog većeg dela, Bošnjačko-hrvatske Federacije. Defileom kroz ulice grada na Miljacki raja je ispoljavala svoje euforično zadovoljstvo zbog dolaska „starog prijatelja Bosne“ u Belu kuću, a iz automobila koji su pravili slavljeničku buku vijorile su se zastave Sjedinjenih Američkih Država i BiH.

EMOTIVNA VEZA Ta ljubav Sarajlija prema dvema zastavama podsetila nas je na vreme s početka devedesetih godina prošlog veka kada su u glavnom gradu, tada još uvek Socijalističke republike Bosne i Hercegovine, pristalice SDA s hrvatskim „partnerima“ vezivali barjake polumeseca i šahovnice. Ljubav (ili tačnije rečeno interes) nekadašnjih Muslimana prema Hrvatima i njihovim simbolima je ugašena tokom ratnih i posleratnih sukoba, ali je zato učvršćena emotivna veza s velikim zaštitnikom s druge strane okeana. Baš kao i ogromna očekivanja da će od njega, ili preciznije rečeno od njegovih „dobronamernih“ predstavnika kao što je bez sumnje Džozef Bajden, dobiti na poklon ispravku „nepravednog dejtonskog mira“, odnosno toliko željenu unitarnu Bosnu.
Zbog toga ne treba da iznenađuje što je gradska uprava Sarajeva odlučila da u čast pobede bivšeg Obaminog potpredsednika postavi svečanu rasvetu na zdanje gradske skupštine, što se inače čini samo u slučajevima obeležavanja značajnih događaja. Tako se zastava u čijem je gornjem levom uglu 50 zvezdica našla na zdanju stare Gradske vijećnice, koju je – nije zgoreg da podsetimo – 28. juna 1914. „ukrašavala“ zastava pokojne Austrougarske monarhije kada je iz nje Franc Ferdinand pošao na svoje poslednje kratko putovanje.

ČESTITKE I OBEĆANJA Bez obzira na to što bi, nakon Trampovih žalbi i verovatnih novih prebrojavanja glasova, ishod trke za Belu kuću mogli da odluče sudovi (u krajnjoj instanci Vrhovi sud SAD) i Kongres još uvek najmoćnije sile sveta, za bosanske patriote stvar je definitivno rešena. I to ne samo za one obične smrtnike koji su davali oduška svom raspoloženju pobedničkom vožnjom automobila kroz ulice nekadašnjeg olimpijskog grada već i daleko odgovorniju političku elitu, čiji su predstavnici požurili da upute čestitke „novom lideru Zapada“.
Tako je Šefik Džaferović izrazio uverenje da će „mnogo puta dokazano prijateljstvo SAD i BiH biti dodatno osnaženo i unapređeno izborom dokazanog prijatelja BiH, koji je to potvrdio kad je kao senator snažno bio na strani Bosne i Hercegovine dok je na nju vršena agresija“. Hrvat bosanske političke orijentacije Željko Komšić dao je obećanje Bajdenu „da ćemo preduzimati sve što je u našoj moći da BiH postane deo NATO-a“, ali i ispoljio optimistička očekivanja da će u tom procesu borci za ulazak nekadašnje centralne jugoslovenske republike u Severnoatlantsku alijansu „imati podršku“ od predsednika SAD. Iako je u političkom ratu sa Džaferovićem i Komšićem, ni lider HDZ-a Dragan Čović nije zakasnio sa slanjem čestitke dobitniku poštom upućenih glasova birača na američkim izborima. Koji je, kako je istakao, „veliki prijatelj hrvatskog naroda i BiH“.

