ШТА ЈЕ ОБАВЕШТАЈНА СИЛА ТРАЖИЛА У ЧАЧКУ

ЦИА акције пре пола века

Скидање ознаке тајности с појединих извештаја ЦИА о обавештајном раду у Србији из периода након Резолуције Информбироа открива нам њихову професионалну стратегију из тог времена и указује на могућност занимљивих поређења с актуелном обавештајном праксом

Након више од пола века најмоћнија обавештајна машинерија на планети, америчка ЦИА, одлучила је да скине ознаку тајности са 13 докумената који се тичу Југославије. Очекивало се да ће то бити извештаји из Титовог кабинета или бар из кључних државних институција, и било је велико изненађење када се видело да се они односе искључиво на Србију, на Чачак и околину. Зашто баш Србија? Зашто Чачак? Шта је ЦИА тражила у Чачку, питали су се сви који су понешто начули о томе, а новинар Гвозден Оташевић чак је написао књигу под тим насловом. Након проучавања садржаја тих извештаја сви су помало разочарани јер су од најјаче светске обавештајне агенције очекивали много више, нешто до краја бомбастично и запањујуће. Извештаји које су обавештајци из Београда слали у централу своје службе у Ленглију у Вирџинији јесу детаљни и прецизни, али већина тих података је сасвим обична и могла се прикупити простом опсервацијом. Има и погрешних закључивања и оцена, што није чудо ако се има у виду да су извештаји из периода од 1949. до 1951. године, а да је ЦИА основана свега неколико година раније (1947). Наравно да агенција која је формирана са задатком да обавештајно покрије сваку тачку на земаљској кугли за тако кратко време није могла створити квалитетне обавештајне позиције баш свуда, па ни у српском градићу као што је Чачак, који је тада имао свега 13.000 становника. Из извештаја се види класичан обавештајни рад, без прљавих акција које ће у будућности покварити имиџ ове моћне агенције. Касније, многе незаконите и подле активности по којима ће ЦИА постати позната приписиваће се самовољи њених шефова, како би се очувао углед америчког председника и најважнијих државних институција САД.

- Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *