Zbogom, Adrija

Nemački vlasnici uništili su poslednjeg paradnog konja slovenačke privrede iz doba Jugoslavije

Jedna od najboljih avio–kompanija u regiji u vreme Jugoslavije „Adrija ervejz“ doletela je do kraja svog puta. Posle 58 godina poslovanja, uspešnog uglavnom u vreme nekadašnje SFRJ dok je u nezavisnoj Sloveniji godinama tavorila, nekadašnja perjanica regionalnih avio-prevoznika upravo je završila, zahvaljujući i odluci slovenačke vlade da je proda malo poznatom nemačkom vlasniku – u bankrotu.
Posle otkazanih 400 letova, čime je zavila u crno oko 15.000 putnika samo prošle sedmice, ogrezla u dugovima teškim preko 50 miliona evra, ostala je, otkako je pala u ruke nemačkog fonda 4K, ne samo bez svoje flote aviona nego i bez operativne licence. Do pre samo nekoliko meseci činilo se da za „Adriju“ ipak ima nade, pošto je tada najavljeni štrajk pilota (i to usred turističke sezone!) u poslednjem trenutku otkazan zahvaljujući neobično brzom pristanku nemačkog rukovodstva na sve uslove ogorčenih pilota. Sada je jasno da je bila posredi samo kupovina vremena kako bi menadžment kompanije, zbog masovnog otkazivanja letova, iskamčio od slovenačke vlade znatniju novčanu pomoć.

„MI POPRAVLJAMO“ Premijer Marjan Šarec, međutim, nije popustio pod pritiscima niti odrešio kesu kako bi spasao dojučerašnji nacionalni ponos. Krivicu za slom a sada i potonuće „Adrije“ prebacio je na svoje prethodnike i političke rivale, podsetivši da je „Adrija ervejz“ postala rupa bez dna, zbog čega je nekadašnja premijerka Alenka Bratušek (u aktuelnoj koalicionoj vladi ministarka za infrastrukturu) i prodala jedinog domaćeg avio prevoznika fondu 4K koji se, da ironija bude veća, diči motom „We fix it“ („Mi popravljamo“). Prodaja je utanačena u nadi da će Nemci spasti slovenačku nacionalnu uzdanicu, ali se ubrzo ispostavilo da stereotipi o nemačkoj poslovnosti i preciznosti umeju i da prevare. „Adrija“ se tako našla u nebranom grožđu i zavisna od dobre volje domaće politike da je spase od propasti, ali vlada aktuelnog premijera (koja je skresala ovogodišnje rashode kako bi uštedela nasušno potrebnih 100 miliona evra u budžetu teškom 10 milijardi evra) nije bila zainteresovana da spiska ni cent za nerentabilnu „Adriju“.

POSLOVNE I POLITIČKE ODLUKE Uzalud su nemački menadžeri u poslednjoj fazi „Adrijine“ agonije udarali na „nacionalne strune“, podsećajući da Slovenija uskoro (u drugoj polovini 2021. godine) preuzima vođenje EU, te da bi propast jedine domaće avio-kompanije „mogla da ugrozi povezanost Slovenije sa svetom“. Mnogi su podsetili i na činjenicu da je „Adrija“, iako je poslovala na velikom EU tržištu i bila deo prestižne „Star aliance grupe“, otišla k vragu, dok na primer kompanija „Er Srbija“ posluje sve bolje i ima nove avione…
Nametnulo se pitanje – zašto je tako? Odgovori se svode na loše i dobre poslovne i političke odluke. O kojima je na srpskom avijatičarskom portalu „Tango siks“ pisao analitičar Alen Šćuric. Ukratko, s nestankom Jugoslavije i jugoslovenskog tržišta, „Adrija“ je praktično izgubila smisao svog postojanja; ta činjenica je isprva teško prodirala do svesti slovenačke državne uprave u osamostaljenoj Sloveniji. Država je stoga godinama finansirala „Adriju“, sve dok (posle ekonomske krize 2008) tadašnja vlada premijerke Alenke Bratušek nije odlučila da proda prezaduženu kompaniju. Još tada je, međutim, taj potez ocenjen kao sporan, jer „Adrija“ nije bila prodata nekome ko bi bio vičan avijatičarskom poslu već fondu poznatom po „svaštarenju“ i sahranjivanju ili brzoj preprodaji nekada profitabilnih firmi.
Slovenački državni holding (SDH), koji upravlja imovinom slovenačke države, već tada je analizirao različite scenarije za spas „Adrije“: od stečaja, preko osnivanja novog pravnog lica do dokapitalizacije i prodaje. SDH je zaključio da bi najbolja opcija bila prodaja, jer bi stečaj koštao 3,2 miliona evra, dok bi prodaja „4K Investu“ donela 100.000 evra u državnu blagajnu. „Adrija“ je uz to u državnu kasu na ime doprinosa i poreza godišnje donosila 10 miliona evra, dok bi u slučaju bankrota opteretila državni budžet za oko 400.000 evra mesečno, zbog isplate socijalne pomoći otpuštenim radnicima… U plus joj se ubrajalo i da je samo tokom 2015. dovezla 200.000 turista u domovinu, koji su Sloveniji doneli 28 miliona evra.
U to doba je „Adrija“ povezivala Sloveniju sa svetom, obavljajući 200 letova nedeljno ka 30 destinacija. Zato je tada procenjeno da bi njenim ukidanjem Slovenija više izgubila nego što bi uštedela, a uz to više ne bi bila povezana ni sa metropolama „Zapadnog Balkana“ – s aerodromima u Sarajevu, Skoplju, Prištini, Podgorici, Tirani… Što bi pogodilo slovenačku privredu jer druge kompanije ne bi preuzele te linije. SDH je upozorio i da „Adrija“ generiše oko 150 miliona evra prihoda koji se realizuju u Sloveniji. Zato je kompanija, bez daljih analiza, prodata fondu sumnjive reputacije. I odmah su počeli da se nižu problemi.

