I dobre namere popločale put do pakla

Korona i zdravstveni kolaps

Kako se od slavodobitne pobede nad koronom u Srbiji stiglo do eksplozije virusne epidemije, daleko veće od one „pobeđene“, uz jasno iskazanu nameru da se (ne)odgovornost s vlasti i struke sada potpuno prebacuje na građane

Da li zbog odluke Kriznog štaba ili zbog straha, tek građani Srbije ponovo su počeli da nose maske. Ništa čudno, pogotovo ako se osvrnemo na nedavnu izjavu načelnika Vojnomedicinske akademije prof. dr Miroslava Vukosavljevića posle jedne od niza burnih noći u ovoj eminentnoj zdravstvenoj ustanovi. „Teško je danas razlučiti ko je kovid a ko ne, mi to na našem trijažnom odeljenju radimo, da razlučimo ko je za nas, a ko za druge vojne ustanove“, reći će Vukosavljević, uz napomenu da su u sve većem procentu kovid pozitivni pacijenti koji dolaze kod njih, iako je VMA predviđena za pacijente koji nemaju kovid.

[restrict]

NA GORNJOJ GRANICI PUCANJA Ništa manje nisu dramatični podaci koje je saopštio ministar zdravlja Zlatibor Lončar, za period od 13. do 20. jula, prema kojima Beograd prednjači po broju zaraženih od virusa korona, te da je 37,91 procenat zaraženih iz glavnog grada. Prema tim podacima, broj zaraženih u Šapcu čini 5,3 odsto, u Novom Sadu 5,29 odsto, u Kraljevu 4,13, a u Kragujevcu 3,67 odsto od ukupnog broja. U Valjevu je 2,79 odsto od ukupnog broja potvrđenih slučajeva, u Užicu 2,08 odsto, u Vranju 1,68, u Loznici 1,5, a u Nišu 1,46 procenata… Posebno je bilo teško u Novom Pazaru, gde je pretio raspad zdravstvenog sistema. Uz velike napore i pomoć sa strane katastrofa je sprečena, ali ne i posledice nonšalantnog ponašanja građana.
„Trideset i pet hiljada od početka epidemije je zbrinuto na VMA, to je jedan Vršac. Možete pomoći i vama i nama tako što ćete nositi maske, mere distance, pranje ruku, higijena…“, ponavljao je Vukosavljević. Inače? „Ako se ovako bude nastavilo, naravno da smo na gornjoj granici pucanja, siguran sam da će građani pomoći da ne pređemo crvenu liniju“, zavapiće Vukosavljević.
I dok se struka usaglašava da li je novi talas ili drugi, treći pik prvog talasa, zbog povećanja broja obolelih u više od 30 gradova u Srbiji proglašena je vanredna situacija. U celoj zemlji na snazi su nove mere za sprečavanje širenja virusa korona – na svaka četiri kvadratna metra u zatvorenom može biti prisutna samo jedna osoba, a nošenje zaštitne maske obavezno je na svim javnim mestima u zatvorenom prostoru.
Otkud najednom ovakav skok zaraženih kovidom 19 i da li je on mogao biti sprečen? Odnosno, kako je to Srbija od maltene lidera u borbi protiv korone stigla do ivice kolapsa zdravstvenog sistema?
Ako se zanemari „mali nesporazum“ s datumom pojavljivanja prvog zaraženog lica (u jeku prikupljanja potpisa za izborne liste), Srbija je, reklo bi se, odlučno reagovala na preteću opasnost.
Srbija na dobar način drži stvari u vezi s virusom korona pod kontrolom, reći će predsednik Srbije Aleksandar Vučić, naglašavajući da se sve odluke usmerene na borbu protiv korone donose na osnovu stavova najstručnijih ljudi, a ne političara. U tu svrhu formirana su dva krizna štaba – jedan za suzbijanje virusa korona, s premijerkom Anom Brnabić na čelu, i drugi za otklanjanje posledica po privredu, koji će voditi predsednik Vučić.
Podsetimo, samo desetak dana kasnije, Aleksandar Vučić 15. marta saopštava da je državni vrh doneo odluku o proglašenju vanrednog stanja na celoj teritoriji Srbije. Vanredno stanje proglašeno je trojnim potpisom predsednika Republike, Skupštine i Vlade, bez sazivanja parlamenta uz obrazloženje da je Vlada donela uredbu po kojoj je zabranjeno okupljanje više od 50 ljudi u zatvorenom prostoru.

