Namet na vilajet

Novi porezi

Kada država, zbog neefikasnosti javnih preduzeća, posegne za povećanjem cene struje i drugih usluga, zašto ne bi izostanak velikih poreskih platiša i rupe u budžetu nadoknadila i popunila dodatnim porezima na minorna sredstva u vlasništvu građana jer oni nemaju načina da im se odupru

Frustriran, izmrcvaren i iziritiran narod zbog virusa korona koji mu ne da ni da predahne, skoro na „nož“ je dočekao najavu da ga od Nove godine čeka novi namet, kolokvijalno već nazvan porez na podrume, šupe, bunare, kotlarnice, bazene, svinjce, kokošinjce, štale, senike, ambare, čardake, golubarnike, pušnice, sušare, ribnjake, pa čak i na nadstrešnice koje pokrivaju površinu veću od deset kvadrata. Cenu za utvrđivanje iznosa poreza diktiraće cene po kojima su prodavane garaže u konkretnoj opštini, stoji u novim izmenama Zakona o porezima na imovinu, čiji nacrt je upravo objavilo Ministarstvo finansija.

NOVA ILI STARA GLOBA Mala, skoro nevidljiva, izmena postojećeg zakona predviđa da se umesto „garaže i garažna mesta“ među nepokretnostima koje se oporezuju uvodi grupa „garaže i pomoćni objekti“ (član 6a novog zakona), čime bi se omogućilo da pod lupu poreznika dođu praktično svi objekti koje građani imaju u svojim dvorištima, bez obzira da li je reč o podrumu ili šupi u kojoj drže ogrev, ili štali u kojoj gaje životinje, ili ambaru u kome su smešteni hrana i osnovne potrepštine.
Još detaljnije, Ministarstvo finansija je kategorisalo tri grupe pomoćnih objekata koji se oporezuju. Tako bi u prvoj grupi bile dve vrste objekata – oni koji nisu zgrade: bunari, bazeni, rezervoari, cisterne… i oni koji spadaju u pomoćne zgrade izgrađene na istom zemljištu gde i stambeni ili poslovni objekat. To su kotlarnice, podrumi, šupe za smeštaj ogreva i slično.
Druga grupa pomoćnih objekata obuhvata ekonomske objekte u skladu sa zakonom kojim se uređuje planiranje i izgradnja, a činili bi ih objekti za gajenje životinja (staje za gajenje konja, štale za gajenje goveda, objekti za gajenje živine, koza, ovaca i svinja, kao i objekti za gajenje golubova, kunića, ukrasne živine i ptica); prateći objekti za gajenje domaćih životinja (ispusti za stoku, betonske piste za odlaganje čvrstog stajnjaka, objekti za skladištenje osoke); objekti za skladištenje stočne hrane (senici, magacini za skladištenje koncentrovane stočne hrane, betonirane silo jame i silo trenčevi); objekti za skladištenje poljoprivrednih proizvoda (ambari, koševi), ribnjaci, krečane, ćumurane i drugi slični objekti na poljoprivrednom gazdinstvu (objekti za mašine i vozila, pušnice, sušionice i sl.)…
Treća grupa su nadstrešnice osnove preko deset kvadrata koje su samostalni objekti.
Iz Ministarstva finansija poručuju da nije u pitanju „nova globa“, kako se doživljava u javnosti, već navode da su pobrojane nepokretnosti i sada predmet oporezivanja porezom na imovinu a da se predloženim izmenama i dopunama Zakona „vrši smanjenje poreskog opterećenja za pomoćne objekte i proširenje poreskog oslobođenja za objekte namenjene za primarnu poljoprivrednu proizvodnju“.
„Objekti koji su u funkciji glavnog objekta (osim garaža) razvrstavani su u istu grupu i oporezovani kao objekat u čijoj su funkciji. Predloženo je da se pomoćni objekti razvrstaju u istu grupu sa garažama (koje su takođe pomoćni objekti po svojoj suštini). To bi omogućilo da se poreska osnovica za te objekte utvrđuje primenom prosečnih cena garaža i pomoćnih objekata u istoj zoni, čime bi se smanjio poreski teret za te objekte“, navodi saopštenje ministarstva.
Zamislite podrumčić ili šupicu u nekom beogradskom dvorištu (kakvih je mnogo), odmah iza bleštavih saobraćajnica i promenada, a koje spadaju u prvu zonu gde garažu može da plati samo izuzetno bogati pojedinac. Ili na selu, samo natkriveni senik koji se oporezuje po istom osnovu kao i zidana zgrada.

