Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
O najnovijim dešavanjima u okviru genetičkog inženjeringa, razgovarali smo sa jednim od najboljih istraživača i poznavalaca skrivene agende za genetičko modifikovanje organizama, Vilijamom Engdalom, autorom knjiga čiji se značaj ne može zanemariti
Šokantna vest da je tim naučnika koji rade u Kini uspeo da genetičkim inženjeringom izmeni DNK nedavno rođenih ljudskih blizanaca kako bi ih navodno učinio genetski imunim na HIV infekciju, pokazao je da su eksperimenti na ljudima ušli u fazu u kojoj je moguće realizovati eugenički master plan: dizajniranje ljudi po meri kako bi se uklopili u svet genetički modifikovanih organizama koji uveliko kontaminiraju planetu. Zakonske regulative za delovanje moćnih bio-tehnoloških kompanija popuštaju pred eugeničkim planovima širom sveta, kojima će u Srbiji, zahvaljujući izmenama Zakona o bezbednosti hrane, širom biti otvorena vrata. Naš sagovornik Vilijam Engdal jedan je od najvećih stručnjaka u ovoj tematici, autor knjiga poput „Seme uništenja: Skrivena agenda GMO“, koja pokazuje da se eugenička ideja krije u osnovi nametanja genetički modifikovanih organizama (GMO), koja, kako autor kaže u predgovoru „nadilazi sve što je ovaj pisac tokom svog rada otkrio na području ekonomskih i političkih događaja, nafte, svetske poljoprivrede i trgovine…“ „Zavera o manipulaciji genima, jer to jeste zavera, tako je velika da izmiče ljudskoj mašti. Ona je tako smela i istovremeno tako jednostavna da je do danas uspevala da prođe uglavnom neotkrivena“, naveo je on.
Šokantna vest koja je krajem prošle godine dramatično uznemirila svetsku javnost, ukazala je na centralni projekat novog svetskog poretka – dizajniranje ljudi, koje je postalo moguće korišćenjem krisper tehnologije. Možete li za naše čitaoce objasniti o čemu se radi?
Ta šokantna vest pokazala je da je tim naučnika koji rade u Kini uspeo da genetički uredi DNK nedavno rođenih ljudskih blizanaca kako bi, navodno, postali geneski imuni na infekciju HIV-om, što je više nego bizarno i neodgovorno. Ta vest nam sugeriše da određeni istraživači prave opasne eksperimente kako bi na kraju ostvarili eugenički san – da dizajniraju ljude. Ja ih zovem bebe Golem, jer kada tehnologija počne da seče i spaja ljudski DNK bez sigurnosti da će rezultat biti stabilan ili zdrav za ljudsku vrstu, onda se upravo radi o nestanku ljudske vrste. U srednjovekovnom i drevnom jevrejskom folkloru, Golem je biće koje je magično stvoreno u potpunosti od neživih materija kao što je blato. Golemi nemaju dušu. Slično tome, kineski eksperiment koji tvrdi da su stvoreni „prvi uspešno genetički modifikovani ljudi“, kada pogledamo iza površnih stupidnih priča, predstavlja razlog za paljenje svih alarma.
He Đankuej, profesor na Južnom univerzitetu za nauku i tehnologiju, tvrdio je na konferenciji za genetičko inženjerstvo ljudskog genoma u Hong Kongu 28. novembra 2018. godine, kao i na Jutjubu, da je uspešno modifikovao dva embriona proizvedena iz sperme HIV-pozitivnog donora i implantirao ih u zdravoj majci, koja je rodila blizance početkom decembra prošle godine. On je koristio najčešće korišćeni alat u genetičkom inženjerstvu, CRISPR-cas9, kako bi deaktivirao CCR5 koji kodira protein koji predstavlja koreceptor za HIV. On je, u osnovi, tvrdio da je stvorio prve ljude na svetu sa editovanim genima, i objavio da je još jedna žena bila trudna sa genetički izmenjenim embrionom koji je on napravio.
