Dr Markus Papadopulos: Pobrinite se da interesi srpskog naroda uvek budu na prvom mestu

Jedini način da Srbija ponovo dobije političare koji služe isključivo i samo srpskom narodu jeste rušenje kancerogenog sistema koji je progutao nezavisnost, slobodu i dostojanstvo Srbije od oktobra 2000. godine

Razgovarala Aleksandra Kuljanin

Dr Markus Papadopulos rođen je pre 40 godina u Ujedinjenom Kraljevstvu, od oca kiparskog Grka i majke nemačko-engleskog porekla. Diplomirao je pravo i modernu istoriju na londonskom Gildhol univerzitetu, a doktorirao rusku istoriju na Rojal Holoveju u Londonu. Izdavač je i urednik nestranačkog magazina za britanski Parlament i Vladu, takođe i televizijski analitičar, govornik i pisac. Ekspert je za Rusiju, zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza i bivšu Jugoslaviju. Sebe smatra levičarem i nacionalistom.

Jedan ste od retkih političkih analitičara na Zapadu koji ima pozitivan stav prema Srbiji i srpskom narodu. Da li to ima veze s vašim poreklom?

Moja naklonost prema Srbiji i srpskom narodu seže u moje detinjstvo. Kroz svoju ljubav prema Jugoslaviji našao sam Srbe, brzo shvativši da je srpski narod okosnica Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.

Očarali su me ljudi koji su se kroz svoju istoriju samo borili za slobodu. Što sam više učio o borbi Srba, to sam postajao emocionalno vezaniji za njih. Srpska borba protiv tiranije Osmanlija, Austrougarske, Kajzera i nacista zaprepastila me je. Kada je Jugoslavija bila uništena 1991–1992, od strane spoljnih neprijatelja i izdajnika, veliki deo mene umro je s tom zemljom.

Imao sam 12 godina 1991. i protestovao sam protiv raspada Jugoslavije u svojoj srednjoj školi, i nastavio sam to tokom sukoba u Hrvatskoj i Bosni, u kojima su se Srbi borili za svoje postojanje protiv pretnje fašizma i islamskog fundamentalizma. Onda, 1999, kada sam imao 20 godina, protestovao sam, na svom univerzitetu, protiv zločinačkog, ubilačkog i neoprostivog NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, u prilog odvratne terorističke i organizovane kriminalne grupe, takozvane OVK. Moje srce je opet krvarilo za Srbe kada su u oktobru 2000. godine Zapad, posebno Amerika, NATO i Evropska unija, preuzeli vlast u Srbiji i počeli da kolonizuju zemlju.

Razlozi za taj tragični događaj u oktobru 2000. godine su različiti, ali jedan je bio naivnost mnogih Srba. Nikada nisam verovao da će Srbi slati Srbe u prezira dostojan Haški tribunal, ali to je upravo ono što se dešava kada su izdajnici na vlasti. Tada su Srbi iskusili poniženje zbog gubitka imena svoje zemlje – Jugoslavije – bez njihovog pristanka, poniženje zbog odvajanja Crne Gore i poniženje zbog toga što su njihove nacionalne industrije i prirodni resursi prodati strancima. I danas, 2019. godine, Kosovo i Metohija, srpski Jerusalim, biće otrgnut od Srbije. Nažalost, poslednjih 30 godina bilo je jedno od najkataklizmičnijih u srpskoj istoriji. Srbija umire i samo patrioti mogu da je spasu.

Zašto je, po vašem mišljenju, Srbija jedina evropska zemlja koja je bombardovana posle Drugog svetskog rata?

Srbiju je brutalno bombardovao moralno korumpirani NATO, po naređenju Vašingtona, jer su se Srbi opirali diktatima Amerikanaca i stajali na putu agendi neokonzervativaca i neoliberala u Americi i Britaniji koji su hteli da obezbede Evropu koja bi bila podložna Zapadu. Srbi su se uvek odupirali stranoj tiraniji i to su činili još 1990-ih, stoga je Zapad pokrenuo bombardovanje Srbije i srpskog naroda – da bi ih pokorili.

Da li bi Srbija doživela ovakvu sudbinu i da nije bio na vlasti Slobodan Milošević?

