Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
ПОСТАЈУ ЛИ САД БАНАНА РЕПУБЛИКА?
Упркос несумњивој моћи, амерички медији главног тока нису, макар не још, у стању да самостално поставе председника САД. То што су Џозефа Бајдена прогласили за победника није крај изборне борбе
На случај с Гваидом подсећамо зато што тренутна дешавања око избора председника Сједињених Држава умногоме подсећају на ту епизоду светске политике. Направљен је рачун без крчмара – медији су Бајдена прогласили за победника, бројни (махом западњачки) државници су похрлили да му честитају победу и да га признају за 46. председника САД, народ излази на улице да прослави пропаст „диктатора“ који се цензурише и којем се одузима могућност одговора, истовремено се најављују и чистке и национално помирење… [restrict]
УОБИЧАЈЕНА МАТРИЦА Предуслов за успешну обојену револуцију је огромно незадовољство народних маса изазвано у највећој мери лошим социјално-економским стањем у друштву, и снажан медијски притисак. Док су у Венецуели, али и бројним другим земљама организатори ових операција до лошег стања у друштву доводили изнуривањем државе разним облицима санкција, у САД то није било могуће, па је за урушавање економије искоришћена епидемија ковида 19. Кад смо код короне, врло се згодном показала и за промовисање гласања поштом веома погодног за сваку врсту манипулације, али и у пропагандне сврхе па је, на пример, продемократски Си-Ен-Ен током избора имао рекламну кампању која је номинално била у корист ношења маски, а суштински против Трампа. Порука је била да то какве маске носимо говори о нама, али да о нама говори и неношење маски. Познато је да Трамп не воли баш да прекрива лице, док Бајден маску као да не скида.
Други важан сегмент у оваквим операцијама јесу медији. Ако је ико до сада сумњао у то колико су водећи амерички медији од једне стране правили анђеле, а од друге демоне с Трампом као инкарнацијом самог ђавола, отворена и брутална цензура која је крунисала крај избора требало би да одагна сваку неверицу. Прво, незапамћено је прекидати актуелног председника док говори о било чему, па макар то биле и оптужбе за крађу на изборима. Друго, недопустиво је то чинити под изговором да су „оптужбе недоказане“ и „очигледне лажи“, јер медији нису суд. Треће, и у овом случају рекло би се најважније, јесте количина лицемерја коју ови медији изливају, јер су протекле четири године потрошили на изношење оптужби у изборну крађу, нерегуларност изборног процеса, па чак и мешање руских и кинеских хакера без икаквих доказа пошто је свака истрага пропала, да би сада указивање на могуће нерегуларности аутоматски представљали као ударац на демократију. За овај преокрет било им је у суштини потребно мање од 48 сати. Цензури су се прикључиле и друштвене мреже твитер и фејсбук, на којим су тврдње о мањкавостима и могућим нерегуларностима избора блокиране или проглашаване за лаж.
Истовремено с Бајденовим „победничким“ говором у којем је позивао на уједињење обећавајући да ће бити председник свих Американаца, те да је време да се престане с третирањем неистомишљеника као непријатеља, његови сарадници и присталице најављују освету и покретање Trump Accountability Project-а који треба да позива на одговорност Трампове сараднике и присталице. Циљ таквог пројекта је јавно прозивање и срамоћење људи који су подржавали председника, али и, што је опасније, њихово искључивање из друштва укључујући и право на посао. То није долично државе која се сматра светиоником демократије, бастионом слободе мисли и говора, али је тако својствено за обојене револуције и насилне смене режима иза којих су стајале исте оне силе које сада руше Трампа.
Најбруталније кршење демократских норми које не би било прихватљиво ни у једној нормалној земљи (укључујући и Србију) јесте одлука да се онемогуће републикански посматрачи у надгледању бројања гласова, што се догодило у Пенсилванији и још неким државама.
ПРЕДСТОЈЕЋА ПРОЦЕДУРА Да Бајдена за новог председника не могу прогласити ни медији, нити страни државници који му честитају, него искључиво америчке институције надлежне за то указује и уредник америчког конзервативног часописа „Крониклс“ Срђа Трифковић. „Новог председника Сједињених Држава легално може прогласити само Врховни суд САД, у коме већину имају републиканци, а уколико све манипулације на изборима прођу без правних последица, Америка ће се показати као ’банана република’ са нелегалним председником“, навео је он за „Спутњик“.
Адвокати Доналда Трампа почели су да подносе тужбе судовима држава у којима постоје сумње у изборну превару демократа међу којима су Аризона, Невада, Џорџија, Северна Каролина, Пенсилванија, Мичиген и Висконсин. Прва тужба на 105 страница поднета је суду у Пенсилванији како би се оборила одлука Врховног суда те државе да се прихвате и гласови пристигли после 20 часова на дан гласања, што је у супротности са законом. Ако Врховни суд Пенсилваније, који је под контролом демократама наклоњених судија, подржи ту одлуку, иде се на федерални Врховни суд, којим доминирају републиканске судије.