HRONIKA SLUČAJA „KOVID U SRBIJI“ Srbija se našla u specifičnoj situaciji, jer su se zdravstveni problemi zbog korone poklopili s početkom predizborne kampanje, što je bio razlog da većina stranaka obustavi predizborne aktivnosti a izbori su pomereni za nešto manje od dva meseca.
Nije bilo teško predvideti da će odluka o vanrednom stanju naići i na određene kritike, naročito od strane opozicije, odnosno da je pre razmišljanja o uvođenju vanrednog stanja trebalo proglasiti vanrednu situaciju na teritoriji cele države i angažovati Republički štab za vanredne situacije.
Kako god, počev od 15. marta, kada je uvedeno vanredno stanje, u Srbiji su primenjivane brojne mere među kojima su bile zatvaranje ugostiteljskih objekata, ustanova kulture, zabrana korišćenja parkova i šetališta, ukidanje gradskog i međugradskog prevoza, prekid rada obdaništa, socijalna distanca, nošenje maski i rukavica, i one koje su najteže pale većini stanovništva – policijski čas i zabrana kretanja za lica starija od 65 godina. Najdrastičnija mera je bila policijski čas u trajanju od 24 sata i više, tj. totalni karantin (uglavnom vikendom).
Da bi se podvukla dramatičnost situacije, korisnicima MTS mreže stigla je SMS poruka: „Situacija je dramatična, približavamo se scenariju iz Italije i Španije. Molimo vas da ostanete kod kuće“, koju potpisuje Krizni štab (KŠ) za suzbijanje bolesti kovid-19.
Na reakcije uznemirenih građana iz Štaba se oglasila Darija Kisić Tepavčević s priznanjem da KŠ stoji iza poruke, ali da su namere bile drugačije. „Krizni štab jeste poslao poruku, da bi je videli i oni koji ne gledaju televiziju. Širenje panike nije bio cilj već je cilj bio da oni koji nisu bili informisani, to saznaju“, izjavila je tokom konferencije za medije.
Srbija je među prvima uvele stroge mere zbog korone, ali ih je među prvima i popustila. Posle 53 dana u Srbiji je ukinuto vanredno stanje. Skupština Srbije je 5. maja, uoči Đurđevdana, izglasala odluku o ukidanju, kojom je ukinuto i 11 uredbi koje su važile za vreme vanrednog stanja, a odnosile su se na organizaciju rada, deo poreskih mera, način zaduživanja, učešće u krivičnom postupku…
Epidemiolog Predrag Kon je, gostujući na TV Pink, objasnio da je „vraćanje u normalan život neuporedivo teže od donošenja zabrana kojima su se zaustavili život i kontakti“, međutim, on je istakao da sada „svi parametri pokazuju da virus nije opasan kao pre pet nedelja“.
Govoreći upravo o indikatorima koji nam dokazuju da je epidemija utihnula, zamenica direktorke Instituta „Batut“ Darija Kisić Tepavčević je izjavila na redovnoj konferenciji za novinare 25. aprila, da „indirektni pokazatelji apsolutno pokazuju da slabi sposobnost ovog virusa da izazove najteže forme bolesti“. Ovu tvrdnju je potkrepila objašnjenjem o tome da je došlo do povećanja broja pacijenata s asimptomatskim formama bolesti, dok je broj pacijenata s težom kliničkom slikom umanjen.

