Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Mitropolija crnogorsko-primorska saopštila je da je danas u 8.20 preminuo mitropolit Amfilohije.
Navode da će o svim drugim detaljima u vezi sa sahranom visokopreosvećenog Mitropolita javnost će biti uskoro obaveštena.
Vječan spomen i Carstvo Nebesko!
Amfilohije je bio dugogodišnji mitropolit crnogorsko-primorski, a ranije i episkop banatski (1985—1990).
Rođen je kao Risto Radović, sin Ćira i Mileve Radović, na Božić 7. januara 1938. godine u Barama Radovića u Donjoj Morači. Završio je Bogosloviju Svetog Save u Beogradu. Na Bogoslovskom fakultetu SPC u Beogradu diplomirao je 1962. godine. Pored teoloških nauka, na Filozofskom fakultetu u Beogradu, studirao je klasičnu filologiju. Postdiplomske studije nastavlja u Bernu i Rimu. Odatle prelazi u Atinu, u kojoj, za vrijeme sedmogodišnjeg boravka, pored svakodnevne parohijske službe, doktorira, a tezu, koju piše na grčkom jeziku, o Svetom Grigoriju Palami, brani uz najvišu ocjenu. Potom, godinu dana provodi na Svetoj gori, a onda je pozvan da predaje na Ruskom pravoslavnom institutu „Sveti Sergije“ u Parizu od 1974. do 1976, gdje uz ostalih pet jezika koje je savladao, usavršava i francuski jezik.
Zamonašio se 1967. u Grčkoj, gde je potom 21. jula 1968. postao jeromonah.
Po povratku u Beograd je izabran za dekana Bogoslovskog fakulteta i vanrednog profesora, da bi krajem 1985. rukopoložen je za episkopa banatskog sa sedištem u Vršcu, odakle je uoči Božića 1991. godine došao na Cetinje kada biva ustoličen za mitropolita crnogorsko-primorsko-skenderijsko-brdsko-zetskog i egzarha pećkog trona, preuzevši titulu kojom se pre njega služio vladika Vasilije.
Pokrenuo je 1992. glasilo „Svetigora“, kao i široku izdavačku aktivnost. Tokom 1998. pokrenuo je i Radio Svetigora.
Predavao je na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Beogradu od 1980. do 2005, kada se povukao zbog obaveza. Pored teologije i filozofije, bavio se esejistikom i prevodilaštvom. Podstakao je obnovu i podizanje velikog broja crkava i manastira. Godine 1996. je uredio zbornik Jagnje Božije i zvijer iz bezdana, u kome se izlaže pravoslavna filozofija rata. Po prvi put u istoriji, MCP su 1993. posjetila dva najistaknutija patrijarha, carigradski i ruski. Te iste godine po prvi put je Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve održan u Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.
Patrijarh SPC Irinej izjavio je danas da smrt mitropolita Amfilohija predstavlja jedan od najtužnijih dana u istoriji Srpske pravoslavne crkve.
On je rekao i da je srpski narod ostao bez jedne velike ličnosti.
“Ovo je jedan od najtužnijih dana za našu Crkvu. Veliki gubitak i velika žalost. Otišao je jedan dobar čovek i vrstan teolog. Nismo to očekivali, nadali smo se će sve biti dobro završeno. Neka mu Bog da večno blaženstvo. Lišeni smo velike ličnosti”, rekao je patrijarh Irinej.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je danas saučešće Srpskoj pravoslavnoj crkvi i narodu povodom smrti mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija.
„Voleo bih da je vest netačna. Video sam da se u 8.20 upokojio. Sve se dalje nadam da ta vest nije tačna. Ako je tačna, izražavam saučešće patrijarhu i srpskom narodu“, rekao je Vučić novinarima u Beogradu.
Vučić je danas uputio i telegram saučešća Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.
„Povodom tužne vesti o upokojenju Njegovog Visokopreosveštenstva mitropolita Amfilohija, sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu Mitropolije crnogorsko-primorske izražavamo iskreno saučešće u bolu i tuzi“, navodi se u telegramu predsednika Vučića.
Malo je onih koji nikada ne umiru.NJihovba zvezda tarje dok je Srba i Srbstva.Jedan od njih je Mitropolit Amfilohije.NJegova energija ce raditi i daljer onio za sta se on borio.Da nije bilo Amfilohija u ovom vremenu ne bi smo znali razliku izmedju COVEKA i PONJAVE. Bolje receno on ce trajati dok ima LJUDI ili COVEKA u onom Bozjem shvatanju.
Mnogo toga je rečeno o mitropolitu Amfilohiju ovih dana, ali mi se čini da nije dovoljnjo pomenut njegov trud i neizmerno požrtvovanje , još dok je bio jeromonah, da našu nekrštenu omladinu u Srbiji privede veri i utvrdi u crkvenom, liturgijskom životu. Nesebično se davao i uvek nalazio vremena da se svakom posveti i odgovori na naša, često, banalna zapitkivanja…
Jedno sećanje moram da stavim na ove stranice; 80-ih je grupica nas studenata posetila manastir Ostrog i prišla, tadašnjem mitropolitu Danilu da uzme blagoslov. Mnogo naroda se tiskalo oko njega, a on je nas pohvalio rečima ,,vidi kako Srbijanke umeju da se ponašaju u crkvi”; nismo se odmah snašle, pa smo se dugo, posle toga sekirale zašto nismo odgovorile ,,da, ali nas je Crnogorac naučio redu” (tada se nije dovodilo u pitanje da su Crnogorci Srbi).
Kad razmišljam o svom životu i mnogim gubicima koje sam imala, uvek se zahvalim Bogu što sam u ranoj mladosti, imala tu sreću i privilegiju da nekoliko godina budem u njegovoj blizini….dubljeg čoveka, do danas, nisam srela. Carstvo Nebesko našem voljenom mitropolitu!