Zečevizija – Milov izgubljeni raj

Uporno insistiranje na svim mogućim aspektima hedonizma iz turističke razglednice Montenegra vremenom postaje nesnosno. Ali to je, zbilja, jedini sadržaj TV serije Biser Bojane 2. Sve ostalo u njoj je naivno i glupo da se ne može ni prepričati bez opasnosti po mentalno zdravlje

Niko da se zapita kakvu nam to sliku o današnjem društvenom životu u Crnoj Gori posreduje Javni servis Srbije kroz bljutavi peep-show TV serije Biser Bojane 2 u kojoj se naveliko dembeliše pod pritiskom polugolih mlađanih ženskinja, od kojih se dobroj polovini muškog auditorijuma iz subote u subotu diže pritisak. Nepodnošljiva iluzija opšte kopulacije, koja vlada na razvratnoj „Kopakabani“ (kako je zamišlja mali Budo), prodire u sve pore ovog poroznog TV tkiva na pjenu od mora, kojom ponosno dominira kajtovanje (što je, prema fensi vokabularu tamošnjih atlantista, „kombinovanje aspekata vejkbordinga, snoubordinga, surfovanja, paraglajdinga i skejtbordinga“ (!) u jedan ekstremni sport), plus duvanje i opšte dilovanje, džeparenje lažnih roleksa i šlajpika naivnih turista, a sve to bezbrižno i s uživanjem, uz prelepe vedute i marine Ade Bojane, i pod budnim okom podgoričkih murjaka, koji i kontrolišu ovaj izgubljeni raj. To uporno insistiranje na svim mogućim aspektima hedonizma iz turističke razglednice Montenegra vremenom postaje nesnosno. Ali to je, zbilja, jedini sadržaj ove serije. Sve ostalo u njoj je naivno i glupo da se ne može ni prepričati bez opasnosti po mentalno zdravlje. Šta ima s tim publika Javnog servisa Srbije ne znam, ali je činjenica da je isti ozbiljno učestvovao u finansiranju ove lažne razglednice koja prevashodno služi ulepšavanju Milove države, za koju se, u njenoj kkupštini, otvoreno i hrabro kaže da je „zemlja terora i zla“ (Andrija Mandić, 5. decembra ove godine). U njoj se govore svi mogući jezici, šiptarski je gotovo kućni, dominira montenegrinski, naročito nepodnošljivi podgorički, koji napadno izvrće celu morfologiju i naročito fonetiku Vukovog jezika. Ovom govornom nakazom odlično se služi plejada mlađih beogradskih glumaca, koja bez zazora učestvuje u ruženju srpskog i vazda se šjekira hoće li pogoditi pravo sazvučje podgoričkih skobalja i drogiranih kajtera. Kad zatreba, govori ona i šiptarski ili se krevelji s arnautskim izgovorom srpskog; da ti se kosa digne na glavi. Uopšte, momenat današnjeg kruga dvojke oseća se u ovoj seriji: on živi na plažu u sjajnoj simbiozi s nesrpskim i antisrpskim štimungom; sve za pare.
Zbilja, da li bi državna televizija Srbije trebalo da afirmiše vladajući podgorički kôd „čiji je sadržaj ekstremno preobražen u antipod Crne Gore“ kako je, nedavno, rekao podgorički advokat Vladan Bojić? „Biti građanin Crne Gore danas znači biti antsrbin. Sistemski i perfidno dogodila se dobro osmišljena istorijska inverzija pa je tako Crna Gora od pijemonta srpstva preobražena u pijemont srpskog gubilišta i opšteg čistilišta. Državne institucije sprovode istrebljenje svega srpskog – jezika, pisaca, pesnika, naučnika, istorije. Danas jasno znamo da je Crna Gora antisrpska. U većini sudova nema Srba, a slično je u tužilaštvima, u policiji“, podvukao je Bojić na beogradskom Pravnom fakultetu, pre manje od mesec dana („Politika“, 29. novembar). To li je ta policija koju u istom ovom času glorifikuje Biser Bojane 2, sa fensi „crnim udovicama“ beogradske provenijencije, a podgoričkog manira i bahatosti, sve o trošku pretplatnika Javnog servisa Srbije? Voleo bih da mi neko odande odgovori na ovo pitanje, ali i niz drugih, ili će ti odgovori i dalje ostati u krilu terazijsko-montenegrinske populacije rasejane po krugu dvojke još u doba udbaške strahovlade i dan-danas sklone zdušnoj podršci Milovom, koliko i svakom drugom antisrpskom režimu?