STRANI MENADŽMENT Zaposleni su državi prijavili menadžment jer sa šefovima moraju da komuniciraju na engleskom jeziku, obaška što je u upravi bilo vrlo malo Slovenaca, dok je glavnu reč vodio „mali tim autoritarnih ljudi“. Postalo je jasno da strance ne zanima ni razvojna strategija, još manje budućnost „Adrije“. Sve je učinjeno po uobičajenom obrascu – novi vlasnici su jeftino preuzeli kompaniju i doveli strance u upravu, rešeni da stabilizuju poslovanje, prikažu rast a onda brzo prodaju kompaniju po višoj ceni nego što su je kupili. Problem tog „poslovnog modela“ je bio što 4K nije imao pojma o avio-saobraćaju.
Usledile su početničke greške, neoprostive u toj vrsti posla. Otvorili su „baze“ na sve strane, linije transformisali tako što su malim avionima „dostavljali“ putnike do većih vazduhoplova koje nisu mogli da napune, pa su letovi sve češće bivali neekonomični i posledično otkazivani. „Adrija“ je tokom nekoliko sedmica radikalno menjala red letenja i frekvencije prema pojedinim destinacijama, ili suspendovala postojeće linije… Usledila je još jedna greška – kupovina, pa likvidacija avio-kompanije „Darvin“. E, tu se već umešalo švajcarsko pravosuđe zbog sumnji u prevare tokom likvidacije te kompanije. Postavilo se i pitanje kako je „Adrija“, zahvaljujući „Darvinu“, došla do aviona „saab 2000“. Što je bio još jedan korak ka „Adrijinom“ kraju.
„’Saab’ je avion kojim nijedna kompanija ne uspeva da leti komercijalno. To i jeste razlog zašto su ih proizveli samo 63 i zašto su prestali da ih proizvode 1999, samo 7 godina od početka proizvodnje – jer su gotovo sve kompanije koje su letele njima – bankrotirale, otuda ih u ovom momentu ima u upotrebi tek tridesetak. Osim ’Adrije’, još samo tri kompanije lete tim avionima… Avion je neekonomičan, a ’Adrijini’ avioni su povrh svega stari i skloni kvarovima, postoji nedostatak rezervnih delova, održavanje je vraški skupo i teško zbog nedostatka stručnog kadra. Nema ni posada za taj avion, a nema ni dovoljno zainteresovanih za školovanje na njima, pa čak tri do četiri od šest ’Adrijinih’ ’saabova’ ostaje prizemljeno, iako plaća lizing za njih. Kako je moguće da menadžment ’Adrije’ ne zna za sve te argumente? I potom su ’frapirani’ jer nema dovoljno posada i mehaničara za operacije sa ’saabovima 2000’. Iskreno, prosto ne mogu da verujem da je 2018. godine neko odlučio da svoje regionalne letove izgradi na tom dokazanom gubitašu. A ’Adrija’ uz to nije ni vlasnik tih aviona nego ih iznajmljuje od Amerikanaca, dakle oni su još skuplji u eksploataciji nego što je bilo predviđeno prvim planom po preuzimanju od ’Darvina’,“ piše Alen Šćurc na portalu „Tango siks“.

250 EVRA Sve što je usledilo, bilo je, dakle, očekivano. Već na početku ovog leta su se društvenim mrežama proširile glasine o katastrofalnom kašnjenju, a onda i sve češćem otkazivanju „Adrijinih“ letova, besnim putnicima kojima je propalo dugo planirano putovanje, odmor, poslovni sastanak…
Vrhunac bizarnosti bio je kada je „Adrija“ nedavno, tik pred poletanje, otkazala let za Beč, jer je dobila dojavu da posadu – zbog „Adrijinog“ duga od svega 250 evra – na tamošnjem aerodromu čeka sudski izvršitelj zajedno s policijom. Kako su potom javili ljubljanski mediji, piloti su se odlučili na tako dramatičan potez iz straha da bi, uprkos skromnom iznosu potraživanja (koji je „Adrija“ dugovala putniku iz Austrije zbog tužbe organizaciji za zaštitu prava putnika posle otkazanog leta 2017. godine), mogao da bude zaplenjen čak i avion. Sada te opasnosti više nema – „Adrija“ je poslednjeg dana septembra objavila da je u sudu u Kranju podnela zahtev za stečaj, a ujedno joj je nadležna državna uprava oduzela licencu za letenje. Bankrot je neizbežan, „Adrijini“ uspesi iz doba Jugoslavije ostaju bleda uspomena, a njene linije, kako je saopšteno preko tvitera, preuzima nemačka „Lufthanza“… unshaven girl zaйm mig kreditzaйm bez procentov onlaйnzaйm ličnый kabinet