Vladari nekada kontrolisali kako umiremo, danas – kako živimo!

ANKETA PEČATA – VAKCINA PROTIV KORONE: IZAZOVI I ODGOVORI (1)

Zašto sada u Pečatu objavljujemo ovu anketu? Jedan od razloga je upravo to što je, prema uverenju anketara, odnosno ovde potpisanog tvorca i „operativca” ideje o ovom izjašnjavanju nedeljnik Pečat neka vrsta srpskog referendumskog glasila. Vođeni načelom „Neka se čuje i druga strana“, rešili smo da se obratimo uglednim delatnicima naše javne scene, zamolivši ih za ocenu i promišljanje aktuelne situacije povodom vakcina protiv virusa korona. Uostalom, pitanje vakcine protiv virusa korona jeste, pre svega, zdravstveno pitanje, ali zdravlje jednog društva se ne može svesti samo na medicinu, pogotovo ako neko pokušava da je, kako kaže mislilac Đorđo Agamben, pretvori u novu manihejsku religiju. Uvereni da je tako, zabrinuti lekari među prvima postavljaju pitanja. Primarijus dr Milan Roganović, saradnik srpske stranice sajta Svetskog kongresa porodica, stoga je postavio važna pitanja koja prenosimo: „Kako je moguće da je samo nekoliko meseci nakon početka pandemije vakcina ušla u treću kliničku fazu ispitivanja (na ljudima), ako su najave naučnika s početka pandemije bile da je potrebno minimum osamnaest meseci za njenu proizvodnju? Da li je sve ovo neko planirao, posedovao virus, a sada i vakcinu? Da li je još ranije nauka potvrdila i zapisala u protokolima za proizvodnju i testiranje vakcina stroge kriterijume provere njene efikasnosti i sigurnosti po zdravlje ljudi i da se ispitivanja vrlo često sprovode i po pet do deset godina? Da li treba da budemo protiv vakcine? Da li treba da primamo nepouzdane, nedovoljno ispitane ili vakcine nepoznatog sastava? Da li smo već bili u ovakvoj situaciji? Svinjski grip? Glakso Smit Klajn? Fijasko vakcinaškog lobija? Nisam pripadnik antivakcinaškog pokreta, kao lekar vakcinu smatram velikom medicinskom i civilizacijskom tekovinom, ali bezbednu vakcinu, poznatog sastava, testiranu u dugotrajnim ispitivanjima po svim kriterijumima nauke i dobre prakse. Međutim, u novije vreme, sa sve izraženijim opštim moralnim posrnućem, gaženjem brojnih civilizacijskih, a pre svega hrišćanskih vrednosti, vakcine koje se nameću postaju sumnjive, i u svima nama se javlja žeđ za istinom. A istina je, priznaćete, često i jedini lek.“
Pečat je, ponovimo uverenje rečeno na početku, od svog nastanka, u potrazi za ovim pomenutim lekom.

[restrict]

