Portretisani perom

O knjizi Matije Bećkovića ili promocija koja je postala kulturni događaj

Ovogodišnja, sto četrdeset i osma Tribina Srpske akademije nauka i umetnosti prošla je u znaku predstavljanja zbirke pesama Matije Bećkovića „Sto mojih portreta“, te su prisutni gosti, akademici, književnici i savremenici velikog pisca, oni koji su našli svoje mesto među koricama ove knjige, ali i oni koji su došli da čuju reč Pesnika, mogli da uživaju u ovom kulturnom događaju, stihovima i razgovorima na temu „opevanih“.

POSTATI PESMA Dok je Matija kazivao svoje stihove, reč o Matiji uzeo je akademik Miro Vuksanović. U svojoj besedi pod nazivom „Portret pesnika“ urednik Tribine Biblioteke SANU napomenuo je da je uobičajena „Beleška o piscu“ često potcenjen dodatak knjigama, koji se neretko čita tek uzgred ili na preskok.
„Prirodno je da beleška o piscu u svemu liči na pisca. Ona je odjednom i autobiografija i autoportret. Tu je pisac rekao da je to on. Pristao je na izbor podataka, na način kojim su kazani. Beleška na kraju knjige nije samo suvi zbir činjenica. Ona odaje pisca, prijavljuje ga, kaže da li je brinuo o svemu. Zato, kao predgovor susretu s pesnikom, iz knjige ’Sto mojih portreta’ čitam 101. portret“, istakao je Vuksanović.
Knjigu čini, nastavlja Vuksanović, sto pesama. Svaka ima dva glavna lika. Jedan je u naslovu, drugi u potpisu. „Često je moglo da bude i obrnuto. Tamo ljudi nisu onakvi kao što misle da jesu. Svaki od njih je postao pesma, nekad i više pesama, u nizu ili odvojenih, samostalnih. Za takva mesta birani su po bliskosti. Zajedno su pesnikovi ukućani, preci, roditelji i potomci, prijatelji, poznanici, ljudi iz lektire, naučnici, umetnici, političari, ratnici, živi i pokojni, pobednici i žrtve, Srbija i Crna Gora, pesnici i pesnik među njima, u pesmama ’Matija Bećković’ i ’Autobiografija’, a zapravo svuda. U pesmi su i svetac i kralj i patrijarh i vladika, u službi, opelu, odi ili molitvi, kako kad, svečano uvek, s verom u krst, pesmu i čoveka“, istakao je pored ostalog akademik Vuksanović.

RUKA – ROVAČKA I MORAČKA Birajući redosled „Pesničkih portreta srpskih akademika“ Bećković se odlučio za Njegoša kao prvog, a usledili su stihovi o Milutinu Milankoviću, Tesli, Ivi Andriću, Mihailu Laliću, Dobrici Ćosiću, Antoniju Isakoviću, Miodragu Pavloviću, zatim Borislavu Pekiću, Pavlu Iliću, Petru Lubardi, Mići i Ljubi Popoviću, Jovanu Raškoviću, Predragu Palavestri, Miloradu Ekmečiću, Mitru Pešikanu, Bati Mihajloviću.
Knjiga „Sto mojih portreta“ u sebi sadrži još jednu umetničku zbirku – likovne portrete koje je uradio Predrag Dragović. Birao je on, podseća Vuksanović, pesničke portrete i onda ih majstorskim postupkom oživljavao.
„Pesnikova ruka je rovačka. Slikareva ruka je moračka. Dale su nam samo takvu knjigu – i za čitanje i za gledanje u isti mah“, kazao je akademik Vuksanović.