Ofarbaj to u crno!

Veliko prefarbavanje „rasističke istorije“

U toku je intenzivno „rasno mirenje“ akcijom anuliranja nepodobne prošlosti. Briše se, kao u Orvelovom čuvenom romanu „1984“, sve što u ovom trenutku ne odgovara svetskom poretku navodnog prosperiteta i pravde za sve. Sve se čini za utisak da to „nekadašnje loše nikada nije ni postojalo”!

Glavni junak čuvenog romana Džordža Orvela „1984“ bio je zadužen, zajedno sa stotinama drugih, da svakodnevno menja istoriju, da briše lažna sećanja i još lažnije danas važeće istine, principe i shvatanja za nova, lažna, a do novog dana, zvanično obavezna i istinita. I tako unedogled. Dok se zemlja za koju to radi nalazi u permanentnom ratu, a protivnici se takođe menjanju skoro na dnevnoj bazi, on naporno i predano iseca laži iz knjiga i novina i zamenjuje ih novim. Koliko je Orvel bio vidovit! Iako je ta njegova turobna vizija sveta iz 1984. godine (koji je on „video“ iz svog vremena, 1948. godine) predstavljala posledice totalitarnog režima kojim je posleratni svet pokušao da zaplaši, on se gotovo do najsitnijih detalja vizionarski propeo do našeg vremena koje je zvanično demokratsko, slobodoumno i za većinu deklarativno slobodarsko. Međutim, orvelijada se upravo najbolje oslikava u fašistoidnoj kvazidemokratiji instaliranoj danas manje-više prisilno skoro na čitavoj planeti. Nema boljeg dokaza od tekućeg, histeričnog i frenetičnog prefarbavanja istorije koje se izvodi od strane demokratske kominterne iz senke što oblikuje svet po vrlo neobičnim, ciničnim, često i izopačenim modelima koji se naredbodavno, pod pretnjom stigmatskih etiketa, pa čak i kazni, instaliraju ne samo u svest prosečnog i potpuno sluđenog savremenika već i njegove istorije. Ljudi se tretiraju kao bezumna živina i kao neznalice koje nisu u stanju da zapamte šta je bilo juče, a kamoli pre desetak ili stotinak godina. Čak se i retroaktivno kažnjavaju velikani nekadašnjeg društva ne bi li ovo današnje cvetalo u zaboravu, neznanju i novim „vrednostima“.

Sveobuhvatno premazivanje

Nema snažnije potvrde da je Orvel nekako pogledao u naš svet kada je pisao svoje čuveno štivo od tekućeg sveobuhvatnog premazivanja istorije iz rasne perspektive koje je u toku najpre u Americi pa i širom sveta. Posle nereda (još uvek aktuelnih) izazvanih rasnim obračunima policije s prestupnicima i posledične smrti jednog crnca, ceo (beli) svet je zapao u histeričnu pomamu posipanja pepelom, strašnog kajanja i strastvenog poriva da se rasni odnosi izglade. Otud neverovatni akcijaški poduhvati antibelih ekstremista svih boja (uključujući i belu!) uperenih da se što pre obavi rasna nivelacija i da se konačno proglasi ukidanje rasizma sa svim njegovim terminima, čak i potpuno benignim rečima koje bi možda nekom zazvučale loše. Kao i u slučaju obaveznog nametanja „vrednosti“ gej komune u svim segmentima društva u novom talasu protiv rasizma se najviše istakla takozvana zabavna industrija. Pomažu, naravno, i političari. Poslednji njihov briljantni potez je zablistao u Americi inicijativom da se ikona Džon Vejn orvelijanski naprosto izopšti iz holivudske istorije. Superstar s kojim se Holivud (i „bela Amerika“) decenijama ponosi, do te mere da su neke institucije nazivane po njemu, kao što je slučaj sa internacionalnim aerodromom u kalifornijskoj oblasti Orindž. Ne samo da je decenijama ponosno nosio ime čuvenog kauboja već je ispred aerodroma bila postavljena i bista Vejna u njegovom čuvenom kaubojskom izdanju. Ali pošto je iz još neobrisane prošlosti izvučen njegov intervju koji je dao pre pola veka i u kome je izneo stavove o Indijancima i crncima koji su danas tabu i „nesnošljivo su uvredljivi“, političari su pokrenuli inicijativu da se Vejnova bista ukloni, a aerodrom prestane da nosi njegovo ime. Razume se, orvelijanski cinično inicijativu su pokrenule demokrate! Dakle, uvode red i disciplinu, nasilno „pozitivno jednoumlje“, kažnjavajući protivno najosnovnijim pravnim načelima retroaktivno i to još osobu koja zbog toga što, avaj, više nije živa ne može da se brani. Loše se izbija lošim bez obzira što je istorijski poznato da je to put u propast, a ne u stvaranje bilo čega boljeg.