Електорски колегијум требало би да се састане 14. децембра и да, како ствари сада стоје, Бајдена изабере за председника, што на заједничком заседању оба дома америчког Конгреса 6. јануара треба да буде верификовано. Том заседању председава потпредседник САД Мајкл Пенс. Постоји теоријска могућност да он удовољи писаном и образложеном захтеву бар једног члана Представничког дома и бар једног Сената да се гласови Електорског колегијума не признају. У том случају одговорност за избор председника пада на Представнички дом у којем једна држава има један глас и „боју“ државе одређује странка на власти. Под републиканском контролом је 28 од 50 држава плус Дистрикт Колумбија. Овај поступак мора бити окончан до поноћи 20. јануара 2021. године.
ЛИНИЈЕ ПОДЕЛЕ Насупрот уобичајеном мишљењу, подела у Сједињеним Државама не иде по расној, или етничкој линији, иако су демократе и либерални кругови ствари покушавали да представе тако поједностављено као да су с једне стране зли расисти оличени у „Прауд бојсима“, а с друге стране борци за расну равноправност и слободу окупљени око „Блек лајвз метер“. Оптуживали су Трампа да је „председник белаца“, а то су и прижељкивали да буде, јер би га тако лакше победили. Иако су расне и етничке напетости у Америци очигледне (као у осталом и у многим другим деловима света), оне нити су суштина проблема, нити његов оквир. Према статистикама, животни стандард и услови живота такозваних „мањина“ у САД више су се побољшали током владавине Доналда Трампа, него за осам година председниковања демократске иконе и нобеловца Барака Обаме. То објашњава, али само делом, зашто је Трамп упркос свему повећао подршку коју добија у црначким заједницама (17 у односу на 13 посто 2016) и међу „Латиносима“ (са 32 посто 2016. на 35 процената). Пречесто се заборавља и да је протестни покрет „Блек лајвз метер“, који је овога пута послужио као ударна песница Бајденове кампање, основан не у време Трампове „расистичке владавине“ него док је на власти био Барак Обама.
Не повећава се број Трампових присталица јер су људи привучени идејама расне надмоћи белаца, или јер су очарани теоријама завере о томе како Бајден и остатак демократске елите силују и черече децу током педофилско-сатанистичких ритуала (што би с обзиром на понашање демократског председничког кандидата могло бити истинито). Ова два блока дубоко деле класне разлике и потпуно супротстављене визије друштвеног поретка. С једне стране имамо представнике естаблишмента које подржавају готово сви медији главног тока, с друге су Американци који држе до својих корена, друштва и вредности. С једне стране су они усидрени на једном месту и знају одакле су, и номади којима порекло није битно. Обични људи из радничких или изумирућих средњих слојева (које је Хилари Клинтон презриво назвала „шаком јадника“) и финансијски лобији чији је једини интерес наставак суманутог личног богаћења по сваку цену.
Како год да се оконча садашња заврзлама и постизборна битка између Трампа и Бајдена, једну ствар мора признати свако – истраживања и анализе које су предвиђале апсолутни тријумф демократског кандидата поново су се показале потпуно погрешним, јер је Бајден, уколико његова победа буде и званично потврђена, а оптужбе за изборну крађу одбачене, победио тек за длаку. Ни ова констатација није, међутим, довољна да би се имала права слика о стању америчке нације. Истраживања и анализе такође нису предвиђале да ће Доналд Трамп имати између седам и десет милиона гласова више него пре четири године. Идеја коју су наметали медији и елита јесте да је 2016. „трамповска демагогија“ изманипулисала наивно бирачко тело које ће се овога пута за то осветити. Али десило се супротно – не само да су они који су гласали за Трампа 2016. потврдили свој став него су им се придружили и милиони нових гласача.
Будући да је излазност на изборе била значајна – што је за САД неуобичајено – неспорно је да је половина Американаца данас жестоко „трамповска“ и одлучна да задржи своје „популистичке“ позиције. Трамп је, можда, изгубио једну битку, али трампизам није изгубио рат. Традиционални амерички двопартијски систем је поремећен и републиканско бирачко тело више нема тако много заједничког са оним што је некада било. Овоме се придодаје све израженије и ватреније међусобно непријатељство између два блока које руши старе основе колективног америчког идентитета, што чини да су САД толико дубоко и непомирљиво подељене колико нису биле од Грађанског рата.
Да парафразирамо Толстоја и његову чувену прву реченицу „Ане Карењине“: „Све срећне обојене револуције су налик једна другој, а све несрећне су несрећне на свој начин.“ Почетне фазе су исте и ако су успешне, све обојене револуције су налик једна другој. Разлика настаје у случају неуспеха и то је део који је заиста тешко предвидети. Да ли ће Бајден проћи као Гваидо, или ће успети да се устоличи, тек ћемо видети.