POVRATAK BONSKIM OVLAŠĆENJIMA Oglasio se i staralac međunarodne zajednice nad sad već 25-godišnjim bosanskim nedonoščetom, neizbežni Valentin Incko, izrazivši očekivanje da novi stanar Bele kuće okrene novi list odnosa „i prema Balkanu i prema BiH“. Šta pod tim konkretno podrazumeva, preplaćeni austrijski diplomata na već 11 godina dugom jalovom poslu u Sarajevu ovaj put nije precizirao. Ali je i bez toga jasno šta čovek koji u Republici Srpskoj i Miloradu Dodiku vidi glavni problem Bosne i Hercegovine očekuje tokom predsedničkog mandata političara iz Delavera. Incko se nada da će okretanje „novog lista“ zapravo značiti vraćanje starim, već oprobanim metodama zajedničkog delovanja Vašingtona i njegovih evropskih saveznika na uterivanju „duha Dejtona“.
A to bi svakako trebalo da učvrsti, poslednjih godina prilično uzdrmanu, poziciju visokog predstavnika međunarodne zajednice, i omogući mu da se iz sadašnje uloge faktički nemoćnog i besposlenog administratora vrati u položaj efikasnog protektora koji će ponovo aktiviranim moćnim oružjem – „odleđenim bonskim ovlašćenjima“ – nametati neposlušnima volju „međunarodne zajednice“ (čitaj, njenog zapadnog dela) u dejtonskom protektoratu.
Naravno, ukoliko budemo primorani da gledamo taj film, prvi će se bez ikakve sumnje na udaru naći Inckova opsesija, državnik iz Laktaša Milorad Dodik, koga je u nedavnom izveštaju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija spomenuo čak 26 puta kao vinovnika „teških grehova“ kao što su „povezivanje statusa Republike Srpske i Kosova, nagoveštavanje mogućeg referenduma o statusu RS i spominjanje dve srpske države“.
Učvršćivanje pokidanih veza između Vašingtona i saveznika sa Starog kontinenta trebalo bi i da olakša realizaciju pretnje koju je činovnik iz Klagenfurta uputio srpskom članu Predsedništva BiH sa govornice svetske organizacije na Ist Riveru. Incko je, naime, ultimativno poručio Miloradu Dodiku da će se – ukoliko ne preimenuje naziv Studentskog doma na Palama koji nosi ime Radovana Karadžića – suočiti sa „zabranom putovanja u sve zemlje Evropske unije, kao i sve države članice Ujedinjenih nacija“. Svestan je, dabome, visoki predstavnik (kao i oni koji su mu verovatno preporučili ovu ideju) da je gotovo nemoguće realizovati plan o potpunoj diplomatskoj izolaciji prvog čoveka Republike Srpske, ali s druge strane računa da će povratak „prijatelja Bosne“ na komandne pozicije u Vašingtonu ohrabriti i njihove globalističke istomišljenike u „evropskoj porodici“ da sankcionišu glavnu prepreku napretka BiH.
To, međutim, nije sve što smo čuli od Incka posle predsedničkih izbora u najvećoj državi zapadne „demokratije“. Hvaleći u intervjuu bečkom „Standardu“ političke sposobnosti Džozefa Bajdena, ocenio je da novi američki predsednik „ima moralni kompas potreban da se raspozna i osudi rasizam na jugoistoku Evrope“. Iako nije objasnio na čiji rasizam pri tome misli, očigledno je kome je ovaj nastavljač srbofobične politike nekadašnjih austrougarskih guvernera Bosne, Kalaja, Varešanina i Poćoreka, namenio ovu zloćudnu etiketu, pri tome svesno ignorišući činjenicu da među narodima koji su pod njegovim starateljstvom ne postoje nikakve rasne razlike.

PLAN ZA BiH Mada je stalni ambasador Rusije u Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja i kritikovao Inckov izveštaj Savetu bezbednosti, i konstatovao da je „sazrelo vreme za reviziju uslova i kriterijuma zatvaranja Kancelarije visokog predstavnika u BiH“, čini se da Austrijanac i dalje ne treba da strahuje da će izgubiti dobro plaćeni posao u gradu na Miljacki. S većinskim mišljenjem ostalih zapadnih prijatelja Bosne da je sadašnji visoki predstavnik i dalje neophodan u Sarajevu saglašavala se, naime, i Trampova administracija, pa je teško poverovati da bi se stvari na tom planu mogle promeniti nakon dolaska na vlast onih koji žele da okončaju „nedovršeni posao na Balkanu“.
U planu za Bosnu i Hercegovinu objavljenom u oktobru (pod nazivom „Vizija američkih odnosa sa BiH Džoa Bajdena“) kandidat Demokratske partije najavljuje da će u slučaju izbora za predsednika „NATO i Evropska unija biti njegove poluge za delovanja u tom delu sveta“, ali i poručuje kako će sa partnerima „razvijati strategiju za čvrsto vezivanje Zapadnog Balkana u evroatlantskim institucijama“. Bošnjaci očekuju da će u cilju ispunjenja tih ciljeva novi stanovnik Bele kuće formirati tim za BiH, dok je, pretpostavljamo u tom pogledu dobro obavešteni Incko, nagovestio i da Bajden planira da „zaduži svoga Ričarda Grenela da se kao njegov specijalni izaslanik brine o Bosni i Hercegovini“.
A ako se supersila pod Bajdenovom liderskom palicom bude vratila na prostor nekadašnjeg Bosanskog pašaluka (sa koga, istini za volju, nikad nije ni otišla!), njen „pojačani angažman“ će neminovno dovesti do još većih pritisaka na Banjaluku da prihvati ulazak BiH u NATO, kao i izbeglice na svojoj teritoriji, te naravno novih presuda Ustavnog suda iz Sarajeva protiv interesa Republike Srpske.
Partneri iz Vašingtona i sa Starog kontinenta će, takođe – koristeći sve dostupne ekonomske, socijalne, obaveštajne i propagandne poluge uticaja – ulagati maksimalne napore da što pre oslabe, a zatim i skinu s vlasti nepodobnog Milorada Dodika, i na nju instaliraju „razumne opozicionare“ poput Mirka Šarovića, Branislava Borenovića i Draška Stanivukovića. Posle toga bi realizacija zamišljenog projekta transformisanja dejtonske tvorevine u „funkcionalnu državu“ verovatno bila samo stvar tehnike.

