Komesarska vladavina prava

U Srbiji nema vladavine prava za razliku od Velike Britanije gde policija upada u ambasadu Ekvadora i hapsi Džulijana Asanža. SAD iz ambasade Venecuele izbacuju sve redom. U Francuskoj policija mlati demonstrante. Sve po pravu

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara.

REČE I UTEČE Ovih dana je nezavisnim i zavisnim novinama i televizijama prostrujala vest da je Srbija dobila najlošije ocene za vladavinu prava i stanje u medijima. Ovo izjavi evrounijatski komesar J. H. i odmah uteče. Mora da traži novo radno mesto, a to nije lako. Teško je pronaći sličan a dobro plaćen položaj, a na kom se sem servilnosti prema pretpostavljenim i nadmenosti prema potčinjenim ne traži nikakva druga kvalifikacija. Po komesarskoj sistematizaciji takav mu je opis radnih zadataka. Bez brige komesar J. H. snaći će se već. Naučio se servilnosti prema jačem.
Neshvatljiva mi je radost i veselje naših NATO stipendista, evrounijatskih s uma sišavših fanatika i strasnih ljubitelja dvopapske vatikanske aždaje zbog odluke koju javnosti saopšti narečeni J. H. Stipendisti i članovi đavoljeg trojstva (NATO zločinci, evrounijatski komesari, dvopapska kurija bez Svetog duha) koji se deru da nema alternative bez evrounijatske kamore, raduju se kad ista kaže da Srbija nešto nije uradila kako treba!? Zar nije njihova ideološka parola: Evrounijatska kamora nema alternativu! Ako je tako, valjda je red da budu u žalosti kad iz Brisela stigne ferman da se put u evrounijatsku propast usporava ili odlaže. Da su normalni valjalo bi da nariču sa sve ženama obučenim u šareno Ali oni brinu ko će biti pozvan na prijem 14. juna ili bar tuguju kad NATO ubice i evrounijatski komesari donesu odluku kojom se državi Srbiji i Srbima nešto brani ili izriče kazna. Usporavanje kretanja putem bez alternative je njihov poraz, a ne nas koji smo oduvek protiv evrounijaćenja, jer verujemo da nam to ništa dobro doneti neće. Valjalo bi da se radujemo svakoj kazni iz Brisela, ali to ne činimo. Jednostavno znamo da nikad nećemo, Bogu hvala, postati deo te lopovske i lažljive družine.
Zamislite da u Srbiji nema vladavine prava za razliku od Velike Britanije gde policija upada u ambasadu Ekvadora i hapsi Džulijana Asanža. U SAD upadaju u ambasadu Venecuele i izbacuju sve redom. U Francuskoj, Albaniji policija mlati demonstrante. U NDH ne smeš Srbin biti. Sve te države su dobile prelazne ocene o pitanju vladavine prava i slobodi medija.

NIJE ŠIJA NEGO VRAT Džulijana Asanža niko od slobodnih medija, sem nas iz neslobodnog „Pečata“, više ne pominje. Uhapšen što je obelodanio istinu, a o njemu se ćuti. Svi nazoviborci za nezavisno i slobodno novinarstvo, za prava pedera, kerova i kerovođa ćute. Što bi rekao narodni pesnik: Svi junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju pogledaše. Današnji „junaci“ ne smeju ljutiti one koji ih novčanicama hrane. Para vrti gde burgija neće.
Srbe na Kosovu i Metohiji prebijaju, hapse, zatvaraju zbog navodne korupcije koja ugrožava zapadni a demokratski svet. Evo jednoga zapisa o korupciji iz 18. veka, a koja se tad zvala diškrecija.
U zapisima mitropolita Mojsija Petrovića iz 18. veka jedna od većih rubrika se odnosi na prezente i diškrecije. Mitropolit prilikom zvanične posete Beču 1731. godine zapisuje da su svi očekivali prezent ili diškreciju, dodajući da su one učinjene „na cesarskoj kapiji“, „lokajem viceprezidenta“ i „šutu cesaričinu“. Za diškreciju učinjenu činovniku Rehkronu, koji ih je protežirao, podvukao je da „njegovo novo leto neće poginuti“.
Knez Miloš Obrenović, stvarajući državu odlazeći i u Carigrad kod sultana, uvek je nosio dragocene poklone. Dukati od žeženog zlata obradovali bi svakog velikog vezira. Sultana posebno.
Tako je bilo nekad. Danas je isto, samo su reči i mesta gde treba činiti nekadašnje diškrecije promenjeni. Nije šija nego vrat. Nije mito nego lobi, kokus, lobiranje. Nije Stambol već Vašington. Nije paša nego lord, kongresmen ili samo ser. To moraju znati i o tome moraju brinuti izabrani predstavnici naroda.
Pametnom dovoljno!
Srbi znalci filma i filmske umetnosti, snimite film o stradanju dečaka Slobodana Stojanovića. Na polzu narodu svom.
Molimo se za srpske heroje Radovana Karadžića, Ratka Mladića, kapetana Dragana. Molimo se za zdravlje Džulijana Asanža. Pomozimo našoj braći i sestrama koji žive na Kosovu i Metohiji. Čuvajmo Republiku Srpsku. Dogodine u Prizrenu.