Razgraničeni s Albancima ili Kosovom?

REČ AKADEMSKE ZAJEDNICE SRBIJE

Treći okrugli sto na temu Reintegracija ili razgraničenje. Razgovori o Kosovu okupio je prošle nedelje na Mašinskom fakultetu eminentne stručnjake iz oblasti prava koji su ponudili svoj odgovor na pritiske pred kojima se Srbija našla da potpiše pravno obavezujući sporazum s Prištinom

Zaključak učesnika skupa Reintegracija ili razgraničenje. Razgovori o Kosovu je da srpske vlasti u pregovorima sa secesionistima moraju radikalno promeniti kurs – u smeru poštovanja međunarodnog i domaćeg prava, kao jedinog dopustivog okvira za okončanje kosovske krize. Relevantni međunarodnopravni akti, zajedno s Rezolucijom 1244, garantuju teritorijalnu celovitost Srbije na Kosovu i Metohiji, slažu se učesnici, ali najviši srpski državni predstavnici istrajavaju na njihovom prenebregavanju u traženju konačnog rešenja. Zaključak je Okruglog stola da je „Briselskim sporazumom iz 2007. suspendovan Ustav Srbije, uključujući i Preambulu koja jamči teritorijalnu celovitost države. Na osnovu toga, te na osnovu Drugog briselskog sporazuma iz 2013, na celoj teritoriji KiM ukinuti su srpsko sudstvo, organi MUP i civilna zaštita, čime je zvanična Srbija pomogla u izručenju svojih građana ilegalnim strukturama u Prištini“. O vlastitom razumevanju i viđenju kosovskog problema za „Pečat“ govore univerzitetski profesori, učesnici ovog razgovora: Dejan Mirović (Pravni fakultet u Kosovskoj Mitrovici), Branislav Ristivojević (Pravni fakultet u Novom Sadu) i Slobodan Samardžić (Fakultet političkih nauka, Beograd).

Branislav Ristivojević – Referendum ne bi uspeo

U kojoj meri je važno da srpska akademska zajednica ponudi svoj prilog rešenju budućnosti Kosova i Metohije? Da li postoje pokušaji instrumentalizacije pravne nauke od strane pojedinaca?
Nije samo važno već je to i dužnost akademske zajednice. Istina, ima pokušaja instrumentalizacije pravne nauke oko ovog pitanja, ali reč je o ljudima koji na taj način štete svojoj reputaciji, jer teško je biti naučnik ako ne koristiš naučni metod. Bilo je kolega iz nauke ustavnog prava koje su pokušale da se dodvore aktuelnoj politici, ali se nisu proslavili. Uglavnom su bili podvrgnuti smehu. Kada je bila rasprava u Skupštini na ovu temu, sve poslaničke grupe bile su pozvane da učestvuju u unutrašnjem dijalogu. Reč su uzeli i profesori ustavnog prava. Neki od njih su se u priličnoj meri obrukali. Ko nema naučni integritet nema šta ni da izgubi.
Koji pravni argumenti govore u prilog tome da bi trebalo da se održi referendum o pitanju Kosova i Metohije?
Ako neko hoće da menja granice ove zemlje, mora da promeni Ustav, a za tako nešto je neophodno organizovati referendum. To je neosporno. Mislim da čak i uslovima političkih nesloboda taj referendum ne bi prošao. Otuda se on više i ne pominje. Mislim da vladajući režim istražuje i sondira javno mnjenje i da ima jasne pokazatelje da referendum ni u okolnostima koje trenutno živimo ne bi uspeo.
Prećutna saglasnost za eventualno razgraničenje nije moguća…
Dok ne prođe proceduru ove zemlje, bilo koji sveobuhvatni sporazum potpisan s Prištinom ne bi bio punopravan. Kada bi neko mogao da otrči do Brisela s perom i da tamo nešto šarne, to bi već bilo urađeno. Ali to je nemoguće bez našeg pravnog poretka, naše skupštine, raspisanog referenduma i volje naroda.
Dakle, konačno rešenje nije na vidiku?
Deluje mi da se zbog međunarodnih odnosa naša situacija znatno popravlja. Važno je da to svi shvate i da u odnosu na to zauzmemo kurs. Nije naš već interes Prištine da trči u susret nekom rešenju. Globalizacija je ubrzala tok istorije. U našem životnom veku bićemo svedoci velikog obrta kada je reč o Kosovu i Metohiji. Zašto onda pričamo o nekom rešenju kada nam okolnosti idu na ruku i kada smo sve jači, te kada je jasno da ono što nam se desilo s južnom pokrajino predstavlja bespravlje. Ovo što danas imamo nije stanje već proces.

