Bosanski virus

Korona bi mogla da ima još jednu opasnu posledicu po RS, pošto bi vlasti potencijalno približila pristalice NATO puta BiH i probosanske politike

Virus korona je do daljeg zaledio političko-nacionalne sukobe u dejtonskoj tvorevini i ako ne ujedinio, onda bar približio Republiku Srpsku i Federaciju BiH u borbi protiv opasne pandemije. Predsedništvo BiH je u izjavi upućenoj javnosti naglasilo da „vlasti na svim nivoima ulažu ogromne napore kako bi se zaustavilo širenje virusa korona“, ali i upozorilo da „svi ti napori neće dati rezultate ukoliko se naredbe, mere i preporuke ne budu u potpunosti poštovale“.

RAZLIČITA TUMAČENJA Predsedništvo je takođe donelo odluku o zatvaranju graničnih prelaza, osim onih uz koje će biti postavljeni karantini za sve koji dolaze u državu. Da u sprovođenju zajednički donetih odluka ipak i dalje postoje različita entitetska tumačenja pokazalo je to što – za razliku od vlasti RS koje smatraju da u karantinu treba da budu smeštena sva lica koja ulaze u zemlju – u Federaciji BiH tvrde da u njima moraju da borave samo strani državljani dok bi građani BiH trebalo da idu u izolaciju u svoja mesta boravka.
Mada je u saopštenju Predsedništva BiH istaknuto da u ovoj borbi s pandemijom „nećemo ostati bez pomoći prijatelja“, Milorad Dodik otvoreno je izrazio razočaranje „ponašanjem koje je pokazala Evropska unija ne samo prema Bosni i Hercegovini već i celom regionu koji se opredelio za evropske integracije“. On je najavio da će pomoć stići iz Kine i Turske, kao i Rusije, što mu je u telefonskom razgovoru obećao ministar spoljnih poslova te zemlje Sergej Lavrov.

VANREDNA SITUACIJA Do trenutka dok pišemo ove redove u BiH je zabeleženo 240 slučajeva zaraženih virusom korona, od toga 162 u RS. U manjem entitetu BiH do sada nije bilo smrtnih slučajeva, dok je u Federaciji BiH četvoro ljudi preminulo od ove teške bolesti. Vlada Srpske je sredinom marta proglasila vanrednu situaciju (što je nešto niži režim od vanrednog stanja), pa je u skladu sa ovom odlukom od 20 časova uveče do pet ujutro na snazi policijski čas (u Federaciji BiH on je duži za dva sata), a osobama starijim od 65 godina zabranjen je izlazak iz kuća. Zatvorene su škole, fakulteti, ugostiteljski objekti i tržni centri, dok je u Banjaluci, gradu s najviše zaraženih (81 osoba), od 26. marta ukinut javni gradski prevoz.
Građani različito ocenjuju ove mere. Mnogi ih podržavaju, ali je i znatno onih koji smatraju da su preterane. Nije nikakva tajna da je bilo nemalo slučajeva nepoštovanja policijskog časa i izlazaka ljudi starijih od 65 godina na ulicu, baš kao i samovoljnog napuštanja stanova lica koja su se nalazila u samoizolaciji. Tako su u Banjaluci dve osobe, kod kojih je utvrđeno da boluju od virusa korona, pobegle iz Klinike za infektivne bolesti, a vlasti najavljuju da će problem sa takvim, kako ih nazivaju, „neodgovornim osobama“ rešavati tako što će ih smeštati u karantine.
Dodik je naravno svestan negativnih ekonomskih posledica pandemije, pa je najavio formiranje Fonda za pomoć privredi (očekuje da će biti sakupljeno oko 250 miliona evra), te poručio kako nije spreman da podrži firme koje otpuštaju radnike. Narodna skupština RS je u cilju pooštravanja borbe protiv virusa korona 29. marta na sednici zatvorenoj za javnost donela odluku o uvođenju vanrednog stanja koje bi trebalo da omogući predsednici Željki Cvijanović da donosi uredbe sa zakonskom snagom.
Indikativno je da su protiv ove odluke bili poslanici SDS-a i PDP-a, a ostaje da se vidi da li će se i u kojoj meri rigorozne mere preduzete u borbi protiv korone, kao i gotovo izvesne negativne ekonomske posledice pandemije, odraziti na rejting Dodika i njegovog bloka kod građana. U slučaju da se to dogodi, korona bi mogla da ima još jednu opasnu posledicu po RS pošto bi vlasti približila pristalice NATO puta BiH i probosanske politike.