Freska naše civilizacije: izlaz bez izlaza

TV serija „Izlaz“

Po mišljenju publike norveška televizijska produkcija je stvorila svoje najbolje delo do sada. Zove se „Izlaz“ i bavi se kvazidokumentarnim stilom života četvorice superbogataša iz sveta finansija koji su ogrezli u porocima svih vrsta, a čije su životne priče do te mere autentične da se smatraju paradigmom naše zlom korumpirane civilizacije

Doskoro se pod skandinavskim bumom kada je reč o kvalitetnoj filmskoj i, posebno, televizijskoj igranoj produkciji mahom podrazumevalo ono što dolazi iz Danske i Švedske, neretko i iz koprodukcije ove dve zemlje. Finska je uglavnom bila na mapi svetske nezavisne scene i to najviše zahvaljujući vrlo specifičnom autorskom doprinosu čuvene braće Kaurismaki, koji su kroz sopstvenu produkcijsku kompaniju postavili na filmsku i televizijsku mapu sveta čitavo stvaralaštvo te zemlje. Norveška je, međutim, uglavnom kaskala za komšijama i kada je reč o televizijskoj komercijalnoj ponudi i filmskoj, autorskoj ili studijskoj, namenjenoj „običnim“ gledaocima. Ova je opaska bila neophodna ne bi li dočarala ogroman iskorak koji je krajem prošle i početkom ove godine načinila norveška TV produkcija (njihov ogranak internacionalne kompanije „Frimentl“) kada je stala iza mini-serije „Izlaz“. Osam epizoda prvog ciklusa su do te mere oduševili najpre domaću, a onda i svetsku publiku da je bez problema i za vrlo kratko vreme „Izlaz“ postao kultni norveški proizvod koji je pride zaslužio i lidersku poziciju na listi najkomercijalnijih i najnagrađivanijih serija ove zemlje.

NESLUĆENI USPESI Ovo gotovo eksces ostvarenje, pošto tvorci tvrde da nisu ni slutili da će njihovo delo biti toliko zapaženo, uspeh ne duguje vrlo ozbiljnoj i izdašnoj produkciji, što je i tamo retkost, kao ni tome da se ističe kao sadržaj iza koga stoji vrlo kvalitetno i promišljeno pisanje, nije joj plus ni odlična i nadahnuta ekipa. Sve to doprinosi pomenutom uspehu i oduševljenju publike, ali zadovoljstvo gledaocima, kažu na domaćem (norveškom) terenu još nezabeleženo, donosi – tema. Preciznije, milje u kom se odvija priča – autori tvrde, to su posebno napominjali na početku svake epizode, da je serija nastala na osnovu istinite priče i stvarnih osoba koje su čak pristale da se povere piscima scenarija čime je „Izlaz“ postao takmac i u ogranku dokumentarnih dela iako je u potpunosti igrana serija. Dakle, svoju ogromnu popularnost „Izlaz“ je stekao jer je publici prvi put tako detaljno i sveobuhvatno predstavio život na najvišoj nozi, odnosno ljude koji su privilegovani da uživaju u takvom životu, a onda i kako oni koriste tu privilegiju. Publika je poželela da zaviri u svet velikog imanja o kome većina jedva da može i da sanja, a pošto „Izlaz“ to omogućava u dosad još neviđenoj „realnosti“, nije ni mogao da bude drugačiji ishod kada je reč o popularnosti ove serije koja je u tom segmentu oborila i neke domaće rekorde.
Inače verovatno ne sasvim namerno već pre jer se podudarilo s okolnostima na tržištu, „Izlaz“ je koincidirao s talasom koji se uspešno u TV serijama bavio prljavim i pokvarenim bogatašima (a da li u filmovima i serijama uopšte mogu da postoje drugačiji?), kao što su „Milijarde“, „Naslednici“, „Nasleđe“ i nekoliko drugih. Svima njima, pa i „Izlazu“, zajednički sadržalac je kupovina pažnje gledališta blistavim životom onih koji mogu i imaju sve. U norveškoj seriji to su četiri nazoviprijatelja, svi u najboljim godinama, sredini tridesetih, a do prvih miliona došli još kao dvadesetogodišnjaci mešetareći na berzi i u svetu finansija. Do trenutka kada se njima bavi serija svako od njih ima još stotine zarađenih miliona, a onda i celu deceniju uživanja u njihovoj moći i životu na visokoj nozi koje takvo bogatstvo omogućava, pa i zahteva. Svako od njih nije dosegao ni 30. rođendan, a već je u životu probao i iskusio sve, prigrabio je svaki mogući i nemogući statusni simbol, kupio sve što jeste i nije na prodaju, često samo iz hira, „jer mu se može“. Takav život glavni junaci „Izlaza“ pripovedaju gledaocima u kameru i pri tome više deluju kao da se žale nego da to s radošću, zadovoljstvom i ponosom, kao lični uspeh, nekom saopštavaju. Otuda je jedno od najisplativijih pitanja u šou-biznisu kada se pokuša privlačenje najšireg sloja publike, „kako žive najbogatiji među bogatašima“, ovde postalo kao neka vrsta ne samo lajtmotiva već i metaforičnog ishoda u kome se pokazuje i dokazuje da je ovaj svet odavno ogrezao u promašenosti, ništavilu i nepoznavanju bilo kakvih pozitivnih vrednosti u životu, niti bilo kojih drugih stremljenja osim besomučne trke za novim, još većim, imetkom.

