Suze jednog mađioničara

Piše Milan Ružić

Da li će veliki zli korporativni iluzionista jednog dana iz rukava izvući nekakav virus, ukoliko neki pametni ljudi ne prozru njegove trikove?

U celom svetu, a to se po pravilu odnosi i na našu zemlju, jer i nas smatraju delom sveta kad god to nije dobro, vrše se obmane, a ljudi su na to oguglali. Verovatno je to i razlog zašto više niko ne voli mađioničare.

ŠTA DIKTIRA SLOBODU? Danas su ljudi previše umorni da bi sedeli u nekoj sali gde će ih mađioničar sa frakom i cilindrom zanimati magijom, ali nisu umorni da sede preko puta japija obučenog u sako sa kravatom na kojoj lepo stoji zadenuta zlatna igla, a koji pažnju publike okupira pričom o lakom bogaćenju. Razlika između mađioničara i tog japija (najčešće ekonomiste) jeste u tome što za mađioničara platite malo i njegovi trikovi vas oduševe ili nasmeju, a za japijev seminar plaćate mnogo, a kasnije, kada pristanete na ono što on nudi, platite mnogo više.
Mađioničar vam ne nudi ništa osim zabave, a japi vam nudi sve osim zabave. Mađioničar hoće od vas da napravi publiku koja će zaraditi zabavu i dobro raspoloženje, a japi sektu koja će svoju muku i obmanu platiti vlastitim novcem.
Zato ne treba da čudi što je i u ovo doba virusa korona jedina stvar o kojoj se priča – ekonomija. Sva javna usta pričaju o dobicima, gubicima, zastajanju, razvoju, grafikonima, a dok ti grafikoni žive, ljudi su bili zatvoreni u svojim kućama, a sada i pušteni, ne zato što je sve bezbedno i nema razloga za brigu već zato što ekonomski grafikoni diktiraju slobodu ili ropstvo.
Nikoga više ne interesuje da li će mađioničar iz svog cilindra izvući zeca, već da li u svim tim zakonima postoji rupa kroz koju će ih provući ekonomista dajući svakome ono što taj neko nije zaslužio. A zašto bi? Zašto bi ijedan marketing stručnjak, ekonomista ili bilo ko od tih pripadnika savremenih biznis sekti pokazao funkcionalan princip nekome ko bi mu sutra bio konkurencija?

ZABAVA ILI OBMANA Zašto bi neko ko je otkrio način za laku ili lakšu zaradu ukazao na to, i za njega obučio još ljudi? Pa ne bi. U tome i leži razlika između mađioničara i ekonomiste. Prvi vam daruje zabavu, a drugi obmanu. Mađioničar izvodi trikove radi zabave, a ekonomista gnusne obmane s velikim posledicama.
Trikovi nekog mađioničara vas sasvim sigurno neće niti slučajno preseći posred struka, a trikovi nekog ekonomiste će i vaše bankovne račune, vaše kuće i živote vas i vaše porodice sasvim sigurno rastrgnuti i ostaviti vas na ulici ako je to potrebno čak i najmanjem ekonomskom šrafu koji drži neki od zupčanika.
Samim tim, nije ni slučajno, kao što piše Kris Hedžis, da je u SAD broj studenata koji studiraju humanističke nauke između 1970. i 2001. godine pao za više od polovine, dok je samo za godinu dana (od 1970. do 1971) broj studenata ekonomije povećan sa 13,6% na 21,7%! Zbog čega?
Zbog toga što su studenti, učeći ekonomiju, zainteresovani, pored utiska da će im te studije doneti brzu zaradu, da jure za trikovima koji će im doneti zaradu nauštrb drugih, a ne znaju da se na taj način odvraćaju od toga da postavljaju kasnije neka pitanja i osporavaju naredbe vladajućih elita koje su u sprezi s korporacijama. Nakon tih studija studenti nisu više sposobni da vide išta više od onoga čemu su naučeni, pa čak ni da u okviru struke istraže ekonomski sistem i njegove zakonitosti, sve zajedno podređene isključivo korporativnom sistemu. Tako i mi pratimo, skoro u stopu, isti taj trend osnivajući privatne fakultete koji su skoro pa isključivo poslovne škole, ekonomski fakulteti, menadžerske studije i tome slično.

TUĐI, ISPRAŽNJENI DŽEPOVI Samim tim, ako se većina studenata školuje da služi struci zadovoljena parnim odelima i bedno višim prihodima od drugih, a navikla da ne postavlja pitanja, šta će onda takvi ljudi na nastupu jednog mađioničara? Oni tamo samo gube vreme koje ne unovčavaju sebi, a prevashodno drugima.
I dok svi mi mislimo na to kako se sad cela ova stvar s virusom korona završava i kako smo konačno slobodni, propuštamo kroz svoje dugo izolovane moždane vijuge činjenicu da ćemo biti nanovo ujarmljeni poslom. Treba stići i završiti toliko zaostalog posla i napuniti tuđe, već neko vreme, prilično ispražnjene džepove, pa nam se smeše brojni sati prekovremenog rada, jer će svi koji učestvuju u pravljenju novca za nečiji džep sada biti očarani time što će manje vremena provoditi u kućama, ali će ga više nego ikada provesti u kancelarijama u svojim odelima.
A neki mađioničar sada sedi negde na trotoaru i plače izvlačeći iz uveta maramice kojima briše suze, jer njegovi sitni trikovi i jeftine obmane nisu ništa prema ekonomiji – tom velikom iluzionisti koji mu je oteo posao i razradio ga na mnogo nemilosrdniji način. Ko zna, možda će taj veliki zli korporativni iluzionista opet jednog dana, dok napuni džepove, iz rukava izvući nekakav virus, ukoliko neki pametni ljudi ne prozru njegove trikove.
Do tada, mađioničari će morati iz onog velikog cilindra nekako da izvuku hleb svakoga dana, a publika koja je zabavu i život zamenila željom za zaradom neka jede ono što joj se servira.