Dr BRANISLAV RISTIVOJEVIĆ

Nasilno vakcinisanje i biovlast

Pitanje obaveznosti zdravstvene intervencije, pa tako i vakcinacije, ukršta se s dva daleko šira i za čoveka i njegovo bitisanje značajnija pitanja – to su pitanje slobode kod čoveka i nedodirljivost njegovog dostojanstva.
Fuko je objasnio put kojim je došlo do ovog sučeljavanja uz pomoć svog čuvenog pojma „biopolitike“. Prema Fukou savremena društva zahvaljujući razvoju kulture ljudskih prava i sloboda nisu više u stanju da kontrolišu i nadziru populacije klasičnim metodama kao što su gola fizička prinuda ili nezakonita kazna. Stoga se klasični suverenitet kao mehanizam vladavine nad ljudima povlači pred novim oblikom vladavine – disciplinatornom i regulacionom biovlašću. Ta biovlast pojavljuje se, kaže Fuko, kada se tehnološki razvijemo do te mere da ne samo da uređujemo život već ga umnožavamo (veštačka oplodnja i surogat materinstvo), proizvodimo (veštačka materica, manipulacija genetskim materijalom), ali i kad ga bez upotrebe ikakvog nasilja masovno „uništavamo proizvodeći viruse koje je nemoguće kontrolisati i koji će biti univerzalna propast“ (M. Fuko, Treba braniti društvo: predavanja održana na Kolež de Fransu 1976. godine, Novi Sad, 2003, str. 296).
Drugim rečima, od društva u kojem je suveren vršio vlast nad smrću golom fizičkom prinudom (telesne kazne, smrtna kazna), ali je bar čoveka ostavljao da živi na miru, stigli smo do društva u kome nema vlasti nad smrću (mučenje i smrtna kazna su ukinuti), ali nas ne ostavljaju da živimo na miru. Ranije su vladari kontrolisali kako umiremo, a danas, zahvaljujući razvoju medicine i biotehnologija, kontrolišu kako živimo.
Obavezna vakcinacija je samo jedan od tih mehanizama biovlasti, kao što su to obavezan sistematski pregled, obavezno zdravstveno osiguranje, obavezno lečenje, obavezne higijenske, sanitarne ili mere komunalnog reda, obavezno školovanje, obavezne bezbednosne mere (u saobraćaju npr.), oduzimanje organa bez saglasnosti davaoca itd. Oni se svi zajedno, kaže Fuko, mogu nazvati „medikalizacijom života“. Zašto ih bez pogovora prihvatamo? Zato što biovlast neprestano „proizvodi bolesti“ tvrdi Fuko.
Proizvodnja bolesti se vrši stalnim provlačenjem teme opasnosti od smrti kroz naše živote koje „neizabrane elite“ vrše zaglušujućim „moralnim histerisanjem“. Njime propagiraju postojanje nekog stalnog i trajnog stanja sveprisutne „opasnosti“ koje maglovito i nejasno, ali snažno prožima naš opstanak (opasnosti naravno ima, ali ni izbliza u tom obimu). U ovom slučaju to je zdravstvena opasnost, ali u nekim drugim to je opasnost od nasilja u porodici, od diskriminacije homoseksualaca na ulici, od pritajenih pedofila u crkvi, od „neodgovarajućeg“ vaspitanja dece u školama itd. Ovako proizvedene bolesti leče se medikalizacijom života mehanizmima biovlasti: u slučaju zdravstvene opasnosti to je vakcina, u slučaju opasnosti od nasilja u porodici, diskriminacije homoseksualaca i pedofilije to je stigmatizovanje muškaraca, heteroseksualca, odnosno sveštenika kao duševno poremećenih nasilnika i njihovo odstranjivanje iz društva (zabrana slobode govora, građanska smrt…), a u slučaju „neodgovarajućeg“ vaspitanja dece to su tzv. seksualni obrazovni paketi.
Zajednički imenitelj koji povezuje sve ove mere medikalizacije života jeste obaveznost, odnosno ta kužna prinuda kojom se one sprovode i koja narušava našu slobodu i dostojanstvo. Da li prinuda garantuje da će ove mere biti sprovedene? Upravo suprotno. Sve ove mere su podmuklo smeštene baš u odnose poverenja: poverenje između pacijenta i lekara, između članova porodice, između vernika i sveštenika, učitelja i đaka itd. Prinuda uništava poverenje i samim tim odnose u društvu koji se grade na njemu: đak će odbiti pouku učitelja, vernik sveštenika, dete roditelja, i na kraju, pacijent savet lekara da se vakciniše.
Tako prinuda u sferi vakcinacije u stvari uništava jednu sasvim razumnu i davnih dana dobro proverenu medicinsku meru – imunizaciju putem vakcine. Poverenje u nju je srpski zakonodavac proćerdao još 2016. godine uvodeći vakcinaciju kao obaveznu i zapretivši kaznenom prinudom onome ko se o nju ogluši. Naš legislator ne shvata da je upravo takav zakon smanjio broj vakcinisane dece, kao što je obim nasilja u porodici porastao, ne pre već nakon nesrećnog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, ili kao što je nasilje nad homoseksualcima poraslo nakon ozakonjenja tzv. gej parada, a ne pre njih.
Hegel je mudro primetio: niti jedna savest na ovom svetu se nije oslobodila na silu. Apelujem na srpskog zakonodavca da se okane prinude ako želi da đaci prihvate pouku, deca vaspitanje, vernici pričešće, građani homoseksualce, a narod vakcinu.

