DUH KULTURE I SVETLA SRPSKE PRESTONICE

Beograd planira novi muzej Nikole Tesle

Mesto dostojno zaostavštine srpskog genija

Ukoliko Vlada Srbije prihvati predlog Grada Beograda, stara zgrada termocentrale na Dorćolu biće preuređena u muzej Nikole Tesle. To je nedavno najavio zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić

Nekadašnji simbol industrijalizacije Beograda – stara zgrada termocentrale na Dorćolu – danas je ruina, ali zgrada sa kranom ipak dominira na prostoru marine Dorćol. Pre nekoliko meseci gradske vlasti su inicirale njeno raščišćavanje, a bila je zapuštena toliko da je odatle odvezeno petsto kamiona šuta.
„Fantastično mesto dostojno zaostavštine Nikole Tesle. Ne postoji ništa važnije što možemo da predstavimo svetu. Sadašnji Muzej Nikole Tesle u Krunskoj ulici ima oko 115.000 posetilaca godišnje i verujem da će ih biti više od milion ako se useli ovde. Rekonstrukcija ovog prostora je nacionalni projekat od značaja za Srbiju“, rekao je Vesić i dodao da je zgrada termocentrale spomenik industrijskog nasleđa, te da je u arhitektonskom smislu simbol revolucionarnih modernističkih shvatanja u međuratnoj graditeljskoj praksi i simbol racionalnosti i jednostavnosti. „Muzej će se prostirati na 10.000 kvadrata a u blizini će biti i naučnoistraživački centar i kampus za studente i profesore iz celog sveta. U okviru plana detaljne regulacije za Linijski park predvideli smo da ovaj prostor u vlasništvu Republike Srbije bude namenjen kulturi i obrazovanju. Predložićemo Vladi Srbije da ovde bude Muzej Nikole Tesle i ukoliko prihvate naš predlog, raspisaćemo međunarodni konkurs za uređenje zgrade“, izjavio je zamenik gradonačelnika najavljujući predlog Vladi ovog projekta značajnog kako za srpsku prestonicu, tako i za celu Srbiju i svet, shodno zaslugama našeg velikana.
Zdanje „Sloboda i svetlost“ podiglo je Švajcarsko društvo za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela, a građevinski radovi trajali su godinu i po dana. Isporuka struje Beogradskoj opštini počela je u jesen 1932. godine.
„Da bi se izgradila ova centrala, tadašnje beogradske vlasti uzele su kredit od tri miliona dolara i to je bio jedan od najvećih kredita tog doba. Gradonačelnik je bio Miloš Savčić, jedan od trojice gradonačelnika kojima ćemo podići spomenik jer su zadužili Beograd. Uoči Drugog svetskog rata Beograd je imao 320.000 stanovnika koji su se električnom energijom snabdevali iz ove termocentrale. U bombardovanju 1941. godine je oštećena, a kada je posle rata obnovljena, dugo je bila glavni snabdevač Beograda električnom energijom. Bila je u funkciji sve do 1969. godine kada je izgrađena nova toplana na mazut. Otada u ovu zgradu niko nije ulazio osim kada su snimani ’Otpisani’, ’Sabirni centar’ i još neki filmovi. Tada je stao i višedecenijski rad krana na Dunavu, koji je svakodnevno podizao ugalj sa brodova koji su pristizali kraj dorćolske marine i prenosio ga do termoelektrane. I kran je pod zaštitom i biće sačuvan“, naveo je zamenik gradonačelnika, te istakao da od Muzeja Nikole Tesle može da se napravi ne samo naš već svetski brend.

Položen venac na Spomenik braniocima Beograda 1915. godine Članica Gradskog veća Danijela Mirjanić položila je 7. oktobra venac na Spomenik braniocima Beograda 1915. godine povodom Dana herojske odbrane Beograda.  Spomenik je posvećen braniocima Beograda koji su poginuli tokom pada Beograda 1915. godine. Na spomeniku, koji je izrađen u kamenu i bronzi, upisan je citat čuvene komande majora Dragutina Gavrilovića. Podignut je 1988. godine a autor je vajar Nikola Kolja Milunović.