IZLOG KNJIGE

O knjizi Srbi u Albaniji

SAGA O NACIONALNOM I DUHOVNOM OSVEŠĆIVANJU

U traganju za srpskim korenom i identitetom autorka je u više navrata obilazila današnju Albaniju, pogotovo severni deo s drevnim Skadrom – nekadašnjom srpskom prestonicom

Piše Momčilo Subotić

Knjiga Biljane Živković Srbi u Albaniji (izdanje autora) predstavlja svojevrstan nastavak njene prethodne knjige Primorsko pravoslavlje, kojim ova vredna i nadarena spisateljica hodočasti drevnim srpskim pravoslavnim prostorom i na svetlost dana iznosi bogatstvo srpske istorijske i kulturne baštine. U traganju za srpskim korenom i identitetom autorka je u više navrata obilazila današnju Albaniju, pogotovo severni deo s drevnim Skadrom – nekadašnjom srpskom prestonicom. Čitaoci su imali priliku da u Pečatu pročitaju neke od ovih izvanrednih istorijskih zapisa, koje je ona vredno i znalački, na terenu, sačinila.
Knjiga Srbi u Albaniji ima kako književnu, tako i istorijsku vrednost, te veoma izražen naučni i društveni značaj. Napisana je lepim jezikom i stilom, veoma inspirativno i pismeno, a u istorijskom smislu predstavlja otkriće, jer ukazuje na neke skrivane i zaboravljene istorijske činjenice. Autorka ukazuje na buđenje nasilno zatomljene srpske svesti među preostalim Srbima sve tri konfesije.
Deo rada nastao je u vidu intervjua Biljane Živković, posebno s dvojicom značajnih aktera knjige: profesorom Svetozarom Ćirakovićem i Pavlom Brajovićem Jakojom, predsednikom Udruženja Srba i Crnogoraca „Morača–Rozafa“. Naime, u vreme crnogorskog političko-državnog i identitetskog odmetanja od srpstva 27 profesora srpskog jezika iz Nikšića, i njihovih kolega koji su ih podržavali, dobili su otkaz jer nisu prihvatili da se srpski jezik preimenuje u maternji (danas „crnogorski“). Svetozar Ćiraković, jedan od otpuštenih profesora, na predlog Mitropolije crnogorsko-primorske i mitropolita Amfilohija, a na poziv Udruženja Srba i Crnogoraca „Morača–Rozafa“, započinje u Skadru sa Školom srpskog jezika. Tako je počeo proces nacionalnog i kulturnog osvešćivanja Srba u Albaniji.
Danas u Albaniji (oko tri miliona stanovnika) ima više desetina hiljada Srba. U samom Skadru, sa 250.000 stanovnika, Srba ima preko 40.000. Srba ima u Tirani, Draču, Elbasanu… Srba ima pravoslavnih, muslimana i katolika, jer se oni tako izjašnjavaju. Imajući u vidu kroz kakve su vekovne teškoće prolazili Srbi u Albaniji (zabrana imena, jezika, pisma, i svih drugih identitetskih odlika), pravo je čudo da su se održali. Svi oni rado ističu svoje srpsko poreklo.
Paradoks je tim veći što je teritorija današnje Albanije kolevka srpskog naroda, svi toponimi su srpskog korena, prostor severne Albanije bio je u prednemanjićkom periodu deo srpske države, a u nemanjićko vreme proširio se i na južne delove.

Iz recenzije knjige Srbi u Albaniji

Valerio Magreli
VIDETI SE KAKO SE VIDIŠ
Modeli i vizuelna kola u delu Pola Valerija
Službeni glasnik, Beograd

„Ko me to gleda iz ogledala dok se gledam u ogledalu? Ko je taj gospodin što nedopustivo pretenduje da bude ja?“ Ovo su pitanja kojima će Pol Valeri posvetiti čitav svoj život, stihove, prozu, hiljade stranica čuvenih Svezaka. Postavljajući pitanje pogleda u središte svoje studije, italijanski pesnik Valerio Magreli ispituje krajnje konsekvence Valerijevih vizuelnih i identitarnih procedura.

Miroslav Karaulac
ANDRIĆ U DIPLOMATIJI
Filip Višnjić, Beograd

Ova knjiga je svojevrstan nastavak „Ranog Andrića“, kapitalne studije istog autora objavljene 1980. godine, s tim što je ovoga puta reč o Andrićevom životu između dva rata i njegovoj diplomatskoj karijeri. U nekoliko nastavaka „Vreme“ će objaviti delove ove knjige, razgovor s Miroslavom Karaulcem, ali i do sada nepoznate zapise Ive Andrića.