KUSTURICA – MODEL

Budući da je demografska obnova dugotrajan proces pun neizvesnosti, urgentan srpski problem jeste na koji način sada i u bliskoj budućnosti ravnomernije „pokriti prostor“, i to raspoloživim stanovništvom

U aprilu je sproveden probni popis stanovništva, domaćinstava i stanova na uzorku od 260 popisnih krugova u 51 opštini i gradu vojvođanskog i centralnog dela Srbije (na  još uvek okupiranom Kosovu i Metohiji to nije učinjeno). Namera je bila da se provere metodološke, organizacione i tehničke (informatičke) mogućnosti za zvanični popis, koji bi trebalo da usledi u aprilu 2021. godine. Već može da se pretpostavi šta nas čeka: smanjenje populacije, porast razlika u prostornom razmeštaju, koncentracija stanovništva u nekoliko velikih gradova, i dalje negativan prirodni priraštaj, pogoršana starosna struktura, etno-regionalne disproporcije, intenzivno odseljavanje u inostranstvo, pražnjenje ne samo sela već i gradova male i srednje veličine, sve više naselja bez stanovnika, depopulacija planinskih i pograničnih oblasti… Biće to već „izlizano“ suočavanje s realnošću, ali šta se može učiniti?

[restrict]

 IZAZOVI DEMOGRAFSKOG SUNOVRATA Nesumnjivo su dobre namere Vladine Strategije podsticanja rađanja, proklamovanih mera pronatalitetne populacione politike i drugi pokušaji da se zaustavi demografski „slobodni pad“ zemlje. Sve to je, međutim, u potpunoj suprotnosti s proklamovanim bezalternativnim putem u EU. Jednostavno – pozitivna demografska kretanja i evropske integracije se međusobno isključuju. Nisu li primeri višemilionskog opadanja broja stanovnika Rumunije i Bugarske posle prijema u EU dovoljna opomena? Hrvatska, prema rečima njenog vodećeg demografa Stjepana Šterca, godišnje gubi gotovo 100.000 stanovnika. Zar neko očekuje da bi Srbiju čekalo nešto bolje? Tim pre što se kod nas odomaćio stav da je sve to uglavnom posledica siromaštva i da bi poboljšanje ekonomskog statusa porodica, kao i materijalno stimulisanje rađanja – rešilo problem. Smokvin list! Bezbroj je dokaza da je upravo suprotno: nije li svima poznato da u proseku siromašniji srpski Romi nemaju problem s prirodnim priraštajem, za razliku od prosečno bogatijih srpskih Mađara; ili, kako to da muslimanski Bangladeš ima 20 miliona stanovnika više od pravoslavne Rusije, iako je od nje teritorijalno 116 puta manji. Stoga bi trebalo odbaciti tzv. političku korektnost i prave uzroke tražiti u vesternistički dekadentnoj modernizaciji, različitim kulturno-civilizacijskim obrascima i redefinisanom sistemu vrednosti.

MEĆAVNIČKA VIZIJA Možda je nedavno osnovani Nacionalni tim za preporod sela Srbije na boljem (praktičnijem) putu. Mada dosadašnja iskustva pozivaju na oprez, pospešivanje zadrugarstva, namera da se mlađima od 40 godina dodeljuje do 50 hektara zapuštenog državnog zemljišta, obnova uslužno-saobraćajne infrastrukture i drugi potezi predstavljaju solidno polazište. Ali budući da je demografska obnova dugotrajan proces pun neizvesnosti, urgentan srpski problem jeste na koji način sada i u bliskoj budućnosti ravnomernije „pokriti prostor“, i to raspoloživim stanovništvom. Geopolitički prioritet svakako su prostrane, gotovo zapustele pogranične zone. Nerealno je očekivati da se ubrzo u tim krajevima znatno poveća natalitet, odjednom obrnu migracioni tokovi, naglo umnoži stanovništvo i postigne velika gustina naseljenosti. Ali „tačkasti“ rezultati svakako su ostvarivi. „Domaći zadatak“ naciji postavio je Emir Kusturica svojom, nazovimo je tako, mećavničkom vizijom u jugozapadnom „ćošku“ Srbije.

