MILORAD BOGDANOVIĆ – U vrhu naše strategije – Čovek

Naš sagovornik je menadžer proizvodnje u kompaniji MEGLE

Kad se znanje udruži sa iskustvom, a prate ga vrhunska tehnološka oprema i dobra organizacija, rezultati su neizostavni. O tome za „Pečat“ svedoči Milorad Bogdanović (1988), mladi menadžer proizvodnje u nemačkoj kompaniji Megle Srbija, u Kragujevcu. Zajedno sa svojim najbližim saradnicima Bogdanović je učinio da ukupno 154 zaposlenih i više od hiljadu dobavljača mleka Megle Srbija dovedu na treću poziciju u mlečnoj industriji zemlje. Na čelu sa generalnim direktorom Aleksandrom Nedeljkovićem ovaj mladi stručnjak i njegov menadžment imaju visoko postavljen cilj da Megle Srbija sa svojim „sestrama“ iz regiona, u Bihaću i Osijeku, postane lider na Balkanu. Jer, kao što reče, Megle je tako organizovan da se u njemu sve radi zajedno i da ljudi uče jedni od drugih.
U Megle Srbija došli ste sa samo 24 godine i pokazali da mlad i obrazovan čovek ne mora obavezno da odlazi u inostranstvo. Kako ste dospeli do sadašnje pozicije?
Rodom sam iz Priboja na Limu gde sam osnovnu školu završio kao vukovac, a onda gimnaziju prirodno-matematičkog smera. Na studije Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu upisao sam se 2007. na smeru tehnologija animalnih proizvoda. Posle četiri godine dobio sam zvanje diplomiranog inženjera tehnologije. Kako nisam imao mogućnost da se odmah zaposlim, nastavio sam master tokom kojeg se pojavio konkurs za poziciju tehnologa u mlekari Megle. Konkurisao sam i bio primljen na posao, i kad sam dobio zvanje mastera u petak sam spakovao svoje stvari iz Studenskog doma u kola, a u ponedeljak 3. decembra 2012. bio na poslu u Kragujevcu, u kome nikad dotad nisam bio. Moja prva pozicija je bila tehnolog u proizvodnji, a imao sam mnogo znanja i nimalo prakse. Prva tri, četiri meseca sam kroz upoznavanje procesa uspešno nadograđivao znanje stečeno na fakultetu i ubrzo sam ga ovde primenio. Posle tri godine, 2015. postao sam menadžer proizvodnje.
Vama se na neki način posrećilo da dobijete posao u nemačkoj kompaniji koja je odlučila da proizvodi u Srbiji?
Da. Upravo u periodu kada sam završavao studije, kompanija Megle je kupila bivšu mlekaru „Mladost“ 2011. godine, nakon nekoliko pokušaja neuspešne privatizacije započete 2000. godine i od tada je u vlasništvu Megle Nemačka. Njena istorija datira iz 1887. kada ju je u mestu Vaserburg u Nemačkoj osnovao Josef Anton Megle Prvi. Danas kompanijom upravlja Toni Megle, Josef Anton Treći koji je porodični biznis uspeo da podigne na internacionalni nivo. Najveći broj fabrika se nalazi u Evropi, i one u Aziji i Americi imaju distribuciju svojih proizvoda. Megle Srbija pripada grupi Jugoistočna Evropa (Sauth East Europe), u kojoj su još Bugarska, Rumunija, Hrvatska, BiH, Albanija, Crna Gora i Slovenija a proizvodni pogoni pored Kragujevca su u Osijeku, Bihaću i Šumenu.
Čime ste motivisani da pored toliko mlekara u Srbiji dođete baš u nemačku Megle Srbija?
Sa potpunom sigurnošću mogu da kažem da Megle Srbija u okviru Megle grupe u fokus stavlja razvoj ljudi kao temelj svakog dugog razvoja u našoj firmi. Ja podržavam taj koncept, jer znanje je u osnovi svega. Nekoliko puta od nemačkih kolega smo dobili najpozitivnije kritike na račun znanja naših tehnologa, što ide u prilog i rezultatu koji je 2017. godine fakultet na kojem sam se obrazovao ostvario na prestižnoj „šangajskoj listi“ najboljih univerziteta u svetu. Nama u kompaniji prioritet je razvoj lidera visokog nivoa stručnosti primenom raznih koncepata, pre svega kroz bezbedno radno mesto u prijatnim uslovima za svakog zaposlenog, kroz „osvajanje“ kupaca najvišim kvalitetom proizvoda koji mogu da daju samo vrhunski stručnjaci, kroz neprestane inovacije u saradnji sa „sestrinskim“ firmama i kroz postizanje najboljeg efekta proizvodnje sa ljudima koje zapošljavamo. Čovek je uvek na vrhu naše strategije.
Vaš koncept daljeg razvoja zasniva se na domaćoj sirovinskoj bazi. U kojoj meri Megle Srbija koristi srpsko mleko u proizvodnji?
Mlekara u Kragujevcu svoju proizvodnju zasniva na sto odsto srpskoj sirovini. Najveći deo dobavljača je iz Šumadije i čine ih manji proizvođači. Istovremeno sarađujemo i sa velikim farmama sa područja Šumadije i Vojvodine. U proseku prerađujemo 120 tona sirovog mleka dnevno, ali u zimskom periodu te količine dosegnu i 170 tona. Kako je kvalitet sirovog mleka nama od prioritetnog značaja, ustupanjem sredstava za higijenu muzne opreme i objekata, obezbeđenjem uređaja za hlađenje mleka utičemo na podizanje kvaliteta sirovog mleka na svakodnevnom nivou. Plaćanje dobavljača sirovog mleka je svakog 15. u mesecu i ne kasni ni jedan dan.
Koju ste poziciju, zahvaljujući takvom poslovanju, ostvarili na listi firmi mlekarske industrije u Srbiji?
Na srpskom tržištu smo treći prerađivač mleka. Od 2015. godine posedujemo izvozne dozvole za tržišta Carinske i Evropske unije. Tako sada proizvodi iz srca Šumadije mogu da se nađu u prodavnicama u Nemačkoj, Austriji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Rusiji a u pregovorima smo sa Dubaijem oko izvoza određenih proizvoda u zemlje Bliskog Istoka. Reč je o antipastima – južnoafričkim čeri papričicama i grčkim maslinama, manufakturno napunjenim najkvalitetnijim našim sirom. Paprika u pavlaci, kao srpski tradicionalni proizvod od pre nekoliko meseci se nalazi u prodaji na tržištu Nemačke pod brendom Megle.Na domaćem tržištu smo prepoznatljivi po velikom izboru visokokvalitetnih mlečnih proizvoda a omiljeni sa kefirom i pavlakom za kuvanje. hairy woman častnый zaйm bez predoplatzaйm pod 0 na kartubыstrый zaйm na kartu bez otkaza