Drugi naučnici su ozbiljno kritikovali He Đankueja zato što je učestvovao u eksperimentima koji utiču na promenu ljudskog gena. Ono što He tvrdi da je uradio, da bi promenio DNK ljudskih embriona, poznato je kao genetska modifikacija germinativnih ćelija, što znači da se promene u tim genima mogu preneti i naslediti naredne generacije. Štaviše, kako je upozorilo nekoliko naučnika uključenih u razvoj krispera, time se zapravo menja ljudski genetski fond. „Možda nećemo moći da vidimo uticaj toga sve do nekoliko generacija kasnije“, izjavio je Denis Lo Juk-ming, predsednik Kineskog univerzitetskog odeljenja za hemijsku patologiju. Naučnik koji je prvi predložio genetske drajvove (gene drives) u genetičkom inženjeringu, harvardski biolog Kevin Esvelt, javno je upozorio da razvoj genetičkog inženjeringa, zajedno sa genetskim drajvovima, ima alarmantan potencijal da krene naopako. On primećuje koliko često krisper zabrlja i povećava verovatnoću nastanka mutacija, čineći čak i benigni gen agresivnim. On naglašava: „Samo nekoliko izmenjenih organizama može nepovratno da promeni ekosistem.“ Simulacije genetskog drajva Esveltovog kompjutera su izračunale da se dobijeni izmenjeni gen „može proširiti na 99 procenata populacije za samo 10 generacija, i da traje više od 200 godina“. Esvelt je raspravljao o menjanju gena komaraca. Sada prelazimo na menjanje ljudskih embriona. Dodatno dramatizujući celu stvar, na konferenciji o genetičkom inženjeringu u Hong Kongu, gde je prvi put ponosno objavio svoje rezultate, profesor He je odbio da odgovori na pitanja o tome ko mu je platio za njegov rad, i zašto je držao svoj posao u tajnosti sve dok to nije učinjeno. Kineski zvaničnici tvrde da nisu imali saznanja o Heovom projektu. Nije bilo nezavisne potvrde njegove tvrdnje, niti ih je on još objavio u nekom naučnom recenziranom časopisu.
Dr Majkl Dim profesor bioinženjeringa na cenjenom tesaskom Rajs univerzitetu, otkrio je da je radio na projektu menjanja gena koristeći ljude zajedno sa Heom. Đankuej je doktorirao na Rajsu 2010, i te godine je počeo sa koautorstvom naučnih radova sa Dimom. Dim je takođe navodno imao finansijski interes u dve kompanije za genetsko inženjerstvo koje je preduzetnički Đankuej osnovao u Kini. Dr Dim, koji prima novac za istraživanje od Nacionalnog instituta za zdravlje američke vlade, nije obavestio Rajs univerzitet o svom učešću u onome što je prema sadašnjem zakonu SAD nezakonito.
U međuvremenu Dimu je naređeno da zaustavi svoje eksperimente genetičkog inženjeringa na ljudima, u očekivanju vladine istrage. On je izjavio da kineski zakon, koji je očigledno nejasan u vezi s tim pitanjem, ne zabranjuje menjanje gena ljudima.
Ono što je jasno je da, kao i u mnogim drugim oblastima, Kina sebe pozicionira kao lidera u tehnološkoj trci sa Zapadom. Kao deo 10 razvojnih prioriteta svoje ambiciozne strategije „Proizvedeno u Kini 2025“, vlada navodi „biotehnologiju“ kao prioritetnu oblast. Kakva je opasnost od toga?
Nažalost, kineska vlada ne isključuje dokazane štetne biotehnološke oblasti kao što su genetički modifikovani organizmi ili GMO. U 2017. godini državna KemČajna preuzela je švajcarsku firmu „Sinđenta“, najvećeg proizvođača poljoprivredno-hemijskih proizvoda na svetu, i treću po veličini u GMO semenskim patentima. U oblasti toksičnog biljnog herbicida, glifosata, koju je agencija SZO proglasila „verovatnim kancerogenim agensom“, kineske kompanije predstavljaju daleko najveće svetske proizvođače. U 2017, globalni kapacitet proizvodnje glifosata bio je 1.065.000 tona. Od toga je 380.000 tona proizveo Monsanto, a 685.000 tona kineska preduzeća. Sada se čini da Kina postaje svetski lider u menjanju gena. U januaru je američka Nacionalna fondacija za nauku objavila godišnji izveštaj pod nazivom „Naučni i inženjerski pokazatelji: Izveštaj za 2018. godinu“. Istaknuto je da dok SAD vode u razvoju nauke i tehnologije, „globalni udeo S&T aktivnosti u SAD opada dok druge zemlje – posebno Kina – nastavljaju da rastu.“ Menjanje gena i veštačka inteligencija su dve oblasti brzog kineskog razvoja, navodi se u izveštaju. Ono što još nije jasno je da li neke agencije američke vlade kao što su Nacionalni institut za zdravlje koje finansira dr Dima na Univerzitetu Rajs, tajno finansiraju projekte za menjanje ljudskih gena, koristeći prednosti slabog regulatornog režima u Kini. Ili je u pitanju sablasni istraživački tim Pentagona, DARPA čiji program „Insekti saveznici“ „ima za cilj da rasprši infektivne genetički modifikovane viruse koji su konstruisani da uređuju hromozome useva direktno u poljima“, što je poznato kao „horizontalno nasleđe“ nasuprot dominantnoj vertikalnoj metodi izmena GMO koje u laboratorijama generišu modifikacije u hromozome ciljnih vrsta da bi se stvorile GMO biljne sorte. Genetičke promene useva bile bi sprovedene „disperzijom na bazi insekata“ u slobodnoj prirodi.