Dejan Mirović – O kupovini vremena…

Istakli ste da su u toku pripremne radnje kojima se otklanjaju prepreke za izvesno razgraničenje Kosova i Metohije. Na čemu temeljite ove tvrdnje?
Svaka izjava o razgraničenju je direktno kršenje Ustava i pokazuje da je nakon Briselskog sporazuma u Srbiji nenormalno pravno stanje prihvaćeno kao normalno. U godini kada obeležavamo osam vekova od sticanja autokefalnosti SPC, od strane naših zvaničnika slušamo o dobrovoljnoj predaji Pećke patrijaršije, Gračanice i Dečana stranoj vlasti. Na tako nešto Srbe nisu uspeli da nateraju ni Turci ni drug Tito. Otuda je ponašanje naših zvaničnika čudnije i neprihvatljivije u pravnom i svakom drugom smislu. Fraze o nekakvoj kupovini vremena ili o S-400 raketnim sistemima koje ćemo navodno kupiti, podizanje spomenika ili dugogodišnja najava zakona o ćirilici ne mogu da sakriju suštinu LDP politike koja dominira u Beogradu kada se radi o KiM .
Da li je ukidanjem lokalne samouprave i institucija Republike Srbije formiran nekakav pravni vakuum na Kosovu i Metohiji?
Nije. Nakon Briselskog sporazuma ukinuti su srpski MUP na KiM, pravosuđe, Civilna zaštita, telekomunikacije i energetika, te primenjen sporazum Borka Stefanovića o dovođenu albanskih carinika na Jarinje i Brnjak. Tako je Srbija prepustila Prištini oko 35 miliona evra godišnje. Ovakvo postupanje nema analoga u pravnoj praksi kada se radi o odnosu centralne vlasti i secesionista.
Glavni pravni argument smo uspeli da skoro u potpunosti devastiramo. To je Rezolucija 1244 SB UN. Ona je izbačena iz Briselskog sporazuma. Umesto nje imamo pozivanje na takozvane kosovske ili secesionističke albanske zakone u Briselskom sporazumu. Zašto je to naša vlast uradila kada Srbiji niko nije pretio bombama ili sankcijama kao 1999, zašto prihvatamo Ahtisarijev plan koji je Koštunica 2007. odbio, i koji je osnova Briselskog sporazuma, pitanje je za njih. Takođe, i Ustav iz 2006. godine je nakon potpisivanja Briselskog sporazuma suspendovan ili stavljen van snage. Takvo stanje traje već skoro sedam godina.

Slobodan Samardžić – Razgraničeni s kim?

Reintegracija ili razgraničenje inspirativan je naslov celog ciklusa tribina. Kakav je vaš odgovor na postavljenu dilemu?
Mi razmišljamo o reintegraciji Kosova i Metohije, a kada je reč o pravnom aspektu, u međuvremenu je došlo do reintegracije prava. To je zapravo tema. Došlo je do sunovrata prava i to kod svih učesnika, i međunarodnih, pre svega zapadnih, a onda, nažalost, i onih domaćih. Samo razgraničenje je najbrutalniji način kršenja prava, i kada je reč o Rezoluciji 1244 i kada je reč o Ustavu Srbije. Najavljena je politika razgraničenja koja je po sebi veoma tajnovita, čak prevarantska.
Gde prepoznajete prevaru?
Ideja o razgraničenju lansirana je leta prošle godine kada je propala ideja o ZSO. U javnoj raspravi bilo je mnogo govora o tome. Prevara je sadržana u sledećem: Aleksandar Vučić ima precizno izlaganje onoga što on zaista misli, a ne onoga što će uraditi. Mi slušamo o razgraničenju Srba i Albanaca. To je blisko svakodnevnoj svesti s obzirom na krizu i konflikte s Albancima koji traju decenijama i vekovima. A zapravo reč je o razgraničenju Srbije i Kosova. Vlada i predsednik su se obavezali da to i učine.