ИЗЛОГ КЊИГЕ

О књизи Срби у Албанији

САГА О НАЦИОНАЛНОМ И ДУХОВНОМ ОСВЕШЋИВАЊУ

У трагању за српским кореном и идентитетом ауторка је у више наврата обилазила данашњу Албанију, поготово северни део с древним Скадром – некадашњом српском престоницом

Пише Момчило Суботић

Књига Биљане Живковић Срби у Албанији (издање аутора) представља својеврстан наставак њене претходне књиге Приморско православље, којим ова вредна и надарена списатељица ходочасти древним српским православним простором и на светлост дана износи богатство српске историјске и културне баштине. У трагању за српским кореном и идентитетом ауторка је у више наврата обилазила данашњу Албанију, поготово северни део с древним Скадром – некадашњом српском престоницом. Читаоци су имали прилику да у Печату прочитају неке од ових изванредних историјских записа, које је она вредно и зналачки, на терену, сачинила.
Књига Срби у Албанији има како књижевну, тако и историјску вредност, те веома изражен научни и друштвени значај. Написана је лепим језиком и стилом, веома инспиративно и писмено, а у историјском смислу представља откриће, јер указује на неке скриване и заборављене историјске чињенице. Ауторка указује на буђење насилно затомљене српске свести међу преосталим Србима све три конфесије.
Део рада настао је у виду интервјуа Биљане Живковић, посебно с двојицом значајних актера књиге: професором Светозаром Ћираковићем и Павлом Брајовићем Јакојом, председником Удружења Срба и Црногораца „Морача–Розафа“. Наиме, у време црногорског политичко-државног и идентитетског одметања од српства 27 професора српског језика из Никшића, и њихових колега који су их подржавали, добили су отказ јер нису прихватили да се српски језик преименује у матерњи (данас „црногорски“). Светозар Ћираковић, један од отпуштених професора, на предлог Митрополије црногорско-приморске и митрополита Амфилохија, а на позив Удружења Срба и Црногораца „Морача–Розафа“, започиње у Скадру са Школом српског језика. Тако је почео процес националног и културног освешћивања Срба у Албанији.
Данас у Албанији (око три милиона становника) има више десетина хиљада Срба. У самом Скадру, са 250.000 становника, Срба има преко 40.000. Срба има у Тирани, Драчу, Елбасану… Срба има православних, муслимана и католика, јер се они тако изјашњавају. Имајући у виду кроз какве су вековне тешкоће пролазили Срби у Албанији (забрана имена, језика, писма, и свих других идентитетских одлика), право је чудо да су се одржали. Сви они радо истичу своје српско порекло.
Парадокс је тим већи што је територија данашње Албаније колевка српског народа, сви топоними су српског корена, простор северне Албаније био је у преднемањићком периоду део српске државе, а у немањићко време проширио се и на јужне делове.

Из рецензије књиге Срби у Албанији

Валерио Магрели
ВИДЕТИ СЕ КАКО СЕ ВИДИШ
Модели и визуелна кола у делу Пола Валерија
Службени гласник, Београд

„Ко ме то гледа из огледала док се гледам у огледалу? Ко је тај господин што недопустиво претендује да буде ја?“ Ово су питања којима ће Пол Валери посветити читав свој живот, стихове, прозу, хиљаде страница чувених Свезака. Постављајући питање погледа у средиште своје студије, италијански песник Валерио Магрели испитује крајње консеквенце Валеријевих визуелних и идентитарних процедура.

Мирослав Караулац
АНДРИЋ У ДИПЛОМАТИЈИ
Филип Вишњић, Београд

Ова књига је својеврстан наставак „Раног Андрића“, капиталне студије истог аутора објављене 1980. године, с тим што је овога пута реч о Андрићевом животу између два рата и његовој дипломатској каријери. У неколико наставака „Време“ ће објавити делове ове књиге, разговор с Мирославом Караулцем, али и до сада непознате записе Иве Андрића.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *