BAJDEN ILI TRAMP?

Stigli smo do sudnjeg dana za SAD, ali ne samo za njih, za tu neolevijatansku monarhiju dolara, već i za veliki deo sveta, pošto je njegov veći deo manje-više kolonija hamburger monarhije, te dolarske civilizacije. Dakle, ovi izbori imaju bitan značaj i za SAD, i za celi svet, ali – gori od Trampa je samo Bajden!

Prilikom predsedničkih izbora u SAD 2016. godine nedvosmisleno sam rekao da je gore rešenje od Trampa mogla biti samo Hilari Klinton. Sada, na novim američkim predsedničkim izborima 2020, mogu da ponovim sa sigurnošću da je samo Bajden gori od Trampa. Objasniću ukratko ovaj moj stav koji može, možda, da izgleda preteran. Sasvim je očigledno da Tramp nije socijalista, da je sin američke hamburger supkulture, što nema ništa zajedničko sa velikom evropskom političkom civilizacijom, onom koja je osmislila demokratiju, socijalizam. Tramp je stopostotni liberal, koji pod vladavinom podrazumeva vladavinu za tržište, na korist tržišta. Ipak, Tramp ima različite osobine u odnosu na takozvane demokratske kandidate, koji od demokratskih osobina imaju samo ime. Pre svega, Tramp ima jak uticaj na nacionalne narodne mase koje će glasati za njega. Dakle, Tramp će morati, iako nije socijalista već liberal do srži, da vodi računa, na neki način, kao što je to već radio ranije, o zahtevima nacional-narodnih masa koje glasaju za njega. Potom, Tramp zastupa koncepciju koja, iako je liberalna, ipak je na neki način odvojena od američkog kosmopolitskog i imperijalističkog establišmenta. Naravno, i Tramp je deo imperijalističke države, koja je glavni neprijatelj svih, pa je zato bolje okrenuti se Putinovoj Rusiji, na primer, nego Trampovoj Americi. Ali ako se razmišlja konkretno i konjunkturno, treba imati petlju pa reći da je samo Bajden gori od Trampa. Bajden predstavlja, iako u promenjenom kontekstu, klintonovsku imperijalističku politiku vođenja neprestanih ratova protiv svih naroda koji neće da pokleknu pred vašingtonskim diktatom. Bajden predstavlja najgoropadniji i najagresivniji kapitalizam. To je kapitalizam koji u ime ljudskih prava koja su šarena laža bombarduje „humanitarnim“ bombardovanjem, „etičkim“ imperijalizmom i raketnim izvozom demokratije svakoga ko se ne povije pred američkim imperijalizmom. To će biti politička linija koju će slediti Bajden, ako pobedi, što ne treba želeti. Zato sam rekao i ponavljam: gori od Trampa je samo Bajden.

Sudnji dan za SAD

Stigli smo do sudnjeg dana za SAD, ali ne samo za njih, za tu neolevijatansku monarhiju dolara, već i za veliki deo sveta, pošto je njegov veći deo manje-više kolonija hamburger monarhije, te dolarske civilizacije. Dakle, ovi izbori imaju bitan značaj i za SAD, i za celi svet. Ko će pobediti? Bajden ili Tramp? Demokrata ili republikanac? Pre toga treba podvući da SAD na geopolitičkom planu ostaju glavni neprijatelj mira, multipolarnog, poliarhičnog i kakvog bilo drugog sveta. Četvrti svetski rat se vodi od 1989. godine, od kraja Hladnog rata. To je rat koji su SAD povele protiv svih koji ne pristaju na konsenzus s njima i koji se odmah delegitimizuju, a na njih se primenjuju „etička“ bombardovanja i humanitarni intervencionizam. Ali pored svega toga ostaje da su SAD glavna kontradikcija na geopolitičkom planu. Zato je poželjno da pobedi Tramp, a ne Bajden. Tramp ostaje i dalje oficir monarhije dolara, to je jasno, ali je poželjniji od Bajdena ako se ima u vidu da je Trampova međunarodna politika bila, ovih godina, umerenije ratoborna. Nije poveo nove ratove po svetu, za razliku od nobelovca za mir Obama bin Ladena, kako ga možemo duhovito nazvati imajući u vidu da je taj nobelovac, nedostojan Nobelove nagrade za mir, izazivao ratove i proizveo mnoge smrti. Ako bi Bajden pobedio, to bi značilo nastavak obamovske politike rata i imperijalizma, to bi bio opet Obama bin Laden, jer nije slučajno što Obama svuda podržava Bajdena. Ako bi pobedio Tramp, sigurno ne bismo imali neki veliki napredak na planetarnoj skali, ali mogli bismo reći da je poželjnija Trampova pobeda jer bi šteta svakako bila manja. On nije „deus mortalis“, ali ipak je bolji od Bajdenove dokazane opscenosti, dokazane grešnosti. Ne znamo kako će se završiti, ali poželjnija je, ponavljam, Trampova pobeda.

Šta se stvarno dešava?

Nastavlja se ono što bismo mogli nazvati, bez teatralnosti, američka psihodrama. Na ovaj način aludiramo na još neizvestan ishod predsednički izbora. Izgleda da Bajden vodi, ali je svejedno neizvestan krajnji ishod, jer još ne postoje činjenice koje sigurno kažu kakav će stvarno biti. Bajden se u međuvremenu obraća naciji kao da je pobedio: „Pobedićemo, a politika ne sme da izaziva sukobe.“ A Tramp sa svoje strane, kao što se već videlo, preti sudom i pokušava, kao ranjena zver, da se batrga kako ne bi prihvatio rezultat koji je za njega hladan tuš. Naime, ako bi stvarno pobedio Bajden, kako izgleda sve verovatnije, to bi značilo kraj svetske geopolitičke ravnoteže. Vratili bismo se, verujem, na stanje opšte ratobornosti, ne samo u okvirima hladnog rata kakav se već vodi protiv Kine već i na pravi rat, jer SAD su, naročito pod pritiskom demokrata, izrazito imperijalno nastrojene, pa će u ime ljudskih prava ubijati i dalje mnoge ljude. To je najstresnija tačka ovih izbora. Tramp, od koga je samo Bajden gori, nije poveo ratove po svetu i to mu treba priznati. S Bajdenom će svakako biti drugačije jer demokratama je rat u krvi. Zato je lako predvideti da će izazvati nove sukobe, kao uvek u ime ljudskih prava i demokratije koja se izvozi raketama i etičkim imperijalizmom.

Prevod s italijanskog Dragan Mraović