Srbija je bombardovana i, pre toga, suočena je sa sankcijama od strane Zapada jer je imala predsednika koji je sledio nezavisnu spoljnu politiku, koji je štitio teritorijalni integritet SRJ i čuvao državno vlasništvo nad industrijom i resursima zemlje. Ko god da je vodio Srbiju devedesetih godina suočio bi se sa istim tretmanom ako bi u prvi plan stavio nezavisnost i suverenitet svoje zemlje.

Zašto je Kosovo i Metohija toliko bitno NATO-u da su napravljeni toliki presedani u međunarodnom pravu?

Kosovo i Metohija je izuzetno važan geostrateški region za SAD, jer omogućava Vašingtonu da poveća svoju kontrolu nad Balkanom, spreči ruski uticaj na tom području i proširi uticaj i moć „Velike Albanije“. Albanci su adut Amerikanaca na Balkanu, slično kao što su Al Kaida i ISIS adut Vašingtona na Srednjem istoku i u Severnoj Africi.

Osim toga, Amerikanci su preuzeli kontrolu nad industrijom Kosova i Metohije i prirodnim resursima kao što je rudarski kompleks Trepča.

Za Srbe, Kosovo i Metohija je kolevka njihove civilizacije, ali za Amerikance taj region je jednostavno sredstvo za jačanje američke globalne dominacije.

Da li je britansko javno mnjenje i dalje negativno nastrojeno prema Srbiji?

Britanija je opasan neprijatelj Srbije. Britanski političari i novinari veoma su neprijateljski raspoloženi prema srpskom narodu i odigrali su važnu ulogu u dehumanizaciji Srba. Kao rezultat takve politike, mnogi ljudi na svetu izjednačavaju reč Srbin sa genocidom, ubistvom i silovanjem. Britanci su i dalje snažni saveznici neprijatelja srpskog naroda, prvenstveno hrvatskog fašizma, bosanskog islamizma i albanskog organizovanog kriminala. Britanci su mnogo pljačkali na Kosovu i Metohiji i jedni su od glavnih korisnika kolonizacije Srbije.

Nažalost, anglosaksonsko osećanje superiornosti, zajedno s britanskim kolonijalnim načinom razmišljanja, još uvek živi u 21 veku.

Zašto je srpski narod dobio stigmu zločinačkog i genocidnog naroda, a stradao je kroz celu svoju istoriju?

Srbi su bili jedna od glavnih žrtava genocida u živoj istoriji, jer su iznova i iznova odbijali da predaju svoju slobodu i nacionalni identitet. Uprkos toj činjenici, veliki deo sveta danas veruje da su Srbi počinioci genocida, što samo pokazuje da su istoriju napisali pobednici. Sada su Srbi optuženi za genocid kako bi Zapadu dali izgovor za takozvanu humanitarnu intervenciju. U Bosni, Bil Klinton i Alija Izetbegović su izmislili priču da su Srbi počinili genocid u Srebrenici kako bi NATO-u dali razlog da počne da bombarduje bosanske Srbe; i na Kosovu, Bil Klinton i Toni Bler izmislili su tvrdnje da srpske snage vrše genocid nad Albancima kako bi NATO-u dali izgovor za početak bombardovanja Srbije. Oplakivanje genocida omogućilo je Zapadu da se ubaci na Kosovo i Metohiju i Bosnu. Gnusno je, ali to pokazuje prirodu neprijatelja Srbije.

Da li je moguće u današnjem svetu ostvariti nezavisnu i suverenu državu?

U današnjem svetu nijedna zemlja nije istinski nezavisna. Zaista, čak i SAD i Rusija na neki način zavise jedna od druge. Međutim, zemlja koja upravlja svojom nacionalnom industrijom i prirodnim resursima, koja svojim građanima osigurava ekonomsku sigurnost i stabilnost, osigurava slobodan i visok nivo obrazovanja i zdravlja svojim građanima, koja ima jaku vojsku i čuva svoju kulturu, a time i njegov nacionalni identitet, bliža je punoj nezavisnosti. Ovo što sam naveo danas nedostaje Srbiji.

Vladimir Putin je ponovo oživeo nezavisnost Rusije početkom 2000-ih godina radeći upravo to, i sada gledamo kako je Rusija zemlja koja oživljava, koja je prepuna samopouzdanja i čiji su stanovnici ponovo ponosni na svoju zemlju. Srbija može da ponovi ono što je Putin postigao u Rusiji, ali da bi se to postiglo, Srbija mora da ima snažnog i predanog lidera.

