Bosanski lonac

Kako će samit lidera Srbije, Turske i BiH u Beogradu uticati na formiranje vlasti u bivšoj jugoslovenskoj republici?

Hoće li, nakon isteka roka za realizaciju avgustovskog sporazuma o formiranju vlasti u BiH i obelodanjivanja Programske deklaracije SDA, dejtonska tvorevina zakoračiti u novu krizu, ili je ipak moguće da stvari krenu u drugom pravcu, odnosno da oživljavanjem već sahranjenog mrtvorođenčeta nekadašnja centralna jugoslovenska republika konačno dobije toliko čekani novi Savet ministara? Odgovor na ovo pitanje još uvek je teško sa sigurnošću dati, iako se, posle odluke bošnjačke strane da naknadno insistira na „modifikovanom“ MAP-u za put u NATO, moglo zaključiti kako je dokument koji su 5. avgusta u Sarajevu potpisali Bakir Izetbegović, Milorad Dodik i Dragan Čović klinički mrtav.
[restrict]

„POMOĆ“ MEĐUNARODNOG FAKTORA I tada smo ostavili, doduše ne preterano veliku, mogućnost da elektrošokovi inostranih lekara mogu oživeti ovog mrtvaca. A da se na tom planu nešto radi saopštila su nam dvojica potpisnika već spomenutog sporazuma iz Federacije BiH. Najpre smo od lidera HDZ-a Dragana Čovića čuli kako „razgovori koji se vode proteklih dana ukazuju da će biti nađen kompromis da profunkcioniše Savet ministara, a time i Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine“.

Zatim se oglasio i prvi od Bošnjaka koji je bio još konkretniji, pošto je poručio da bi „čitav posao mogao biti okončan do kraja meseca (oktobra)“, ali i objasnio da proces pronalaženja rešenja „pomažu“ međunarodni faktori: „Vlast na nivou BiH bi, ako ne bude preteranog uslovljavanja, mogla biti formirana do kraja meseca. Međunarodna zajednica radi na tome da vlast što pre profunkcioniše, a stavovi se približavaju.“

Od Izetbegovića, nažalost, nismo saznali o kojim konkretno stranim posrednicima je reč, kao ni to da li „približavanje stavova“ znači da je bošnjačka strana spremna da zbog postizanja kompromisa odustane od svog dosadašnjeg čvrstog insistiranja na „modifikovanom MAP-u“.

Najrezervisaniji prema mogućnosti postizanja sporazuma je, prema očekivanju, bio državnik iz Laktaša. Dodik je, podsetivši da je prošlo više od 30 dana od isteka krajnjeg roka za realizaciju avgustovskog dogovora, izrazio nevericu da on može da „oživi“ do kraja oktobra, a zatim zaključio kako „Izetbegović ovom pričom samo zabavlja svoj narod“. Indikativno je, međutim, da član Predsedništva BiH iz Republike Srpske – u toj svojoj reakciji izrečenoj u Mostaru, kao i u intervjuu datom „Sputnjiku“ – ne samo da nije demantovao tvrdnje partnera da se razgovori vode već je i, čini nam se nimalo slučajno, naglasio da on „kao političar mora da pristaje na svaku mogućnost za dogovor, ali ne i na kompromis po svaku cenu“.

NATO ČLANSTVO Postavlja se naravno pitanje koji to međunarodni faktori, da upotrebimo Izetbegovićev izraz, „rade na tome da vlast u BiH što pre profunkcioniše“? Mada još uvek nema čvrstih dokaza za tvrdnju da je Vašington promenio kurs i počeo da vrši stvarni pritisak na Bošnjake, interesantno je da je ambasador SAD u Sarajevu Erik Nelson poručio da „vlast u BiH treba hitno formirati kako se ne bi odgađale reforme“, ali i otkrio da se „i dalje traži način na koji se može pomoći da se omoguće razgovori koji će pomoći strankama da dođu do konsenzusa“. Na tom planu, saopštio je, Amerikanci „rade sa ključnim saveznicima, u prvom redu Evropskom unijom“.

No to nije bila jedina novost koju je objavio ovaj američki diplomata. Nelson je objasnio da se „Bosni i Hercegovini trenutno ne nudi članstvo u NATO-u jer u ovoj zemlji još ne postoji konsenzus oko toga želi li postati još jedna saveznica Alijanse“. Konstatujući da je zbog toga „razgovor o članstvu sada kontraproduktivan“, on se takođe pozabavio i temom eventualnih reformi dejtonskog ustava BiH, za koje će, kako je naglasio, „biti  neophodno ostvariti konsenzus među dva entiteta i tri naroda“. Da niko, ipak, ne bi imao iluzija o tome kako SAD gledaju na budućnost Dejtonskog sporazuma, Njegova ekselencija se potrudio da pojasni zaključkom da će „dejtonski ustav morati evoluirati, te da je to poznato iz odluka sudova“.

TROJNI SAMIT U BEOGRADU Usledili su razgovori trojice članova Predsedništva BiH s predsednicima Srbije i Turske Aleksandrom Vučićem i Redžepom Tajipom Erdoganom. Posle ovog trojnog samita u Beogradu Milorad Dodik je u znatno optimističkijem tonu poručio da bi „uskoro moglo doći do formiranja Saveta ministara koji bi trebalo da omogući potpisivanje sporazuma između Bosne i Hercegovine i Turske“. Naravno, iz ovoga su neki izvukli zaključak o posredničkom uticaju moćnog „sultana iz Ankare“ na bošnjačku stranu, iako sastanku u prestonici Srbije nije prisustvovao Bakir Izetbegović već njegov „telal“ Šefik Džaferović.

