Betoven u galeriji – publika kod kuće

Radio Beograd 2, ranije Drugi program Radio Beograda, definisan sloganom Umetnost za sve, i u kovid-situaciji priključuje se obeležavanju 250 godina od rođenja Ludviga van Betovena

U organizaciji Radio Beograda 2 i Baštine RTS koncerti Betoven u Galeriji odvijaće se do kraja godine jednom mesečno i biće direktno prenošeni na programu jedinog medija koji od svoje ideje plasiranja visoke umetnosti i kulture nije odustao mnogo decenija. Na prvom koncertu 29. septembra nastupio je gudački ansambl Metamorfozis, koji osim godišnjice Betovenovog rođenja obeležava i 15 godina postojanja. Predvođen violistom Sašom Mirkovićem, ansambl je izveo Betovenova dela pisana za gudački kvartet u aranžmanu za gudački orkestar.
Četvrti Gudački kvartet op. 18 br. 4 u ce-molu Betoven je posvetio princu Lobkovicu, svom dugogodišnjem meceni, velikom ljubitelju muzike i muzičaru amateru. Osim ovog kvarteta Betoven mu je posvetio Treću, Petu i Šestu simfoniju, Tripli koncert i ciklus solo pesama. Lobkovic je u svojoj rezidenciji u Beču imao privatni orkestar, gde je izvedena prvi put Treća simfonija. Inače je bio član veoma važne organizacije koja je sponzorisala koncerte, između ostalog i premijeru Hajdnovog oratorijuma Stvaranje sveta. Bečko visoko društvo ga je smatralo pomalo smešnim, jer je u svom domu sakupljao muzičare s kojima je svirao i trošio bogatstvo na njihovo promovisanje. Da bi Betovena zadržao u Beču, plaćao mu je, zajedno s nadvojvodom Rudolfom i princom Kinskim, veliku mesečnu apanažu, koju je njegova porodica nastavila da plaća posle njegove smrti, sve do Betovenovog kraja života. Sam početak gudačkog kvarteta za gudački orkestar je postavio prvi i pravi problem ovog aranžmana – kako nekoliko violina da svira kao jedna. Udvajanje melodijskih linija dovelo je do neusaglašenih početaka i neprijatnog, reskog tona u visokim registrima, ali i slabe pokretljivosti u drugom stavu. Menuet je zazvučao već skladnije, da bi izvođenje do kraja teklo u kvalitativnom krešendu. Finale je sasvim lepo zaokružilo delo, sa dve kontrastirajuće teme koje je orkestar interpretirao s punim angažmanom.
Sledila je Kavatina iz Kvarteta op. 130, delo koje se kao predstavnik zapadne umetničke muzike nalazi na zlatnoj ploči koju je svemirska sonda Vojadžer ponela na put bez povratka 1977. godine, sa idejom da se putem ove ploče planeta Zemlja predstavi eventualnom vanzemaljskom životu. Obe sonde, Vojadžer 1 i 2, napustile su Sunčev sistem i ušle u međuzvezdani prostor pre nekoliko godina. Kavatina je zazvučala zrelo i potresno, sasvim usaglašeno i moćno, kao vrhunac celog programa. Za kraj je Metamorfozis odabrao Veliku fugu op. 133, delo kabastog volumena, neslušljivo, ali veliki izazov za ansambl. Ni Betoven nije znao šta će s njim. Fuga je prvo bila poslednji stav kvarteta op. 130, da bi Betovenov izdavač tražio da se zameni zbog neuspeha na koncertu. Publika je fugu opisala kao neodgonetljiv, neispravljen užas, nerazumljiv poput kineskog, nepristupačan, ekscentričan, ispunjen paradoksima, a kritičar Jozef Kerman je napisao da je izdvaja kao najproblematičnije pojedinačno delo u Betovenovom stvaralaštvu i … nesumnjivo u celokupnoj muzičkoj literaturi. U 20. veku ovo delo se počelo smatrati jednim od Betovenovih najvećih postignuća. U korist ideje – što gore i besmislenije, to bolje. Umesto muzike kojom se hrani duša, toliko predivnih Betovenovih kvarteta – kontrapunktske zavrzlame. Da je zvuk ansambla bio zreo, mekan, sočan, obao (ne, ne radi se o voću nego o violinskom zvuku), bila bi druga priča. Metamorfozis treba da dođe do svog zrelog voćnog zvuka, koji je sada, posebno u visokim registrima, često nezreo, oštar, agresivan i intonativno nekontrolisan. To se naročito čuje u onlajn-koncertu, u kome osim zvuka nema ničega da odvuče pažnju radijske publike. Poznata je istina da kad dobro zvučiš audio, spreman si za veliku karijeru. Nadamo se da će praksa, negovanje kulture zvuka i nastupi bez maski, sa istinskom komunikacijom s publikom, predstaviti ovaj ansambl u pravom svetlu, kako to muzičari i zaslužuju.