TEŠKO BREME NASLEĐA Od kada postoji država jedan od najtežih zadataka vlasti je da odredi optimalan porez. Da bi državna kasa bila dovoljno puna, a da donekle zadovoljni budu i oni koji daju inače – teško i jednima i drugima. Kod nas se, zbog istorijskih iskustava, država doživljava kao neko ko samo uzima, pa se narod dovija na razne načine da to izbegne. Zbog ropstva pod Turcima, i dan-danas mnogi ne plaćaju potrebne poreze državi, jer poistovećuju plaćanje poreza sa plaćanjem danka, koje smatraju za veliko poniženje i sramotu. A nije davno bilo ni kada su komunističke vlasti skoro svu nepokretnu imovinu pokupile a selu udarile namet pod kojim su mnogi ne samo grcali već i glavu gubili.
Zato je danas porez i te kako delikatno pitanje jer je država, opet zbog istorijskih prilika, umesto da napreduje siromašila i nazadovala, a teret toga su ponovo podnele najšire mase, dok su neki pojedinci bezobrazno postali bogati.
Skoro deceniju traje obećanje o ispitivanju nezakonito stečene imovine koja je u tesnoj vezi s korupcijom, da bi zakon bio usvojen 29. februara ove godine; na snagu je trebalo da stupi već 11. marta, ali je njegova primena odložena na godinu dana.
Tek, ove godine je na sve to došla i svetska pandemija virusa korona s velikim posledicama ne samo po zdravlje pojedinaca već po privredu pa samim tim i po državnu kasu.
A država je neumoljiva jer za funkcionisanje traži naš novac, odnosno poreze, za finansiranje škola, univerziteta, bolnica, domova zdravlja, policije, sudova, parlamenta, vlade, lokalne uprave, muzeja, pozorišta, održavanje i gradnju puteva, istraživanja, ulaganja u infrastrukturu…
Veliko je pitanja kako teret poreza raspodeliti na poreske obveznike, odnosno ko treba da plati više, a ko manje poreza. U stabilnoj i sređenoj državi to ne bi trebalo da bude problem, naročito kada je privreda jaka a priliv novca u državnu kasu stalan i osetan.
Čak su se i čelnici Srbije ovih godina hvalili kako svaku fiskalnu godinu završavaju s pozamašnim suficitom budžeta, mada će cinici reći da do njega dolazi samo onda kada nije dobro i pravilno planiran. Tako je suficit na kraju 2019. godine iznosio 12,8 milijardi dinara.
Verovatno je i taj podatak uticao da su od početka 2020. u primeni izmenjene i dopunjene odredbe zakona o porezu na dohodak građana, doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, porezu na dobit pravnih lica, porezu na dodatu vrednost, kao i o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara i porezima na imovinu, a koji bi prema rečima nadležnih trebalo da rasterete poreske obveznike u Srbiji.
U Zakonu o porezu na dohodak građana povećan je neoporezivi iznos zarade zaposlenih (za 1.000 dinara), iznos u slučaju smrti, primanja po osnovu kredita učenika i studenata… Omogućeno je priznavanje prava na paušalno oporezivanje obveznicima koji obavljaju delatnost iz oblasti računovodstvenih, knjigovodstvenih i revizorskih poslova i poslova poreskog savetovanja… Ako je tako, čemu onda novi nameti?