DR DRAGAN HAMOVIĆ

Upotreba korone

U nedovršenoj priči Dug Danilo Kiš opisuje zamislivo samrtno presabiranje Ive Andrića. Među brojnim ličnostima kojima taj Kišov Andrić, dopola na drugoj strani života, ponešto zaveštava na ime duga jeste i neki davni laringolog. Operisao mu je grlo, ali je prvo objasnio smisao samog zahvata, te je Andrić ostao zahvalan što nije lečen „kao ovca nego kao ljudsko čeljade“.
Razlog za nepoverenje prema savremenom globalnom mehanizmu brige za ljudsko zdravlje jeste izostanak pouzdanijih činjenica. Proizvode se u javnoj sferi nesaglasja koja smućuju duhove i naduvavaju strahove. Prigušuju i uklanjaju analitičke glasove koji znače upitanost pred zvaničnim verzijama, projekcijama i aktima. Osim ako u takve glasove ne ubrojimo svetski poznatog filantropa, stručnjaka za pravljenje softvera i umnožavanje dolarskih milijardi, ili pak ovdašnjeg medijskog kreatora ružičastih psihoaktivnih svetova.
Da se čoveku zavrti u glavi od eksplozije brige za zdravlje čovečanstva. Korona, koliko god bila realno opasna ili bar nepredvidljiva, time je opasnija stoga što se dodaje kao nova stavka u repertoaru proklamovanih planetarnih bauka. Od otapanja glečera, terorizma i nacionalizama, duvanskog dima i ruske ili kineske opasnosti. A od svih tih bauka će nas najmoćniji spasti. Na način koji diskretno izaberu kao najpodesniji. Superheroji, po pozivu i moralnom prizivu. A mi, unapred zahvalni i spremni na sve, molimo da pohitaju!
Kada, pored svega nedorečenog, resorni ministar, doslovno izjavi da se u Srbiji ne obdukuju umrli od korone jer je tako SZO naložila, to mora biti jedan snažni signal na uzbunu zdrave, zapitane pameti. Da li je ovaj neobrazloženi nalog zdravstvenog Centralnog komiteta dovoljan kao objašnjenje? Nalog da se odustane od ispitivanja učinka jedne nove virusne pojave, šta to može da znači? Da je otkriće opasnije od neznanja ili da već „ko treba“ zna „šta treba“?
Isti je govornik onomad, kao najavu skorog spasa od pošasti, provukao kao gotovu stvar i obavezu opšte vakcinacije. Kada vakcine bude. Makar kakva bila! Uveliko traje utrkivanje ko je brži – a ko je bolji, povoljniji i humaniji spasitelj od virusnog bauka, čije je sredstvo za imunizaciju delotvornije, odrediće takođe isti Centralni komitet. Vakcina kao oruđe moći, imperijalnog prestiža. I bogzna čega sve ne…
Toliko toga ne znamo, ali ovo duboko osećamo: mese nam svest, udaraju u najtanju žicu, dovode pred izbor bez izbora. Sateruju nas u svoja gotova rešenja kao kakvo unezvereno stado. Zaštiti, Oče, stado ovo slovesno, od ovakvih zaštitnika, u ovom podmuklom živom opitu. A nismo samo ovaj opit okusili.

