Širom otvorenih očiju

Kako je istina o nakaznom naličju zapadne, liberalne demokratije saopštena filmskim jezikom Stenlija Kjubrika

Kada je u julu 1999. po celom svetu počeo da se prikazuje film „Širom zatvorenih očiju“ čuvenog režisera Stenlija Kjubrika, mnogi naivni gledaoci bili su šokirani eksplicitnim scenama tajnih, satanističkih orgija koje po svojim vilama i zamkovima priređuju predstavnici globalističke elite. Glavni junak-lekar, koga igra Tom Kruz, dospeva u smrtnu opasnost kada se nepozvan pojavi i prekine jednu od takvih ekskluzivnih i razuzdanih bahanalija, a od tog trenutka publika može da prati zlokobni trag leševa i policijskih zataškavanja što nam sugeriše da je bilo kakva borba za pravdu, a protiv takvih dijaboličnih pojava unapred izgubljena, jer je sistem do te mere korumpiran i kontrolisan da sve državne službe, institucije i organi zapravo, svesno ili nesvesno, rade za izopačene moćnike. Ako nam je tada Kjubrikov triler možda i delovao kao mračna fantazija i teorija zavere, danas, dvadeset godina kasnije, on se može tretirati i kao dokumentarni film koji nam, iz ugla dobro obaveštenog insajdera, što je proslavljeni i bogati reditelj Kjubrikovog kalibra svakako bio, otkriva u koliko poremećenom svetu zapravo živimo. Kao da je Kjubrik, čuvar mnogih tajni američkog establišmenta (između ostalog, kako mnogi tvrde, i lažiranog sletanja na Mesec), poželeo da u starosti rastereti svoju dušu i da, kroz fikciju, filmskim jezikom saopšti istinu o nakaznom naličju zapadne, liberalne demokratije. Umro je iznenada u martu 1999, samo nekoliko dana nakon što je završio montažu konačne verzije svog ispovednog filma.
Jedan od razloga zbog koga danas sasvim drugačije percipiramo i doživljavamo Kjubrikov poslednji film jeste i slučaj koji je obeležio godinu za nama. Radi se, naravno, o hapšenju i navodnom samoubistvu američkog milijardera Džefrija Epstajna. Epstajn je uhapšen u julu, po federalnoj optužnici koja ga tereti za pedofiliju i seksualnu trgovinu maloletnih lica. Mnogi su se ponadali da će Epstajnovo hapšenje dovesti do otkrivanja čitavog lanca pedofila na visokim položajima, navodno povezanih sa Demokratskom strankom, o kojima se govori još u „Picagejt“ mejlovima koji su 2016. hakovani s naloga Džona Podeste, menadžera predsednička kampanje Hilari Klinton. Iako se autentičnost i tumačenje tih mejlova osporava, nije moguće negirati činjenicu da je Epstajn bio vrlo blizak s porodicom Klinton i da je bivši predsednik SAD leteo više od 20 puta njegovim privatnim avionom, koji je sam Epstajn krstio kao „Lolita ekspres“ zbog maloletnih devojaka koje su, kao robinje, seksualno opsluživale putnike. Postoji čak i sudski iskaz Virdžinije Roberts Đufre kako joj je Epstajn naredio da seksualno zadovoljava britanskog princa Endrua, zbog čega je ovaj član kraljevske porodice nedavno bio primoran da objavi da se povlači iz javnosti.
Nažalost, baš u trenutku kada je pedofilsko klupko počelo da se odmotava, desilo se ono što se već mnogo puta desilo kada su u pitanju kriminalna dela povezana s Klinton klanom, a to je eliminacija nezgodnih svedoka. Tako se Epstajn 10. avgusta navodno obesio u svojoj ćeliji, iako je po svim zatvorskim protokolima morao da bude pod konstantnim nadzorom zbog prethodnog pokušaja da oduzme sebi život. Takođe, njegov brat objavio je krajem oktobra nalaz nezavisnog patologa koji tvrdi da se povrede na Epstajnovom vratu ne slažu s tezom o samoubistvu. U međuvremenu, i pored napora da se čitava priča potisne s naslovnih stranica, rečenica „Epstajn se nije ubio“ postala je svojevrsna lozinka koja se kroz mimove i objave na društvenim mrežama nezadrživo širi internetom, otkrivajući mnoge ljude koji se ne mire sa zvaničnom verzijom događaja i koji zahtevaju dalju istragu. Oči sveta više nisu „širom zatvorene“ kao kod Kjubrika, sve je dato onom ko želi da vidi, još samo da se mozak izbori sa svim perverzijama i gnusnim prljavštinama koje se kriju iza nasmejane i našminkane fasade liberalnog, globalističkog poretka.