SLUČAJ „FRILENSERI I JUTJUBERI“ Ovih dana su uznemireni i popularni jutjuberi, frilenseri, pa i profesori, IT i drugi stručnjaci koji novac zarađuju u inostranstvu, a u obavezi su da se sami prijave Poreskoj upravi Srbije. Deo njih i ne zna da ima ovu obavezu, dok oni koji to znaju najčešće nemaju informaciju koliki iznos bi trebalo da plate, a prema nekim računicama poresko opterećenje bi moglo da iznosi čak 46 odsto prihoda. Među njima su i oni koji zarađuju nedovoljno da se prehrane, ali i oni koji dobro paze da ne prekorače zakonsku granicu od 15.000 evra koliko iznosi obavezna kontrola sprečavanja pranja novca.
Dok poreznici objašnjavaju da ova obaveza svih građana odavno postoji, i da je ispunjava manje od jedan odsto onih koji bi trebalo da plate ovaj namet, građani su zbunjeni, jer prateći uputstvo objavljeno na sajtu Poreske uprave – računicu sami ne mogu da izvedu. Osnovne smernice su jasne: to moraju da učine svi koji zarađuju na ovaj način. Veći porez platiće oni koji su nezaposleni – pošto moraju da plate i zdravstvene doprinose. Takođe – prihod treba da se prijavi u roku od 30 dana od trenutka kad „legne na račun“. Mada je i dalje nejasno za koliki period unazad treba prijaviti stečene prihode, svi su pozvani da popune obrazac za samooporezivanje, kako bi izbegli kazne koje mogu biti i krivične. Zbog prekršaja platiće od pet do 150.000 dinara kazne i polovinu iznosa utajenog poreza. Utaja iznad 500.000 dinara povlači i krivičnu odgovornost uz mogućnost zatvorske kazne.
Sudeći i po novom nacrtu Zakona o fiskalizaciji, koji je upravo u javnoj raspravi, privrednike dogodine očekuje trošak zamene ili unapređenja postojećih fiskalnih kasa. Koliko tačno će iznositi novi trošak zavisiće od dodatnih propisa, a stare računice pokazuju da se mere – milionima evra, a da bi „po glavi“ privrednika mogli da dostignu i dve hiljade evra.
Usvajanjem novog Zakona o fiskalizaciji, čija primena se predviđa od januara 2022. godine, stvoriće se uslovi za dugo najavljivanju onlajn-fiskalizaciju u Srbiji. To znači da će privrednici imati dodatni trošak nabavki novih fiskalnih kasa ili bar novih softvera koji bi omogućili da poreznici istog trenutka imaju uvid u sve izdate fiskalne račune firmi i preduzetnika.
Dok su sada na sceni pretnje novčanim kaznama i zatvorom, ako se osvrnemo na ponašanje države na početku epidemije korone, kada je, kao mera zaštite, uvedeno i vanredno stanje, videćemo da je država u tom periodu donela paket mera za oporavak privrede koji podrazumeva ulaganja od 5,1 milijarde evra, prevashodno u privatni sektor, što je, kako je isticano, 11 odsto domaćeg BDP-a. Fokus čitave pomoći, kako je tada istakao ministar finansija Siniša Mali, jeste na mikro, malim i srednjim preduzećima.
Program u četiri tačke odnosio se na odlaganje poreskih obaveza, direktna davanja preduzećima, mere za očuvanje likvidnosti i direktnu pomoć svakom punoletnom građaninu Srbije sa 100 evra nakon završetka vanrednog stanja. Poreske obaveze će se kasnije plaćati na rate, najranije od početka 2021. godine…
Jedna od mera je bila i direktna pomoć preduzetnicima gde je država svakom zaposlenom isplatila minimalni lični dohodak za tri meseca, ukupno oko 750 evra po radniku, čime je bilo pokriveno oko 900.000 ljudi. Pravo na tu pomoć nisu imale firme koje su otpustile više od deset odsto radne snage. Plate u javnom sektoru i penzije nisu smanjivane jer su sredstva, kako je objasnio ministar finansija, obezbeđena iz budžetskih rezervi i na tržištu kapitala.

KOME ĆE PREKIPETI Prema projekciji MMF-a nijedna evropska zemlja ovu godinu neće završiti sa suficitom u budžetu, s tim da će najveće ekonomije imati i najveći fiskalni deficit. Najveći deficit u Evropi ove godine imaće Velika Britanija (- 16,5), zatim Španija (- 14,1), Italija (- 13), Belgija (- 11,4), Francuska (- 10,8). Jedna od najjačih evropskih ekonomija, Nemačka, prema projekciji MMF-a, imaće deficit u budžetu od – 8,2%. Za Srbiju MMF prognozira deficit ispod 9% (- 8,1), dakle „na sredini“, ali ta finansijska institucija projektuje da će Srbija 2022. završiti bez deficita u budžetu i da će biti „na nuli“.
A kako to postići ako je na kraju prošle godine deset najvećih dužnika među aktivnim pravnim licima, što će reći velikim kompanijama, državi dugovalo oko sedam milijardi dinara, ili 59 miliona evra. I dok se njima „gleda kroz prste“ i prolongira poreska obaveza, bez ikakve štete i kazne, država poseže tamo gde je najlakše – kod osiromašenih građana koji nemaju ni načina ni mogućnosti da ozakonjeni namet izbegnu. Dok im, naravno, jednom ne prekipi…