Ali brisanjem Džona Vejna s brojnog stanja holivudske istorije se ni izbliza nije stalo. U serijama i filmovima industrije zabave već je godinama prisutan intenzivni kurs „učenja“ istorije koja se nikada nije desila. Crnci su sada doslovno svuda prisutni i to u potpuno drugačijem svojstvu i istorijskom kontekstu od onog koji je zaista bio. Najdalje je u apsurdnom trpanju crnih uloga otišla ko zna koja po redu adaptacija Viktor Igoovih „Jadnika“, urađena pre dve godine u britanskoj produkciji. Čuveni inspektor Žavert je tako, prigodno diktatima novog doba, postao crnac. Inspektor crnac u francuskoj policiji s kraja 18. i početka 19. veka! Naređuje belcima, progoni belog čoveka! Kakvo uživanje za neobrazovano, kretenizovano, ali pravdoljubivo gledalište kome se obraća ovo ispeglano politički-korektno „čitanje“ čuvenog Igoovog dela koje se svojevremeno smatralo romanom veka. To je bilo pre dve godine. Danas je nemoguće gledati film ili seriju bez adekvatno prisutnih boja. Više nije bitan talenat, prikladnost određenog glumca (pa i njegove boje kože!) za pojedinu ulogu. Sada se brižljivo računa minutaža pred kamerom svake boje. Pozitivni rasizam na delu u svim svojim nijansama. On se inače odavno sprovodi pod terminom afirmativna akcija što u prevodu u praksi znači obavezu angažovanja najpre crnih, a onda i ostalih boja pre bele! Od kada su se pre nekoliko godina pobunili posle dodele Oskara na kojoj, o kakvog bezobrazluka, nijedan crnac nije dobio ovu nagradu (lansiran je tada zastrašujući pokret preko društvenih mreža „Oskar je tako beo“!), uspaničeni Holivud na pomen crne pobune više ne zna gde bi sve ubacio crne likove. „Crni Oskari“ i sva druga priznanja od tada pljušte kao kiša, čak i na neviđeno, dovoljno je da se neko pojavi u „pravom filmu“ i da dobije Oskara. Niko, naravno, nema hrabrosti da možda pokrene akciju „Oskar tako crn“. Ko bi smeo to i da zamisli. A ko obrati pažnju, videće, recimo, da u novijim ostvarenjima zabavne industrije i to svetske, ne samo američke, gotovo da više nema ljubavnih ili bračnih veza a da nisu u crno-beloj kombinaciji. Crni likovi su postali strip heroji, akcioni junaci, čak i kauboji i revolveraši iz vremena Divljeg zapada koji, razume se, tamane belce kao zečeve, čemu je značajno doprineo i Kventin Tarantino svojim toliko hvaljenim „Đangom“, koji je odbacio lance i krenuo u krvavi osvetnički pohod na belce. Godinama postoje filmovi, a odnedavno i sve brojnije TV serije, sa isključivo crnom glumačkom i autorskom ekipom.

Brisanje nepodobnog i nepodobnih

Malanje istorije (pre svega američke) ide toliko daleko da su sve južnjačke države koje su važile za uporište i ishodište rasizma morale sa svojih zastava da skinu simbole starog juga, čak i zaborave na čuvenu zastavu Konfederacije koju su preko sto godina imali na svojim državnim obeležjima. Pre nekoliko dana je to učinila i država Misisipi, kao poslednja koja je u Americi imala „rasistički amblem“ konfederacije na svojoj zvaničnoj zastavi, na ogroman ponos guvernera (republikanskog!?) i, razume se, čitave nacije. Još jedna stvar manje za pamćenje ili, ne daj Bože, proučavanje, objašnjavanje. Ovako, briše se, kao u Orvelovom romanu, sve što trenutno ne odgovara svetskom poretku prosperiteta i pravde za sve. I tako kao da to nekadašnje loše ikada nije ni postojalo. Maloumnici vode svet maloumnika. Niko ne zna ništa, a ono što je možda i znao – mora da zaboravi! A dokle to ide? Evo, recimo, najnovijih mera crne kominterne. Zbog rasno nepodobnih konotacija iz rečnika i slenga kompjuterske opreme i kodiranja izbacuju se potencijalno uvredljivi izrazi „master“ (gospodar) i „slejv“ (rob)! Čuveni američki proizvođači hrane su ovih dana u naletu samokritične snishodljivosti zamenili nazive i reklamne slogane koji su uspešno i bez ikakvih problema decenijama bili na tržištu. Flašica crnog sirupa, recimo, koja je imala oblik crnkinje je, naravno, uvredljiva i mora se zameniti! Čuvena Tetka Džemina, koja se decenijama smeši s proizvoda jednog od vodećih američkih prehrambenih kompanija, sada mora da ode u naprasnu i večnu penziju. Jer uvredljivo je asocirala na crnačke sluškinje u belim domovima! Slavni tim američkog fudbala vašingtonski „Redskinsi“ („Crvenokošci“) već dugo vređaju osećanja najpre američkih Indijanaca i otuda će ovaj tim morati da smisli drugo ime. Ista stvar i sa omotom putera na kome se Indijanka bez problema smešila skoro sto godina. Zasmetao je čak i naziv sladoleda „Eskimo paj“!? Da skratimo priču. U Americi postoji i muzej sa preko deset hiljada eksponata iz svakodnevnog života koji, tvrde njegovi kustosi, imaju rasistički potencijal, prikriveni ili otvoreni. Eto, velikog posla za orvelovske brisače nepodobne prošlosti. A što stati samo na tih deset hiljada? Najprikladnije bi bilo obrisati čitavu belu rasu. Nema belog – nema više problema! Pada na pamet naslov jednog od hitova grupe „Rolingstouns“, „Paint it black“ („Ofarbaj u crno“). Čini se da nikada nije bio
prikladniji.