Tehnika kineskog odgovora

BURGIJANJE AZIJE: HONGKONŠKI IZAZOV

Kina zasad pronalazi ubedljive načine da svetu skrene pažnju na pozadinu nasilja u svom najpoznatijem specijalnom autonomnom regionu

Nakon eskalacije nasilja u Hongkongu, kada su demonstranti pre dve nedelje uspeli da blokiraju i tamošnji aerodrom, nakon čega je otkazano oko hiljadu letova, Kina preduzima sve više mekih javnih mera kojima svetu približava pozadinu politički motivisanog uličnog nasilja i prikazuje podršku koju uživa demokratski izabrana vlast Hongkonga, ali i centralna vlada u Pekingu.
Na skupu koji bi mogao da se nazove kontramitingom, u parku Tamar u Hongkongu, prošle subote okupilo se znatno više pristalica zvanične politike Pekinga i Hongkonga nego što se ikada ranije na ulicama sabralo antivladinih demonstranata. Kineski mediji objavili su da ih je bilo skoro pola miliona, a list „Čajna dejli“ navodi da se na skupu okupilo tačno 476 hiljada ljudi.

HONGKONG SU IZGRADILI KINEZI, A NE BRITANCI Provladini demonstranti imali su samo dva zahteva: obustavu nasilja u gradu i zaustavljanje skrnavljenja nacionalnih simbola. Okupljene patriote nosile su nacionalne zastave i zastave Specijalnog kineskog autonomnog regiona Hongkong, u duhu ustavnog poretka zasnovanog na principu jedna zemlja – dva sistema.
Pristalicama mirnog rešavanja političkih problema obratio se Australijanac Erih Bek, koji u Hongkongu živi skoro tri decenije. Poručio je da je zgrožen činjenicom da neki mladi ljudi u Hongkongu odbacuju činjenicu da su njihov grad izgradili Kinezi, a ne Britanci. Bek je izrazio uverenje da su u proteste, kao je rekao, umešani strani elementi s namerom da otruju atmosferu u Hongkongu.
Miting kineskih patriota trajao je svega sat, od 17 do 18 časova. Za to vreme okupljenima su se obratili politički predstavnici. Čule su se poruke podrške hongkonškoj policiji koja je nekoliko dana ranije na Zapadu bila optužena za prekomernu upotrebu sile. Oni koji su na zgradi predstavništva centralne vlade oskrnavili nacionalne simbole pozvani su (ili upozoreni) da ne budu neprijatelji 1,4 milijarde Kineza.
Maria Tam Vaj-ču, zamenica direktora Odbora za osnovni zakon Hongkonga pri Stalnom komitetu Svekineskog narodnog kongresa, rekla je da se o stvarima koje nanose štetu ukupnom javnom interesu ne može pregovarati. Kao primer, navela je da je neprihvatljivo da demonstranti, na koncu, zahtevaju opštu amnestiju za uhapšene koji su učestvovali u nasilju.
U isto vreme, u subotu, oko tri hiljade Kineza okupilo se u Sidneju, ukazujući na prirodu nasilja u Hongkongu, a na društvenim mrežama grupa mladih Kineza iz rasejanja, nazvana „Di Bar“, započela je onlajn-kampanju sa ciljem da se stanje u Hongkongu prikaže u objektivnom svetlu, iznoseći svetu i kineske argumente.

NADA U ODRŽANJE BLISKIH VEZA Hongkonžanima koji su na mitingu u subotu zahtevali obustavu nasilja video-poruku uputio je i Fu Guohao, 28-godišnji reporter „Global tajmsa“, kog su 13. avgusta na aerodromu demonstranti zatočili i prebili, optužujući ga pri tome da je tajni agent vlasti iz Pekinga.
Fu je rekao da i dalje voli Hongkong, te da se nada da incident u kojem je bio žrtva neće izazvati nesklad između matičnog dela Kine i Hongkonga, i da će ljudi dati sve od sebe da održe stabilnost u gradu.
Na prikazanom snimku videlo se da Fu još uvek ima modrice. Bio je obučen kao bolnički pacijent.
Fua su napali ekstremisti, vežući mu ruke plastičnim trakama. Mladi reporter je potom, kako prenose kineski mediji, fizički i verbalno zlostavljan oko sat, dok su trajali neredi na aerodromu. Spasen je intervencijom policije, nakon čega je prebačen u bolnicu.
Poseban utisak na javno mnenje u Kini ostavilo je njegovo hrabro držanje pred napadačima. Na snimku koji se pojavio na televiziji i internetu čuje se kako im Fu poručuje da podržava organe reda i da slobodno mogu da ga biju.

