Puls metropole

Izložba fotografija s proslave oslobođenja Beograda 1944. godine

SAGA O SLOBODI BELOG GRADA

Foto-hronika beogradske ofanzivne operacije tokom septembra i oktobra 1944. prikazuje važnu etapu na putu prema danu velike pobede nad fašizmom, 9. maju 1945. godine

Piše Saša Francisti

Gradonačelnik Beograda prof. dr Zoran Radojičić i ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko otvorili su protekle sedmice izložbu arhivskih fotografija sovjetskih ratnih dopisnika posvećenu 75. godišnjici oslobođenja Beograda u Drugom svetsku ratu na Savskom šetalištu na Kalemegdanu.

Gradonačelnik je istakao da fotografije koje predstavljaju foto-hroniku beogradske ofanzivne operacije tokom jeseni 1944. godine svedoče o strašnom vremenu za naš narod i srećnom trenutku kada je Beograd oslobođen.

„Na fotografijama vidimo sreću i spokojstvo koje je donela borba rodoljuba i saveznika. Izložba je i svedočanstvo kako je Beograd izgledao tada posle rata i koliko je bio razrušen, ali i o prijateljstvu između ruskog i srpskog naroda“, rekao je Radojičić.

Gradonačelnik je istakao da je posebno važno da slike svedoče o borbi i žrtvi koju su Rusi dali za naš narod i našu slobodu: „To prijateljstvo traje i danas i radujemo se dolasku premijera Ruske Federacije Dmitrija Medvedeva, koji će biti u Beogradu kada se budu obeležavali Dani oslobođenja Beograda od fašizma.“

Ambasador Bocan-Harčenko naglasio je da ima veliku čast da s gradonačelnikom otvori izložbu fotografija koje su načinjene na dan oslobođenja Beograda.

„Ove fotografije pokazuju mnogo bolje veličinu tog trenutka nego što bi to opisale reči. Gradonačelnik je lepo zapazio da one prikazuju sreću i osećanje dobrodošlice na licima Beograđana i vidi se jasno oslobodilačka misija Crvene armije“, poručio je ambasador RF i podsetio da su ruski i srpski vojnici bili braća ne samo na beogradskom ratištu već i u drugim delovima gde su se vodile borbe protiv fašizma.

Bocan-Harčenko je istakao da se sada, takođe, moraju voditi teške političke borbe koje će biti naš ubedljiv odgovor na pokušaje falsifikovanja i revizije istorije.

U sklopu izložbe predstavljena je foto-hronika beogradske ofanzivne operacije tokom septembra i oktobra 1944. godine, a koja je postala važna etapa na putu prema danu velike pobede nad fašizmom, 9. maju 1945. godine.

Među autorima snimaka su legendarni sovjetski ratni dopisnici Jevgenij Haldej, Olga Lander, Anatolij Jergov, Fjodor Levšin i Pavel Luknicki.

Organizatori izložbe su Ambasada Rusije u Srbiji i JP „Beogradska tvrđava“. 

Veza Kalemegdana i obale Save uskoro u potpunosti funkcionalna

PASARELA – KARIKA KOJA JE NEDOSTAJALA

Uspešno se privode kraju radovi na pešačkom povezivanju urbanog dela grada s rekom; pozicija pasarele čini je funkcionalnim početkom budućeg linijskog parka koji će se prostirati u dužini od 4,5 kilometra sve do Pančevačkog mosta

Piše Mila Milosavljević

Glavni gradski urbanista Marko Stojčić obišao je protekle nedelje radove na pešačkoj pasareli koja povezuje Kalemegdan i obalu Save, gde su okončani radovi na izradi i postavljanju skulpture koja će krasiti ovaj objekat.

Stojčić je istakao da se ovim obilaskom obeležava završetak radova na skulpturi koja je deo ovog kompleksa, kao i da su svi građevinski elementi kompletirani, kada su u pitanju pasarela i skulptura, dok je preostalo da se završi posao oko partera koji će biti veoma važan za pešake kada pasarela bude u potpunoj funkciji.

„Želeo bih da objasnim i malo kašnjenje činjenicom da je ovo ipak umetničko delo, koje kao i svako drugo ima svoje specifičnosti. Autori su imali svoje zahteve koje smo u potpunosti ispunili pa smo danas ovde sa internacionalnom delegacijom koja ima priliku da se uveri u kvalitet izvedenih radova. Preostaje da se do kraja godine završi sve u funkcionalnom smislu, kako bi pasarela i skulptura u potpunosti bili na raspolaganju Beograđanima i gostima našeg grada. Sa umetničke tačke gledišta, ovo je verovatno najvažniji objekat koji je izgrađen u Beogradu u poslednje tri ili četiri decenije, a svakako najvredniji umetnički objekat od prve polovine šezdesetih godina kada se deo grada uz obale reka razvijao“, rekao je Stojčić.

On je dodao da će po završetku radova staro jezgro grada, odnosno Kalemegdan, biti povezano s priobaljem, što je, kako je rekao, nedostajalo Beogradu.

„Odvijaju se radovi na proširenju pešačke zone, čiji centar predstavlja Knez Mihailova ulica. Kosančićev venac je uređen i rekonstruisan, dok su u toku radovi na uređenju Kalemegdana. Pasarela je karika koja nedostaje da bismo ostvarili prvobitni cilj, odnosno povezivanje urbanog dela grada s rekom. Bilo je izvesnih pravnih problema jer je bilo potrebno ukloniti izvestan broj nelegalnih objekata što je donekle usporilo realizaciju građevinskog poduhvata“, naglasio je Stojčić.

Glavni urbanista je istakao da je pozicija pasarele funkcionalni početak budućeg linijskog parka koji će se prostirati u dužini od 4,5 kilometra sve do Pančevačkog mosta.

„To će postati najvažniji rekreativni prostor koji će Beograd dobiti u naredne dve do tri godine. Linijski park je od velikog značaja jer će potpuno revitalizovati urbano tkivo koje se nalazi uz prugu koja više nije u funkciji. Od parka očekujemo da bude inicijalna kapisla da deo koji ljudi mahom doživljavaju kao ’sivi deo grada’ bude najznačajniji faktor urbanog razvoja Beograda u narednih deset godina“, zaključio je Stojčić.

Ričard Dikon, jedan od dvojice autora skulpture, rekao je da je veoma srećan što se ponovo nalazi u Beogradu.

Koautor skulpture, vajar Mrđan Bajić rekao je da „današnji dan predstavlja izvesnu  vrstu uvida u novu putanju koja će biti otvorena ovom pasarelom, kao i u skulpturu koja je u potpunosti završena“.

Tekstovi se objavljuju kao deo Projekta sufinansiranog iz budžeta Grada Beograda, Gradske uprave, Sekretarijata za informisanje