Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Законско решење о агенцијском запошљавању је, у ствари, легализација већ присутне праксе изнајмљивања радника, чиме се њихова ионако оскудна права само привидно регулишу тако да је главни добитник и даље послодавац
Светско урушавање радништва као класе и његово претварање у прекаријат, нову класу привремено и повремено запослених, насталу у дивљем браку неолиберализма и глобализације, a која подразумева све врсте неизвесног и несигурног запослења, одавно је кроз многе еуфемизме присутнa и код нас. Новост је што статус овa субкласа добија и своју законску форму.
ЗАДОВОЉСТВО ВЛАДЕ – РЕВОЛТ СИНДИКАТА Предлогом закона о агенцијском запошљавању, према саопштењу Владе Србије која га је недавно усвојила, уредиће се ова област и максимално заштитити такозвани агенцијски запослени. Како је саопштено, агенцијским запосленима биће обезбеђена једнака зарада и други услови рада – радно време, одсуства, одмори, као и безбедност и здравље на раду и све остало што се примењују на запослене које непосредно запошљава послодавац.
На такву одлуку Владе, о којој би ускоро требало да се изјасне и посланици у Скупштини, синдикати су реаговали јединствено – незадовољством и револтом. Иако најављена као пракса од које ће корист имати и послодавци и радници, синдикати сматрају да предлог новог закона неће поправити положај радника, већ га виде као омчу око врата, која раднике претвара у модерно робље.
Наизглед прејака и тешко опужујућа квалификација предложеног закона. Међутим, потврда да је враг однео шалу стиже из Чешке, у чијој номенклатури запослења постоји чак и „слуга“. Рекло би се да је већ одомаћен израз „радник на лизинг“ само еуфемизам чешке класификације.
Е сад, нису ни синдикати оно што се од њих, у правом смислу, очекује. Неретко синдикалне вође, које се декларативно представљају као заштитници радника, глуме жестоку „борбу за радничка права“ у оквиру Социјално-економског савета. Форма је задовољена, с једне стране су синдикати („борци за радничка права“), с друге послодавци, а „између“ је Влада Републике Србије.
Ако је судити по њиховим јавним иступима, они и нису потпуно против овог законског решења.
За разлику од синдиката, Унија послодаваца Србије поздравила је доношење оваквог прописа и сматра да ће се тиме обезбедити једнака зарада и услови рада.
У изјави коју је агенцији „ФоНет“ дао почасни председник Уније послодаваца Небојша Атанацковић истиче се да ће се јасним дефинисањем агенција за привремено запошљавање уредити ова област и заштитити интереси свих укључених страна.
Прецизније, реч је о запосленима који су ангажовани преко агенција на уговор о привременим и повременим пословима. За разлику од оних који раде директно код послодавца, они немају право на плаћени одмор и боловање, лако су заменљиви и за исти посао примају мању плату. Процењује се да их у Србији има око 100.000 и ангажовани су преко 110 агенција.
Законски предлог о агенцијама нуди решење да најважнија права из радног односа такав радник остварује у агенцији, с којом склапа уговор на одређено и неодређено време. Тако би се обезбедила већа права радника у односу на досадашњи период када су агенције раднике могле да изнајмљују послодавцу и по уговору о привременим и повременим пословима који им не обезбеђује право на боловање, годишњи одмор, синдикално организовање и друга права.
Основна примедба синдиката на овај законски предлог је одредба која предвиђа да послодавац може да у свом предузећу има 100 одсто запослених који су изнајмљени „на лизинг“ преко агенције, под условом да су у њој ангажовани за стално.
Наиме, за разлику од Нацрта закона о агенцијском запошљавању, које Министарство за рад објавило прошле године, садашњи предлог закона дозвољава да послодавац све своје раднике изнајмљује преко агенције (путем такозваног „лизинга“).
Прошлогодишњим нацртом било је предвиђено да фирма може да изнајми (ангажује преко агенције) највише 30 одсто радне снаге од укупног броја радника.
У садашњем предлогу се наводи да „број уступљених запослених у радном односу на одређено време код послодавца корисника не може да буде већи од 10 одсто од укупног броја запослених код послодавца“.
Ово се ипак не односи на агенцијске раднике који имају закључен уговор на неодређено време са агенцијом, што значи да послодавци немају никакво ограничење у ангажовању радника преко агенције док год ти радници имају уговор „за стално“ у агенцији.
„ПИТАЈ АГЕНЦИЈУ“ Поставља се питање какву сигурност раднику нуди уговор о раду на неодређено време (уговор „за стално“) у агенцији за привремено запошљавање, пише „Радник.рс“. Спорно је и како ће права остваривати радници који немају стални радни однос у агенцији.
Дакле, када радник на лизинг свом шефу постави питање када може да иде на одмор, добиће увек исти одговор – питај агенцију.
Синдикати страхују и од још једног процеса, који доноси најављено одсуство лимита у запошљавању агенцијских радника на неодређено време. Сматрају да ће предложеним решењем држава фаворизовати упошљавање радника преко агенција, чиме ће се повећати несигурност радног места.
Рецимо, шта се дешава уколико власник затвори агенцију? Намеће се закључак да ће сви ти људи на крају остати без посла, без права на икакве накнаде.
Због тога што радници немају никакву сигурност радног места и не могу да размишљају о својој будућности, представници синдиката покушаће да у току скупштинске расправе амандманима измене решења у предлогу која сматрају лошим. Уколико то не да резултат, за јесен се најављују протести који би требало да спрече усвајање предложеног закона.
Да су досадашње акције и реакције синдиката биле успешне, не би ни дошли у ситуацију да се боре против законског решења које раднике види као потрошну робу, што се може чак и изнајмљивати.