RATNIČKA PORUKA BAKIRA IZETBEGOVIĆA Da čelnici SDA – ohrabreni pobedom svog američkog prijatelja – imaju u planovima i jednu još radikalniju opciju rešavanja problema, pokazala je i ratnička poruka Bakira Izetbegovića prilikom posete fabrici oružja i municije „Binas“ kod Bugojna.
Nakon što su mu domaćini prezentovali kako funkcionišu neki od njihovih novih proizvoda (poput granate dometa preko 2.000 metara), prvi u Bošnjaka je zaključio da „Bosna i Hercegovina ima u rukama strahovito oružje“ i preteći poručio kako bi „o tome trebalo da razmisle svi oni koji imaju zle namere prema našoj zemlji“. Istina je da lider SDA ovom prilikom nije direktno zapretio ratom manjem entitetu BiH. Tačno je i da su njegove pohvale i pretnje u dobroj meri u funkciji pridobijanja birača pred lokalne izbore u Bosni i Hercegovini, pa ipak, ove Bakirove reči ne bi trebalo tretirati samo kao „benigni“ predizborni marketing.
I to ne samo zbog ranijih nimalo pacifičkih izjava njega i njegovih saradnika, koliko i zbog ishoda upravo završenog azerbejdžansko-jermenskog rata za Nagorno Karabah, koji je, bojimo se, podgrejao apetite sarajevske političke elite. Tačnije, podstakao ih je da razmišljaju kako bi uz podršku turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i Džoa Bajdena mogli kroz jednu „malu vojnu operaciju“ ostvariti čak i više od onoga što je, zbog prekida neprijateljstva koje je inicirala Moskva, na bojnom polju dobio Baku. Uz to računaju na činjenicu da se sve fabrike naoružanja i municije u dejtonskoj tvorevini nalaze na teritoriji Federacije BiH. I kalkulišu da Srbija i Rusija neće biti spremne da konkretnim merama pomognu Republici Srpskoj – Beograd zbog želje da izbegne konfrontaciju sa moćnom zapadnom koalicijom, a Kremlj zbog nemogućnosti da efikasno interveniše u udaljenoj „NATO avliji“.

DODIKOVA PORUKA Ma kako se činio mračnim, ovaj scenario je još uvek samo hipotetički i dalek, pogotovo u situaciji kada i dalje čekamo zvanično proglašenje pobednika na američkim izborima.
A među onim državnicima koji nisu požurili sa čestitkom Bajdenu nalazi se i Milorad Dodik, koji je saopštio da će to učiniti tek kad (ako) centralne američke vlasti saopšte da je demokratski kandidat novi predsednik SAD.
„Neće biti problema ako Bajden bude sutra predsednik. I ako bude tražio određena rešenja, ja ću mu reći da to nije realno“, objasnio je Dodik kako bi mogao da funkcioniše njegov odnos sa čovekom koji je tokom svoje političke karijere ispoljavao otvoreni animozitet prema Srbima.
Možda će Džozef Bajden u januaru 2021. zaista ući u Belu kuću kao novi predsednik SAD, ali to ne mora da znači da će oni koji su u Sarajevu euforično proslavljali njegovu pobedu dobiti od ovog prijatelja iz Amerike očekivani poklon – unitarnu Bosnu. Jer istorija nas upozorava da su mnoga, kako se činilo „izvesna rešenja“ na kraju ispala sasvim drugačija od očekivanog.

Dodikov blok izgubio izbore za gradonačelnika Banjaluke Prema rezultatima lokalnih izbora u BiH, kandidati Dodikovog bloka poraženi su u trci za gradonačelnike Banjaluke i Bijeljine. Ipak, koalicije vladajućih partija u Republici Srpskoj će u ova dva najveća grada Republike Srpske imati u narednom periodu većinu u gradskim skupštinama. U trci za gradonačelnika Banjaluke kandidat opozicionog bloka iz PDP-a Draško Stanivuković pobedio je dosadašnjeg prvog čoveka grada na Vrbasu Igora Radojičića, a član Predsedništva BiH iz RS je saopštio da mu „nije nimalo prijatno zbog ovog gubitka“. Dodikov SNSD i njegovi partneri ostvarili su trijumfe u nadmetanjima za gradonačelnike Prijedora, Doboja i Istočnog Sarajeva, i imaće svoje ljude na vlasti u 41 opštini RS. Na lokalnim izborima u Federaciji BiH SDA je pretrpela težak poraz u Sarajevu, gde je izgubila vlast u najmanje tri gradske opštine.