PASIONIRANOŠĆU DO USPEHA Šta je suština Kusturica-modela? Prvo, potrebni su lična harizma, originalna ideja, čelična volja, vera u uspeh, spremnost na rizik sopstvenog finansiranja, odsustvo kompleksa mondenskog i urbanog življenja po svaku cenu i „živci kao konopci“ da se izdrži nadgornjavanje, kako s lokalnom sredinom, tako i s Državom. Sledeći izazov je pronalaženje pogodne geografske oblasti i konkretne lokacije. Kusturicu je „Bog pogledao“ i kroz oblake mu uputio sunčev zrak na maleni plato budućeg Drvengrada. To je lepo, čisto mesto, dovoljno blizu i dovoljno daleko od drumske saobraćajnice i bivše „ćirine“ pruge Užice–Višegrad, kao i turistički atraktivnih Zlatibora, Tare, Drine… Izgradnjom luksuznog etno-hotelskog kompleksa, a potom i ostalih sadržaja (Šarganska osmica, skijaški centar, park prirode, nešto udaljeniji, ali komplementaran Andrićgrad…), uz brojne, neke čak i svetski značajne manifestacije, postignuto je ne sezonsko već celogodišnje funkcionisanje i samoodrživost. Konačno, angažovanjem lokalnog stanovništva radi proizvodnje i ponude autohtone „zdrave hrane“, suvenira „narodne radinosti“ i uslužnih poslova, te dovođenjem stručnijih kadrova sa strane, otvorena su nova radna mesta, zaustavljeno je odseljavanje i čitava okolina je oživela. Eto udžbeničkog primera uspele „revitalizacije seoskih, planinskih i pograničnih područja Srbije“!

AKTERI I LOKACIJE Kusturica-model moguće je primeniti i u drugim krajevima širom Srbije i ostalih srpskih zemalja. Principi su postavljeni i ne bi ih trebalo odbacivati čak i ako imaju neka neofeudalna svojstva. Naprotiv! Ima i biće još svetski poznatih, autoritativnih, upornih i imućnih ličnosti koje bi trebalo motivisati za ovaj nacionalni zadatak, ali i profitabilan poduhvat – fudbalskih, teniskih i NBA legionara, tranzicionih dobitnika, situiranih zemljaka u dijaspori, domaćih bogatih porodica i lokalpatriota… Akter/titular može da bude Crkva, sa viševekovnim iskustvima metoha i prnjavora. Država ne mora da gradi nova naselja, već da zamrla, a dobro locirana sela ili zaseoke otkupljuje i infrastrukturno oprema, te od njih formira sistem funkcijski raznolikih zajednica/komuna nalik na kibuce. „Grozdove“ napuštenih imanja i kuća u dugoročan, strogo namenski zakup radi oživljavanja mogle bi da uzimaju velike firme i da u ime „društveno odgovornog poslovanja“ dobijaju poreske olakšice. Nekoliko pilot-projekata ukazalo bi na prednosti i nedostatke primene Kusturica-modela u različitim uslovima. Potom bi se pristupilo sukcesivnom podizanju nekoliko desetina ili stotina takvih punktova – na primer, nedaleko od manastira Sv. Prohor u dolini Pčinje, kod Vlasinskog i Zavojskog jezera, u Sirinićkoj župi, Velikom Gaju kod Plandišta, Sopotnici i Kamenoj Gori kod Prijepolja… Presudno je značajno da njihove lokacije ne budu nasumične već veoma precizno geografski, geopolitički, sociološki, etno-prostorno, ekonomski i saobraćajno odabrane, kako bi ti kusturčići – i samostalno, i umreženi – mogli da vrše svoju funkciju. Tako se čuva i ponovo zaposeda prostor.              

[/restrict]