Srbija je danas u kolonijalnom položaju, ne samo o pitanju ekonomije nego i kulture. Kako se osloboditi?

Prvo, prozapadni sistem koji vodi Srbiju od oktobra 2000. mora, i ponavljam, mora biti poništen i uništen. Drugo, sadašnji političari u Srbiji, uključujući i tzv. opozicione, moraju biti lišeni svojih privilegija i procesuirani zbog izdaje i/ili prevare. Treće, privatizacija srpske industrije i prirodnih resursa mora biti obrnuta – renacionalizacija koja bi bila apsolutno srpska. Četvrto, nadzorne kancelarije NATO-a u srpskim institucijama, kao što je Ministarstvo odbrane, moraju se odmah zatvoriti, a njihovo osoblje izbaciti iz Srbije. Peto, propadanje srpske vojske mora biti preokrenuto uvođenjem stajaće vojske od 100.000 vojnika i ostvarenom potpunom modernizacijom vojne opreme. Šesto, kultura Srbije mora se očistiti od stranih vrednosti koje je uveo Zapad. Sedmo, Srbija se mora vratiti u Pokret nesvrstanih – ni na Istok ni na Zapad – i obnoviti stare veze sa zemljama kao što su Kuba, Indija, Egipat, Alžir, Etiopija, Sirija i Indonezija, i proširiti odnose sa zemljama poput Rusije, Kine i Irana. Osmo, trgovina sa Zapadom da bude na čisto poslovnoj osnovi. Deveto, demonstrirajte liderstvo u svetu sa idejama za prevazilaženje globalnih problema. I na kraju, pobrinite se da interesi srpskog naroda uvek budu na prvom mestu.

Srbi su odoleli nekim od najjačih i najmoćnijih imperija u istoriji, uključujući otomansku, austrougarsku i nacističku, i to bi trebalo da bude izvor inspiracije srpskim muškarcima i ženama. Srbija se danas može spasti. Ali srpski narod mora najpre da slomi karike strane vlasti i pronađe i uvede nove političke kadrove. Onda, i tek tada, Srbija može ponovo da počne da živi.

Kako da jedan narod dođe do nekorumpirane i nezavisne vlasti u uslovima potpune medijske kontrole i mešanja stranih sila? I kako bi takva vlast mogla u današnjem svetu da spasi Kosovo i Metohiju?

Jedini način da Srbija ponovo dobije političare koji služe isključivo i samo srpskom narodu jeste rušenje kancerogenog sistema koji je progutao nezavisnost, slobodu i dostojanstvo Srbije od oktobra 2000. godine. Bilo bi potpuno uzaludno samo zameniti predsednika ili premijera, jer je taj sistem stvorio te ljude. Dakle, sistem mora biti uništen i kada se to desi, strana kontrola srpskih medija će pasti u trenutku, kao cigla koja pada u vodu.

U scenariju gde Srbija ima novi sistem koji služi patriotskom narodu, proces povratka Kosova i Metohije može početi. Prvo, nema više sastanaka između srpskih zvaničnika i nelegitimnih i banditskih vlasti u Prištini. Drugo, nema više razgovora između srpskih zvaničnika i zapadnih zvaničnika o Kosovu i Metohiji. Treće, početak intenzivne i snažne PR kampanje Vlade Srbije u Ujedinjenim nacijama i globalno o tome kako je Kosovo i Metohija kolevka srpske civilizacije; kako je region centralna tačka hrišćanstva; kako ga danas vode organizovani kriminal i islamisti; kako su crkve i manastiri uništeni i opljačkani od strane albanskih ekstremista; kako je NATO stao na stranu terorističke takozvane Oslobodilačke vojske Kosova i ostaje blisko povezan sa ovom kriminalnom grupom; kako Kosovo sada proizvodi džihadističke teroriste za izvršavanje zločina u Evropi, na Bliskom istoku i u ostatku sveta; kako je Kosovo, sa saučesništvom NATO-a, danas središte trgovine organima, drogom, oružjem i ljudima; i kako su Srbi i druge etničke većine na Kosovu etnički očišćeni od strane albanskih ekstremista pod nadzorom NATO-a. Četvrto, da Vlada Srbije kaže svetu da Kosovo nikada neće predati i da je region uvek bio i uvek će biti Srbija. I peto, ponovo napraviti veliku srpsku vojsku.