DOKAZ DA ZLO VLADA SVETOM I šta rade ovi norveški superbogataši? Gledajući ih u savršenoj interpretaciji vrlo brižljivo za svaku poziciju odabranih glumaca, pred nama su upečatljivi likovi koji u potpunosti odslikavaju karakter savremenog čoveka koji se smatra uspešnim, a samim tim i značajnim za društvo. Reakcije gledalaca koji su „Izlaz“ prihvatili kao jednu od najboljih serija koju su ikada gledali (najčešći komentar gledalaca!) daleko više je za brigu nego ono što se prikazuje u seriji. Čak i ako se uzme za ozbiljno da su autori materijal za seriju crpli iz intervjua s pravim bogatašima iz finansijskog sveta koji vlada današnjim svetom. Jer pred tom istom publikom koja se tako silno oduševljava ovim bogatašima su osobe bez skrupula, moralnih načela, kočnica, obzira, bezosećajni, beskrajno samoživi, razmaženi, cinični jedni prema drugima i zajedno prema celom svetu pred kojim su u sopstvenim očima daleko superiorniji od svih drugih, oni koji su detinjasti i raskalašni, okrutni kada je ostvarivanje njihovih potreba i ciljeva u pitanju, zapravo istinski nesposobni za bilo kakva osećanja normalnih ljudskih bića. Samožive zveri čiji je život ispunjen jedino konstantnom udovoljavanju sopstvenim nezasitim nagonima. Otuda su neprestano na drogama, ogrezli u alkoholu, zapravo u svim porocima, jurnjavom za najnovijim najskupljim stvarima (jedan od junaka, ako se tako uopšte mogu nazvati, dobija istinski napad besa kada vidi da neko ima noviji model skupocenog automobila od njegovog), prostitutkama, u najkraćem za najnovijim statusnim simbolima svih vrsta za koje se živi, a samim tim i s kojima se izjednačava svrha njihovog bogaćenja, pa čak i postojanja. Oni su paradigma savremene zapadne civilizacije, kapitalizma otimanja i „napretka“ u širenju ljudskog duha, a koju blagodeti tog sistema nameću i sobom nose. I kada živeći na taj način i iz tih motiva, odnosno kada im je životni pogon tako konstruisan, posledično zapadaju u istinski ozbiljne životne krize, oni su nesposobni da se iz njih izvuku. I gledajući iz tih razloga njihov tužni i teški pad, ne možete da ne budete uvereni da je naš kolektivni duh korumpiran zlom, pa i da to zlo u potpunosti vlada svetom. Otud ovaj „Izlaz“ nema izlaza.