NASTAVLJENA BLOKADA SAOBRAĆAJNICA Antivladini demonstranti nastavili su s protestima dan kasnije, u nedelju, organizujući šetnju i blokirajući saobraćajnice. To je izazvalo kolaps saobraćaja u gradu koji ionako često kuburi sa gužvama, a parole demonstranata bile su uperene protiv policije.
Do početka ove nedelje u Hongkongu je uhapšeno šest osoba zbog nasilja na aerodromu. Među njima je i devetnaestogodišnjak, osumnjičen da je učestvovao u nezakonitom lišavanju slobode Fu Guohaoa. Njemu je uskraćena mogućnost da izađe na slobodu uz kauciju, a optužen je za nanošenje telesnih povreda, napad na drugo lice i učešće u nezakonitom okupljanju. Optuženi je u ponedeljak izveden pred sud, ali nije priznao krivicu, nakon čega je sudija zakazao novo ročište za 28. oktobar. Do tada istražni organi će proveriti snimak na kom se vidi oteti reporter poznatog kineskog dnevnog lista sa zavezanim rukama.
Ju Vence, portparol Odbora za spoljne poslove Svekineskog narodnog kongresa, rekao je da su pojedini američki političari nasilje u Hongkongu glorifikovali, predstavljajući proteste kao sredstvo ka ostvarenju ljudskih prava i sloboda.

STIPENDISTA JEJLA Slučaj Natana Lou Kvun-čunga (26), jednog od osnivača lokalne političke organizacije „Demosisto“, dodatno je uzburkao duhove u Hongkongu. Lou Kbun-čung je 14. avgusta na fejsbuku obelodanio da je otputovao u SAD kako bi pohađao jednogodišnji master program na Jejlu. Njegov odlazak na studije u jeku protesta izazvao je lavinu kritika.
Učesnici protesta, ali i mnogi posmatrači, optužili su ga posredstvom društvenih mreža da koristi situaciju u gradu i da se posvećuje studiranju u SAD u vreme kada politička organizacija koju je osnovao poziva građane da demonstriraju.
Usledio je niz kritika na njegov račun od zvaničnika studentskih organizacija, a Lau Sju-kaj, potpredsednik Kineske asocijacije za proučavanje Hongkonga i Makaa, lokalne tink-tank organizacije, obelodanio je da postoje nedvosmisleni dokazi da su spoljne snage pomagale lokalnim aktivistima da destabilizuju Hongkong obećavajući aktivistima političku podršku i azil.
Prema ovom izvoru Lou Kvun-čung, inače učesnik pokreta „Okupirajmo Central“, sreo se 12. avgusta s neimenovanim američkim političkim savetnikom u organizaciji Nacionalne fondacije za demokratiju (NED), o čijim je aktivnostima u Hongkongu „Pečat“ već pisao, navodeći precizne podatke o sredstvima uloženim u nevladin sektor i medije u Hongkongu.
Kina se, zasad, ograničava na resurse iz arsenala svoje meke moći, dosledno ukazujući na inostrani rukopis protesta u Hongkongu. Peking je jasno stavio do znanja svetu da je, u slučaju potrebe, spreman da angažuje i vojne jedinice kako bi se uspostavio red na ulicama Hongkonga. Nedavnu paradu kineskih trupa oko Šendžena, modernog kineskog grada koji se naslanja na Hongkong, i s kojim je tesno saobraćajno, urbano i privredno povezan, zapadni mediji su upravo i predstavili u tom svetlu.
Zasad, međutim, Peking ne zvecka oružjem već argumentima, koji se u svetu sve glasnije čuju. Ovo tim pre što su protesti od zahteva da se ne usvoji zakonska odredba koja predviđa mogućnost izručenja ljudi iz Hongkonga matičnom delu Kine prerasli u široku lepezu zahteva i ulično nasilje. Priča o prekomernoj upotrebi policijske sile u takvim okolnostima poprima efekat stare, izlizane gramofonske ploče.
Stvar uopšte nije u ekstradiciji nego u nečemu mnogo širem.