OTVOREN PUT ZA FORMIRANJE SAVETA MINISTARA

Strahovanja da bi dogovor o imenovanju Zorana Tegeltije za predsedavajućeg Saveta ministara BiH mogao biti „miniran“ prilikom glasanja u Predstavničkom domu parlamenta BiH nisu se obistinila. Kandidat Milorada Dodika dobio je neophodnu podršku 28 poslanika, protiv njegovog izbora glasalo je osmoro predstavnika opozicije, dok je dvoje bilo uzdržano

Izbor Zorana Tegeltije, doktora ekonomskih nauka iz Mrkonjić Grada, za prvog čoveka drugog po važnosti organa BiH omogućili su poslanici Dodikovog pobedničkog „bloka“ iz RS, te HDZ-a i SDA (i njenih koalicionih partnera), dok su se njegovom imenovanju, prema očekivanju, suprotstavili predstavnici opozicionih stranaka iz Republike Srpske i Federacije BiH. Zanimljivo je da za razliku od lidera SDS-a Mirka Šarovića, koji se izjasnio protiv kandidata SNSD-a, njegov stranački drug i dosadašnji ministar bezbednosti BiH Dragan Mektić, kao i predsednik PDP-a Branislav Borenović nisu uopšte bili u skupštinskoj sali prilikom glasanja.
U obraćanju poslanicima, odnosno prezentovanju budućeg rada novog Saveta ministara, Tegeltija je akcenat stavio na „jačanje ekonomije i evropske integracije“. Nije, naravno, mogao, a ni želeo da izbegne važnu temu „saradnje sa Severnoatlantskom alijansom“ o kojoj su mu, uostalom, postavljali poslanička pitanja zabrinuti zagovornici ulaska u NATO iz Federacije BiH. Istakao je da „u okolnostima postojanja ozbiljnih bezbednosnih izazova NATO ima nezamenjivu ulogu“, te naglasio „da BiH svoje odnose sa ovom organizacijom treba da razvija u skladu sa vlastitim interesima, polazeći od Programa reformi BiH kao bazičnog dokumenta kojim je definisan okvir daljeg razvoja odnosa dveju strana“.
Mnogo značajnija je, čini se, poruka novog predsedavajućeg Saveta ministara „da BiH mora razvijati saradnju sa svima, ali u skladu s iskazanom voljom i opredeljenjem svih njenih konstitutivnih naroda, te samo one aktivnosti, bilo one unutrašnjeg ili spoljnih karaktera, koje počivaju na dogovoru i saglasnosti svih u državi“.