Zvanično, u Beogradu su glavna tema razgovora bila pitanja iz domena ekonomske saradnje – izgradnja auto-puta Beograd–Sarajevo, gasovod „Turski tok“, kao i drugi razvojni projekti. To, jasno, ne isključuje mogućnost da je Erdogan sugerisao Džaferoviću (kao i njegovim kolegama iz Predsedništva BiH) da je neophodno što pre konstituisati novi Savet ministara kako bi stvari konačno krenule s mrtve tačke. Ali drugo je – zapravo ključno – pitanje da li je turski predsednik spreman da zbog tog problema izvrši pritisak na Izetbegovića i njegove saradnike, odnosno da li – pod uslovom da je to zaista tako – poseduje efikasne poluge da utiče na svoje štićenike u Sarajevu?

Sigurno je da Turska – pogotovo u situaciji kada ima sve veće probleme na drugim frontovima (prvenstveno u Siriji) – iz svojih pragmatičnih interesa želi smirivanje situacije u BiH, što bi joj omogućilo i ekonomske investicije i zadržavanje (ako ne i jačanje) snažnog političkog uticaja, kako u ovoj zemlji, tako i u regionu. To pak ne znači da će Erdogan rizikovati da preteranim pritezanjem bošnjačke strane izgubi uticaj na islamsko stanovništvo nekadašnjeg Bosanskog pašaluka, gde ionako mnogi u poslednje vreme zameraju Erdoganu da je „zbog povezivanja sa Putinom učinio mnoge koncesije Srbima“.

S druge strane, i „Alijin mali“ i njegovi saradnici – iako im je „srce i dalje u Stambolu“ – nakon sve opasnijeg zaoštravanja odnosa između Turske i Amerike nisu više spremni da bespogovorno ispunjavaju zahteve s Bosfora, o čemu možda i najbolje govori otezanje Sarajeva da Ankari izruči pripadnike Gulenovog pokreta koji borave u BiH.

DODIKOVA OČEKIVANJA Da će Erdogan u svojoj politici prema sadašnjoj dejtonskoj tvorevini ipak prvenstveno voditi računa o interesima bošnjačke strane svestan je, naravno, i Milorad Dodik, koji je nakon sastanka u Beogradu saopštio šta stvarno Republika Srpska (ali i Srbi u celini) može očekivati od Turske: „Ne treba biti naivan, Erdogan će uvek sa većim simpatijama gledati interese Bošnjaka, ali u praktičnom ponašanju on nudi svoju podršku konsenzusu i dogovoru Bosni i Hercegovini. Zato je moguće danas sa ovom Turskom razgovarati i očekivati da dobijemo pomoć.“

Ostaje da se vidi hoće li pod uticajem „međunarodne zajednice“ – u prvom redu Vašingtona i Evropljana, a u znatno manjoj meri Turske – Bošnjaci korigovati svoju dosadašnju poziciju i tako omogućiti formiranje Saveta ministara u kome će se naći predstavnici većinske političke opcije u Republici Srpskoj. Ne treba isključiti ni mogućnost da se režiseri odluče za drugi scenario, u kome će se na sceni, tačnije u organima vlasti BiH, još jednom kao „mlađi partneri“ pojaviti gubitnici izbora u RS – Šarovićev SDS i Borenovićev PDP. A ako se krene tim putem, uslediće gotovo izvesno i odbrambena reakcija Dodikovog bloka – blokada odluka donesenih u Parlamentu BiH i pokretanje procesa vraćanja otetih dejtonskih ustavnih nadležnosti Republici Srpskoj.

Dodikovoj koaliciji preti cepanje

Dodikovom vladajućem bloku u Narodnoj skupštini RS preti cepanje posle odluke Demokratskog narodnog saveza da, zbog nesporazuma sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata, zamrzne status u koaliciji. Demokratski narodni savez je inače druga najjača stranka u vladajućem bloku RS, a njegovim definitivnim napuštanjem bloka ne bi bila ugrožena sadašnja skupštinska većina u parlamentu manjeg entiteta BiH. Problem bi, međutim, moglo da predstavlja to što bi bez podrške poslanika DNS-a Dodik ostao bez dvotrećinske većine, neophodne da se u Skupštini RS potvrdi njegov eventualni veto u Predsedništvu BiH.

Uvrede za patrijarha

Odluka Svetog arhijerejskog sabora SPC da odlikuje Milorada Dodika ordenom Svetog Simeona Mirotočivog izazvala je nezadovoljstvo i neprimerene reakcije nekih opozicionih političara u Republici Srpskoj. Tako je Dragan Mektić, funkcioner SDS-a i ministar bezbednosti BiH u tehničkom mandatu, na svom tviter nalogu nazvao patrijarha Irineja „nulom“, dok je poslanik Srpske demokratske stranke u Narodnoj skupštini RS Nebojša Vukanović na blogu objavio tekst u kome je patrijarha srpskog okarakterisao kao „moralnu i ljudsku nakazu u mantiji“.

[/restrict]