Ustavno pitanje

Izvesno je da će Milorad Dodik i Dragan Čović nastaviti srpsko-hrvatsku saradnju u borbi protiv bošnjačke hegemonije

Da pandemija virusa korona u dejtonskoj tvorevini jenjava, pokazuje i odluka Narodne skupštine Republike Srpske da ukine vanredno stanje, odnosno zameni ga prvobitno uvedenom merom, nešto blažom vanrednom situacijom. A privremeni (ili trajni) odlazak pandemije u drugi plan ponovo je rasplamsao sukobe na političkoj sceni nekadašnje centralne jugoslovenske republike.

USTAVNI SUD Prema očekivanju, zakonski predlog Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika i Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Dragana Čovića o izboru sudija Ustavnog suda BiH – kojim se predviđa da umesto dosadašnjih stranih članova ovog tela trojicu domaćih delilaca pravde (dvojicu iz Federacije BiH, a jednog iz RS) imenuje Predsedništvo BiH – naišao je na čvrsto protivljenje bošnjačkog političkog bloka. Ustavnopravna komisija Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine (zahvaljujući glasovima Bošnjaka i bosanski orijentisanog SDS-ovca Dragana Mektića) zaključila je da ovaj zajednički predlog najjačih srpskih i hrvatskih stranaka „nije u skladu sa Ustavom“. To, najblaže rečeno, ne odgovara istini.
U dejtonskom ustavu jasno piše da izbor trojice stranih sudija, koje je na početku funkcionisanja ove tvorevine imenovao predsednik Evropskog suda za ljudska prava, nakon isteka prvog petogodišnjeg mandata može biti promenjen donošenjem novog zakona od strane Parlamentarne skupštine BiH. Ni nakon 20 godina Parlamentarna Skupština BiH nije iskoristila to svoje pravo da se zahvali stranim arbitrima na uslugama, pošto se Bošnjaci ne žele odreći jakog „pravnog aduta“ za unitarizaciju države. Iako, dok pišemo ove redove, Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH još nije okončao raspravu o predlogu SNSD-a i HDZ-a, gotovo je izvesno da on neće dobiti zeleno svetlo, odnosno da će sve ostati po starom.

POČAST ZA USTAŠKE ZLOČINCE U sarajevskoj katedrali Srca Isusova je 16. maja održana misa za „žrtve blajburškog križnog puta“, a ovo odavanje počasti ustaškim zločincima izazvalo je oštre reakcije javnosti u gradu na Miljacki. Nekoliko hiljada građana je u protestnoj šetnji od Filozofskog fakulteta do Večne vatre izražavalo svoje protivljenje ovom činu i uzvikivalo parole protiv ustaštva i fašizma.
Ovakva reakcija bi zaslužila svaku pohvalu da u tom istom Sarajevu već gotovo tri decenije ne preovlađuju procesi falsifikovanja istorije, u kojima se prećutkuju (ili umanjuju) zločini muslimanskih ustaša nad Srbima, a poslednji rat u BiH predstavlja kao „agresija srpskih fašista na Bosnu i Bošnjake“.
U tom kontekstu treba posmatrati i Rezoluciju o poštovanju žrtava ustaškog režima, koju je, na predlog poslanika kluba „Naša stranka – Nezavisni blok“, 20. maja usvojio Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH. Indikativno je da se u ovom dokumentu, za koji su glasali poslanici SDS-a i PDP-a ali ne i SNSD-a (kao i ostalih članova koalicionog Srpskog kluba), neistinito ističe „antifašistička tradiciju svih naroda Bosne i Hercegovine“, dok se s druge s druge strane ne spominju masovni zločini koje su vlasti NDH (za koje su muslimani bili „hrvatsko cvijeće“) činile nad Srbima, Jevrejima i Romima. Ovo relativizovanje istorije pokušao je svojim amandmanima da ispravi Srpski klub, međutim, za to nije dobio dovoljno glasova.

SRPSKO-HRVATSKA SARADNJA Bez obzira na to, izjava lidera BiH Hrvata Dragana Čovića da „HDZ više nije u koaliciji sa SDA“ ne predstavlja iznenađenje, imajući u vidu stalno ignorisanje kojim Bakir Izetbegović reaguje na ključne stavove i zahteve najjače hrvatske stranke u BiH. No iz toga ne bi trebalo izvući zaključak da dosadašnji „prinudni partneri“ neće ubuduće pokušavati da pronađu kompromis oko manje bitnih stvari, dok je s druge strane izvesno da će Dodik i Čović nastaviti saradnju u borbi protiv bošnjačke hegemonije. Za razliku od Predstavničkog doma, oni u Domu naroda Skupštine BiH poseduju „kontrolne pakete“ u klubovima Srba i Hrvata, pa će – kako najavljuje član Predsedništva BiH iz Laktaša – na narednoj sednici „podržati samo dve-tri stvari od 20 koje se šalju“.
Mada ovakva opstrukcija može doneti određenu korist, time neće biti rešen ključni problem Republike Srpske pošto je očigledno da Bošnjaci ne žele da daju saglasnost za vraćanje izvornih dejtonskih nadležnosti manjem entitetu BiH, kao i pristanak na donošenje novog zakona o Ustavnom sudu. Zbog toga, čini se da Miloradu Dodiku i njegovim saradnicima – ukoliko ne žele da Republiku Srpsku na kraju uguši famozni „duh Dejtona“, a oni budu tretirani kao osobe koje pucaju praznim puškama – ne preostaje ništa drugo nego da, pre ili kasnije, krenu u realizaciju već ranije najavljivanog (doduše, kao krajnja, iznuđena opcija) riskantnog procesa osamostaljivanja Srpske.