USLOVI ZA PRISTUPANJE EU Smisao poruke je više nego jasan. Dejtonska tvorevina ne može ući u Alijansu bez saglasnosti Republike Srpske, a „zeleno svetlo“ za tako nešto manji entitet BiH – kako često naglašavaju njegovi čelnici – nikada neće dati. Od Tegeltije smo, kao uostalom mnogo puta ranije i od „državnika iz Laktaša“, čuli kako su „evrointegracije jedan od prioriteta politike RS i BiH“. Da li oni zaista tako iskreno misle ili to govore iz taktičkih razloga kako ne bi bez potrebe otvarali nove frontove sukobljavanja sa Zapadom – pokazaće vreme. Indikativno je, međutim, da je samo nekoliko dana pre Tegeltijinog govora u Sarajevu njegov „šef“ i „projektant“ politike Republike Srpske prilikom gostovanja u jednoj televizijskoj emisiji upozorio „kako Srbi ne bi trebalo da olako šalju poruku ulaska u Evropsku uniju bez uslovljavanja“. „Ne bi trebalo da jurimo u Evropu u kojoj ćemo imati smanjeno pravo odlučivanja, a njima predati potpuno svoju suverenost u nedefinisanoj Evropi za koju ne znamo kako će izgledati u budućnosti“, naglasio je Dodik.
Nakon što je kandidat vladajuće koalicije iz RS uspešno prošao „test“ u Predstavničkom domu Parlamenta BiH, nema više prepreka za konstituisanje toliko čekanog Saveta ministara. To, ipak, ne znači da su okončane „igre“ oko ključnog dokumenta „Programa reformi BiH“, čiji je sadržaj još nepoznat javnosti, jer će – prema dogovoru njegovih domaćih i međunarodnih „stvaralaca“ – ostati „u sefu“ sve do slanja u sedište NATO-a u Briselu. A pošto će ovo slanje Programa uslediti tek nakon zvaničnog „rađanja“ novog Saveta ministara – koji bi nakon provera biografija kandidata za ministre i njihove zamenike trebalo da se desi krajem decembra – sadašnju „tajnovitost“ nastoje da maksimalno eksploatišu čelnici opozicionih partija iz RS optužujući Dodika „da skriva dokument u kome je svojim potpisom faktički dao saglasnost na ulazak Srpske i BiH u zapadnu vojnu alijansu“.
Ovaj „greh“ imputirao je sadašnjem srpskom članu Predsedništva BiH njegov prethodnik na ovoj funkciji Mladen Ivanić. Od političara koji se ne tako davnog februara 2016. godine na tribini SDA u Zenici (na šta sada podsećaju njegovi protivnici u RS!) javno pohvalio „da je, dajući saglasnost na uvođenje PDP-a, carine i vojske, učestvovao u sprovođenju teških reformi u BiH“, sada se mogla čuti „kako slanje dokumenta Program reformi BiH u centralu NATO, automatski znači aktivaciju MAP-a i napuštanje politike vojne neutralnosti Republike Srpske“. Iz njegove Partije demokratskog progresa, kao i Srpske demokratske stranke, zatraženo je da se „tajnoviti dokument“ stavi na uvid poslanicima Narodne skupštine RS. Dodik je – odbacujući optužbe Ivanića i njegovih „saboraca“ – ne samo izrazio spremnost da to učini pre slanja Programa u Brisel već je i saopštio da je sporni dokument prosledio čelnicima opozicionih stranaka manjeg entiteta BiH. Jedan od njih, Mirko Šarović demantovao je da je dobio ovaj važni papir, a ostaje da se vidi kakve će biti reakcije opozicionih prvaka kada konačno javnosti bude prezentovan sadržaj Programa koji je trenutno „pod ključem“. PUT DO NATO ŠALTERA Interesantno je da i u Sarajevu ima onih koji smatraju da se nedavno usvojeni Program reformi suštinski uopšte ne razlikuje od „upokojenog“ ANP-a, te da on zapravo vodi zemlju ka „šalteru u Briselu“. Alija Kožljak, bivši vojni predstavnik BiH pri NATO-u, u izjavi za sajt klix.ba ocenio je kako je najnoviji usaglašeni dokument u stvari „kostur“ Godišnjeg nacionalnog plana iz kojeg su samo izbačene stvari koje mogu predstavljati smetnju za pojedine pregovarače.
„U draftu koji se našao kao polazna osnova političarima za kreiranje Programa reformi je dokument sa svih šest ključnih poglavlja koje sadrži ANP u svojoj obaveznoj strukturi. Oni su se dogovorili o tome šta eventualno nekome u ovom trenutku politički smeta, šta taj pregovarač ne može da proda svom biračkom telu… U izradi dokumenta učestvovao je predstavnik NATO štaba u Sarajevu. Od svih su dobijena obećanja da će taj usaglašeni dokument, kako god se zvao, predstavljati Godišnji nacionalni program i kao takav bi bio prihvaćen od NATO-a… Smatram da slanje dokumenta u Brisel značiti aktivaciju MAP-a, osim ako neko tokom komentara, diskusija ne bude učinio direktan korak da se to ospori“, tvrdi Kožljak.
Očigledno je da ovog bošnjačkog vojnog stručnjaka pri tumačenju sporazuma prvenstveno vodi neskrivena želja (koja nije samo njegova!) da nekadašnja centralna jugoslovenska republika što pre postane deo „svete vojne alijanse“ zbog čega ignoriše činjenicu da u usaglašenom Programu reformi jasno stoji da on „ne prejudicira članstvo u NATO-u“, odnosno ističe „da je za kretanje ka članstvu potrebna nova odluka Predsedništva i Parlamentarne skupštine BiH“. Naravno, uopšte ne treba isključiti mogućnost da globalistički „prijatelji Bosne“ pre ili kasnije zaključe kako ih tako nešto uopšte ne obavezuje, već da je dokument poslat iz Sarajeva u Brisel „sam po sebi dovoljan“ za slanje pozivnice dejtonskom protektoratu da uđe u „najmoćniju vojnu organizaciju u istoriji“.
A da Republiku Srpsku u borbi za očuvanje vojne neutralnosti i odbrani dejtonskog uređenja BiH očekuju nova iskušenja, indirektno je najavio nezaobilazni američki diplomata Metju Palmer. Mada je tokom poslednjeg boravka u Sarajevu saopštio da revizija Dejtonskog sporazuma (takozvani Dejton dva) „trenutno nije u fokusu politike Vašingtona“, izaslanik državnog sekretara za Zapadni Balkan je sa ovog mesta poručio „kako će SAD reagovati ukoliko dođe do pokušaja narušavanja suvereniteta BiH“. Nije teško pogoditi kojoj strani u nefunkcionalnoj državi je upućena ova pretnja, kao što ne bi trebalo imati nikakvih dilema o tome šta nagoveštava Palmerova rečenica da će „kada pitanje članstva u NATO-u bude zrelo, Bosna i Hercegovina biti kvalifikovana da donese odluku o tome“.