Ne može biti kompromisa oko Kosova i Metohije. Ni danas, niti ikada!

Koliko će trajati hegemonija Zapada uobličena u vojnoj prevlasti NATO-a, i da li bi uzdizanje Rusije ili Kine automatski značilo stvaranje pravednijih odnosa u svetu?

Uprkos činjenici da je američka globalna sila poslednjih  godina oslabila, SAD će u doglednoj budućnosti ostati supersila. Zaista, još 2007. godine većim delom Južne Amerike upravljale su socijalističke vlade koje su nastojale da udalje svoje države od SAD. Ali od tada SAD su uzvratile udarac i danas je većina latinoameričkog kontinenta pod kontrolom vlasti u Vašingtonu, što pokazuje koliko je moćna američka vlast.

Međutim, Rusija je oživela svoj status supersile, koji je izgubila posle sloma komunizma i Sovjetskog Saveza, i aktivno sprovodi svoje interese širom sveta suprotstavljajući se američkoj globalnoj hegemoniji. To što je Rusija ponovo jaka dobro je za mir i stabilnost u svetu.

Što se tiče Kine, kineska ekonomija je tesno povezana sa svojim američkom ekvivalentom i kineski ekonomski napredak tokom poslednjih 40 godina je bio na račun njihove trgovine i investicija sa Amerikom. Nažalost, Peking ne želi da učini ništa što bi ugrozilo ekonomske veze s Amerikom, jer bi to narušilo značajan ekonomski napredak koji je ostvario. Dakle, jedina zemlja koja može delovati kao delotvorna barijera za američki ekspanzionizam u svetu je Rusija, kao što je bila u sovjetskim vremenima.

Moskva se ponovo vraća u igru i na Bliskom istoku i u Severnoj Africi i ponovo je aktivirala sovjetske veze s Kubom, Indijom, Severnom Korejom i Vijetnamom, i uspešno uspostavila čvrste veze sa zemljama kao što su Bolivija, Alžir i Iran. Osim toga, Rusija je jedina zemlja na svetu koja ima sposobnost da bukvalno uništi SAD svojim nuklearnim arsenalom, a ta sposobnost je još veća sa uključivanjem novih interkontinentalnih balističkih raketa i nuklearnih bojevih glava.

Koliko je Rusiji stalo da pomogne Srbiji? Kakvi su njeni interesi na Balkanu i geostrateški planovi? Da li je realno tražiti rešenje u oslanjanju na pomoć Rusije?

Srbija se mora sama spasti. Nijedna zemlja neće to učiniti za Srbiju. To mora učiniti srpski narod.

Rusija je tradicionalni saveznik Srbije i ima istinsku želju da Srbi napreduju zbog panslavizma i pravoslavne vere. S tim u vezi, Rusija je bila apsolutno dosledna u podršci Srbiji oko Kosova i Metohije i pružila je praktičnu podršku Srbiji tokom NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Tako da je Rusija jak prijatelj Srbije i želeo bih da vidim bliskije veze između Beograda i Moskve.

Ali Rusija mora da odredi prioritete, gde u svetu izdvaja svoje resurse. Prioritet broj jedan je bivši Sovjetski Savez: Ukrajina, Belorusija i Centralna Azija. Zatim slede Bliski istok, Severna Afrika i Kina; pa Latinska Amerika, Afrika i zemlje Dalekog istoka i Jugoistočne Azije kao što su Severna Koreja, Vijetnam i Indonezija. Nažalost, Balkan nije glavni prioritet za Kremlj, jer Rusi nemaju mnogo uticaja u regionu zbog toga što je dominantna pozicija Zapada postignuta 1990-ih i početkom 2000-ih kada je Rusija bila u potpunom padu. Međutim, ako bi se srpski narod mogao okupiti da zbaci jaram strane tiranije i očisti Srbiju od svojih izdajničkih političara, onda bi Rusija bila spremna da deluje kao garant nove, slobodne Srbije. A Moskva bi bila izuzetno moćan garant.