IMA LI TEORIJA ZAVERE Poseban strah među građane unelo je istraživanje nevladine organizacije BIRN, u kome se navodi da je broj zaraženih, ali i preminulih u Srbiji višestruko veći od navedenog. Dok je svakodnevno na zvaničnom sajtu covid19.rs stojao približno isti broj zaraženih – oko 90 njih i jedan preminuli – BIRN objavljuje da je imao uvid u tabelu pod nazivom „Izveštaj za Vladu“ u kojem stoji da se samo u poslednjih nekoliko dana u nedelji krajem juna broj zaraženih kretao između 300 i 340 dnevno. BIRN takođe piše da su od 19. marta do 1. juna od virusa umrla 632 pacijenta, što je za 388 više od zvanično saopštenog broja za taj period – 244. Najveća je razlika u Nišu, gde je prijavljeno 77 umrlih pacijenata, a podaci iz informacionog sistema u koji je BIRN imao uvid pokazuju čak 243 preminula.
U Štabu su na to reagovali kao na „teoriju zavere“, poput Kona, da bi Branislav Tiodorović rekao da mu je nepoznato i neprihvatljivo da postoje dva izveštaja. „Nisam imao uvid u kovid-bazu, a ona se centralizuje u Republičkom institutu za javno zdravlje. Moja uloga kao člana Kriznog štaba je savetodavna, a ne izvršna, te nemam niti sam imao mogućnost uvida“, kaže dr Tiodorović. Uglavnom će svi oni reći da je prijava zaraznih bolesti po zakonu obavezna, da su pred njima zvanični podaci, i dodati da se ne može raditi revizija podataka pre nego što se epidemija završi.
Iako policijski čas (zbog čije najave je došlo do žestokih demonstracija i brutalnog odgovora policije) više niko ne uzima u obzir, to ne znači da ne postoji mogućnost uvođenja vanrednih mera ukoliko se nastavi tendencija rasta broja zaraženih. Bar tako kaže Predrag Kon, uz vajkanje da je ukidanje vanrednog stanja bila istorijska greška, kao posledica uverenja da je epidemija virusa korona praktično prestala.
„Opečeni“ na vlastitim greškama, nosioci vlasti i medicinski stručnjaci uveliko razrađuju novu strategiju borbe protiv virusa za jesen kako bi Srbija spremno dočekala potencijalni sudar novog talasa virusa korona i gripa. Ključne tačke ovog plana podrazumevaju pre svega izgradnju dve nove bolnice, opremanje privremenih kovid bolnica, masovnu vakcinaciju stanovništva protiv gripa (što već izaziva polemike koje prate i najavu vakcine protiv kovida 19), ali i insistiranje na preventivi i zaštiti svakog pojedinca od virusa, umesto jakih restriktivnih mera.
Izgradnju novih bolnica ranije je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je istakao da će one imati minimum 500 postelja, a moguće i čitavih 1.000, kao i da će biti kupljeno 10 modularnih, mobilnih bolnica, koje se brzo sklapaju i rasklapaju i premeštaju i koje će zajedno sa lekarima biti raspoređene po Srbiji.
I dok su epidemiolozi nekada bili za restriktivne i konsekventne mere, sada neumorno ističu da će virus biti još dugo s nama i da je jedna od najvažnijih mera i strategija upravo nošenje maski, održavanje fizičke distance i redovno pranje ruku. Od nekadašnje parole „predaja ne dolazi u obzir“, koja je pratila vanredno stanje i policijski čas, stiglo se do TV parole „budite odgovorni“. Jednostavno, svoju (ne)odgovornost su predali građanima.

TRIJUMF I POSLEDICE: STRUKA I POLITIKA Kulminaciju je predstavljala objava vladajuće SNS da je „Srbija pobedila u borbi protiv opasnog virusa“. Nije mnogo trebalo pa da dođe do totalnog opuštanja. Ne samo da su naglo dozvoljena okupljanja već su upriličeni i masovni sportski događaji, poput fudbalskog derbija između Partizana i Crvene zvezde koji je održan pred veliki brojem navijača, da bi na kraju bilo utvrđeno da su i petorica Zvezdinih igrača zaraženi. Ni teniski Adria tur nije prošao bolje. Virus je prvo otkriven kod bugarskog tenisera Grigora Dimitrova, zatim i kod nekoliko drugih tenisera, a na kraju i kod Novaka Đokovića i njegove supruge. Turnir je na kraju otkazan. Naravno da će oponenti i kritičari posebno navesti opuštenost tokom izborne noći (21. jun) na pobedničkoj žurki u izbornom štabu Srpske napredne stranke, na kojoj su se čelnici ove stranke grlili, ljubili i igrali. Sasvim u drugom planu su ostala upozorenja da „nigde na svetu ne postoje dokazi za to da je virus oslabio“, kao i da se „niko od stručnjaka još uvek nije usudio da to kaže“. Na to je naročito ukazivao jedan od glavnih kritičara Kriznog štaba, epidemiolog Zoran Radovanović, iznoseći da ni SZO ni druga naučna publicistika još uvek nisu objavili ništa o tome. Predstavnici Svetske zdravstvene organizacije u jednom od svojih poslednjih obraćanja upozorili su sve države da „ne greše“, jer je pred celim svetom dug put, budući da će ovaj virus, kako navode, „još dugo biti sa nama“. Doduše, broj obolelih je skočio u celom svetu a ni SZO već neko vreme ne krasi neupitni kredibilitet i pouzdanost. Profesor Radovanović se iz sve snage trudio da sebe prikaže kao stručnjaka iznad politike, zamerajući svojim kolegama u Kriznom štabu da se nisu uzvisili iznad nje, mada nije skrivao da je i sam opoziciono nastrojen. Ako je za širenje virusa optužio održane izbore, to mu nije palo na pamet da učini i povodom održanih protesta. Štaviše, na svom Fejsbuk nalogu je napisao: „Voleo bih kad bi što dalje mogao da se čuje sledeći savet: Poštujem opravdani gnev građana Srbije, a posebno mudru poruku ‘Sedi, ne nasedaj!’ Molim učesnike protesta da poštuju dva principa: da svi nose maske, i da sede u grupama od po 4-5, na razmaku od drugih grupa od bar dva metra.“ Kao da se radi o koncertu filharmonije a ne o nepredvidljivim demonstracijama više hiljada ljudi. Toliko o struci i politici.

[/restrict]