Dr SLOBODAN RELJIĆ

Strah gomile i odmetnik

Najkritičnija tačka globalne korona-operacije je – vakcinacija. U toj tački će se sudariti strah gomile i odmetnik. Ne budite u dilemi: sve vlade ovog sveta će biti s gomilom. Ali kao što je pisao Ernst Jinger, to silnike ne čini spokojnim. Jer u svim kulturama jedan odmetnik vredi kao sto beskičmenjaka!
Kad je Beograd ustao protiv julske najave policijskog časa, Izrael Šamir je napisao odu srpskom odmetništvu. Volim da mislim da su na to potajno bili ponosni i oni koji su se spremali da uvedu policijski čas. Čak možda i oni iz Kriznog štaba koji sebe posle vakcinacije vide „pune kao brod“. Da sam na njihovom mestu, obratio bih pažnju na nedavno objavljeno istraživanje: da se polovina Britanca već izjasnila protiv cepljenja!
Jer nekako mi se čini da ona najslobodarskija misao u političkoj istoriji, napisana još 1550, ipak vavek lebdi nad gomilom: „Onaj koji gospodari vama ima samo dva oka, dve ruke, jedno telo i ništa drugo što ne bi imao i poslednji stanovnik velikog i beskrajnog broja vaših gradova. Ono što on ima viška – to su sredstva koja mu vi pružate kako bi vas uništio“ (Etjen de la Boesi: Rasprava o dobrovoljnom ropstvu). A teško njemu kad gomila to shvati. Najzanimljiviji delovi u udžbenicima istorije opisuju krvave događaje i paljevine kad se vladari zaborave.

MATIJA BEĆKOVIĆ Korona Pre dve hiljade godina Ruke je prao samo Pilat A posle dve hiljade godina Pere ih svaki čovek Svaki dan Sve češće I sve duže

NIKOLA MALOVIĆ

Deboleca

Ponižavajuće je što smo u vezi sa globalnim podmetanjem zvanim virus korona – a kao vjerovatnim uvodom u pravu no takođe generisanu pandemiju – mi prinuđeni da pričamo kao da nas ta tema upravo ne zaglušuje kontradiktornostima kojima nema kraja.
Ne treba biti prozorljiv pa prozreti namjere onih koji se smatraju elitom (njih 0,666%) – da naude svjetskoj populaciji, jer se u globalističkim retortama uveliko tvore vakcine nove generacije. Kao pisac koji po nepisanoj definiciji vidi iza okuke naših dana, kao čovjek koji je globalne debolece iliti bolesti predvidio u dva nagrađivana romana, „Lutajućem Bokelju“ i „Jedru nade“ – osjećam (jer ne mogu da dokažem) da je program smanjenja svjetske populacije osmišljen na mrežni način: što se ne može postići zatrovanom i genetski modifikovanom hranom, elektromagnetnim zagađenjem, hemijskim trovanjem iz neobilježenih aviona… može se pritvrditi uvođenjem serijala obaveznih vakcina nove generacije koje će sadejstvovati sa pomenutim parametrima u fatalnoj koaliciji. Imenicu koalicija sam izabrao namjerno budući da nanovakcine u budućnost niko van politike ne bi ni mogao da uvede. U tom su smislu Vučić i dr Kon paradigmatična slika lokalne himere.
Vakcine nove generacije ne smiju da čovjeka ili njegovo potomstvo ubiju odmah, već su programirane da to učine s odloženim dejstvom. Da nije tako, tvorci ne bi ni mogli da dobiju aplauz kneza tame.
Bez globalne pobune, šanse naše djece da ostave vlastito zdravo potomstvo bivaju male. Ljudi se u zapadnom svijetu bune tu i tamo, ali ni oni nemaju opoziciju van vladajuće paradigme.
U vremenima kada se igla oda šprica približava svima čija su usta sputana maskama, važno je znati da li se Srpska pravoslavna crkva kao lav bori za sve nas koji sve vrijeme jesmo tijelo crkve? Ili pak SPC i o pitanju opstanku našeg naroda ne samo na Kosovu i ne samo u Crnoj Gori, uporno koalira sa vlašću i kada je prisilna vakcinacija u pitanju?

[/restrict]

Nastaviće se