Borba protiv kapitalizma – za kapitalizam!

Povodom dodele Oskara filmu „Parazit“

Četiri „istorijska Oskara“ za južnokorejski hit godine „Parazit“ ispisala su nove stranice ne samo kada je reč o ovoj nagradi ili kinematografiji ove države već i kada je u pitanju hipokrizija savremene civilizacije, budući da je ovaj film postigao jedan od (finansijski gledano) najvećih uspeha u istoriji upravo kritikujući beskrupuloznost materijalističkog sveta globalističkog kapitalizma

Verovatno ste odavno primetili koliko su ljudi opčinjeni statistikom, posebno onom koja treba da dokaže, pokaže ili barem ovekoveči neke posebne uspehe i dostignuća. Nemoguće je, recimo, gledati neki sportski događaj da vas komentator tokom njega ne udavi gomilom statističkih podataka iz istorije dotičnih rivala i tog sporta. Tako je i s filmovima, a najviše se beleže i ističu oni koji se tiču nagrada, Oskara posebno. Otud je južnokorejski film „Parazit“ u ovom trenutku najpominjanije filmsko ostvarenje u raznim statističkim merenjima i isticanjima.

[restrict]

DRAMA SOCIJALNOG APSURDA Paradoksalno, u brojnim slojevima priče ovog filma, koji je inače suštinski najdirektnija moguća osuda kapitalizma, dominira isticanje u prvi plan negativnih posledica jednog od ključnih segmenata globalističkog kapitalizma, takozvane meritokratije (vrednovanje svakoga samo po onome što je postigao, prigrabio, oteo, zbog čega je „vredniji“ od drugih koje je zgazio tokom pentranja na društvenoj lestvici). Dakle dok „Parazit“ kroz svoju dramu socijalnog apsurda kritikuje meritokratiju, upravo je on doživeo sve njene praktične blagodeti pošto je na kraju, posle skoro godinu dana trijumfalnog pohoda po svetskim festivalima i bioskopima (osvojio je blizu dvesta raznih nagrada širom sveta) postao najpozitivniji mogući primer meritokratskog trijumfa u kapitalističkoj utakmici jer je istorijskom pobedom verifikovan i u nedavnoj „Noći Oskara“ i tako postao jedan od najvrednijih filmova.

Vratimo se statistici, „Parazit“ je prvi južnokorejski film nominovan za Oskara, a onda i prvi koji ga je osvojio, ali ne samo u kategoriji za najbolji strani film (van engleskog jezika) već se našao i u konkurenciji najboljeg filma godine među uobičajenim, da tako kažemo, anglosaksonskim ostvarenjima, dakle ravnopravno s najpre holivudskim ostvarenjima. Nije u tom smislu poseban izuzetak kada se pogleda istorijat ove nagrade, ali je za južnokorejski film svakako istorijski pobednik. I još je prvi film koji je osvojio Oskara i za najbolji strani film i za najbolji film. A uspeo je da dobije još dva: za najbolju režiju i originalni scenario! Uzgred, a što je za mnoge ključno značajno, uspeo je da tokom dosadašnje svetske distribucije, koja posle ovakvog trijumfa na dodeli Oskara nije okončana, zaradi preko 160 miliona dolara – neverovatna suma za ovakav film i za ovu produkciju. Jednak uspehu koji bi neki, na primer, Spilbergov superhit ostvario kada bi zaradio nekoliko milijardi dolara.

GUBITNICI SU „PODRUMSKI SVET“  Zanimljivo, tim pre što je „Parazit“ kritika savremenog kapitalističkog sistema. Podsticanje pohlepe, bezobzirnosti, vrednovanja kroz imanje i „postizanje“, kroz dosezanja statusa, kroz pobeđivanje. Otuda su oni koji nisu među pobednicima – paraziti. Porodica parazita iz maestralno multižanrovski formiranog filma Bong Džun Hoa su siromašni sitni prevaranti koji žive u podrumu (uzgred, život u skučenim podrumskim prostorijama Seula, takozvanim bandžijama, stvarnost je za stotine hiljada ljudi) odakle pokušavaju da pobegnu infiltrirajući se na sve moguće načine (kao posluga i radnici) u bogatašku porodicu pobednika koja živi u raskošnoj vili izvan grada, u bajkovitoj prirodi i kući koju je projektovao „čuveni arhitekta“. Priča ovog filma je škola savršenog pisanja i izuzetne sposobnosti da se na nenametljiv način kritikuje globalistički nametnut pogubno po svet i našu civilizaciju kapitalizam, ali je i kritika ljudske prirode čije najgore osobine cvetaju upravo u takvoj sredini. Veoma je zanimljiva pojava globalnog uspeha ovog filma koji kritikuje sve ono zbog čega se diče društva koja su ga hvalila i nagrađivala i koja će uvek s posebnom sprdnjom i prezirom karikirati i osuđivati hvaljenje severnokorejskih komunističkih vlasti što se deklarativno veoma brine o svojim građanima, a neće ih posebno dirnuti što na svakog zapadnog bogataša ide desetine hiljada bednika koji skapavaju po podrumima ili čak na ulici. Otud blagodet meritizma. Gledaju se, cene i podstiču samo oni koji „nešto vrede“, koji gaze druge dokazujući da su „sposobni“, „da vrede“. Gubitnici su za podrumski svet. Otpad, paraziti. I kada u horor finalu „Parazita“ dolazi do krvavog obračuna između siromašnih (parazita) i bogatih (pobednika), nijednog trenutka taj dragoceni sistem „napredne“ i „poštene“ kapitalističke utakmice nije ugrožen: najmlađi član parazitske porodice u poslednjim sekundama filma poručuje ocu da će ga jednog dana sigurno izvaditi iz podruma u kome je ostao zatočen – čim zaradi dovoljno da kupi bogatašku kuću u koju su se bili infiltrirali kao paraziti! Iako to obećanje šalje iz istog podruma s početka filma, u koji su se vratili kao svojoj sudbini, on, a i gledaoci s njim, kapitalizam vide kao jedino ishodište i jedino sredstvo za ostvarenje snova. I jedina nada da njegov direktni proizvod – paraziti (otpad) – možda pređu na stranu pobednika.         

[/restrict]