Grupa evropskih naučnika oštro je kritikovala ovaj projekat DARPA. Oni su primetili da DARPA nije iznela uverljive razloge za korišćenje insekata kao nekontroliranog sredstva za raspršivanje sintetičkih virusa u prirodnoj sredini. Štaviše, oni tvrde da bi se ovaj program mogao lakše koristiti za biološko ratovanje nego za rutinsku poljoprivrednu upotrebu.
Čini se da kineska vlada preduzima korake da obuzda profesora Heja i njegova istraživanja. Da li se radi o kozmetičkom pokušaju kako bi se zaustavio kritički talas koji se nadvio nad Heovo editovanje ljudskih gena?
Malo je sumnje da nije reč o spinovanju. „Volstrit džurnal“ je nedavno izvestio da je prema pregledu članaka kineskih naučnih časopisa, od 2015, najmanje 86 osoba u Kini bilo podvrgnuto eksperimentima genetičkog inženjeringa. List tvrdi da je ovaj proces otpočeo 2015. godine kada su kod 36 pacijenata sa karcinomom bubrega, pluća, jetre i grla uklonili ćelije koje su to dozvoljavale, a koje su zatim genetički modifikovane i presađene, i tako se navodno borili protiv raka. List je primetio da nijedno kliničko ispitivanje nije zvanično objavljeno. Čitava oblast menjanja gena, kao i Projekat Genom i GMO patentirano seme, su višedecenijski san nekih veoma uticajnih aktera kao što su porodica Rokfeler i Bil Gejts u onome što se zove eugenika. Napor se zasniva na fatalno-manjkavom naučnom redukcionizmu koji tvrdi da se složenost života može svesti na jedan gen koji se može menjati po volji.
Izvanredani istraživač bio-tehnološkog i medicinskog beščašća, Džon Rapaport koji vidi menjanje gena kao „deo trans-humanističke agende“ u svom postu u kome je analizirao tvrdnju da se hiljade bolesti mogu sagledati kao disfunkcionalnost jednog gena, citirao je Gregori Stoka, bivšeg direktora programa za medicinu, tehnologiju i društvo UCLA Medicinskog fakulteta koji je rekao: „Čak i da se polovina svetskih vrsta izgubi (tokom genetičkih eksperimenata, prim BĐ), ogromna raznolikost bi i dalje ostala. Kada se oni u dalekoj budućnosti osvrnu na ovaj period istorije, verovatno ih neće videti kao doba kada je prirodno okruženje osiromašeno, već kao doba kada se mnoštvo novih oblika – nekih bioloških, nekih tehnoloških, nekih koji predstavljaju kombinacije ova dva oblika – probilo na scenu. Nije li to divno? Novi oblici poput čudovišta dr.Frankenštajna, himera i sablasti koje po pravilu uništavaju svog tvorca. Svuda možemo čuti sablasnu jeku mita o Golemu.
Kako vidite činjenicu da Monsanto, svetski lider u patentiranim GMO semenima i herbicidu Raundap sa glifosatom, uveliko patentira genetički modifikovane ili GMO sorte voća, primenjujući veoma kontroverznu krisper tehnologiju?
Nije iznenađujuće da Monsanto, danas skriven iza Bajerovog logotipa, upravo to radi. „Lepota“ ovog Monsanto/Bajer biznisa je da u SAD, prema nedavnoj odluci Ministarstva poljoprivrede SAD, za poljoprivredu koja se primenjuje ova tehnologija nisu potrebna posebna nezavisna testiranja. Ova događanja nisu nipošto dobra za ljudsko zdravlje ili sigurnost, niti će učiniti bilo šta da se svetu pruži bolja ishrana. Bivši potpredsednik kompanije Monsanto za globalnu biotehnologiju, Tom Adams, preuzeo je mesto direktora kompanije Pervajz. Ukratko, Pervajz je Monsantov projekat za menjanje gena. U saopštenju za novinare, Pervajs kaže da koristi kontroverznu krisper tehnologiju za menjanje gena zarad stvaranja genetički izmenjenih proizvoda. Među njihovim ciljevima očigledno je superslatka sorta jagoda ili jabuka, upravo ono što našoj populaciji zasićenoj šećerom nije potrebno. Menjanje gena krisper tehnologijom, pokušaj je tajnog projekta globalne poljoprivredne industrije da promoviše veštačke mutacije useva i, ne samo useva, već i ljudi, kao što pokazuje obelodanjeni eksperiment iz Kine. Osnivač Pervajza, Kejt Jang, izjavio je medijima da će njihovi plodovi izmenjeni krisperom, „ubrzati inovacije koje su prekopotrebne kako bi nahranili rastuću populaciju usred izazovnih uslova koje stvara klima koja se menja“. Pored superslatkih jagoda, Monsanto planira da koristi svoj rad sa Pervajzom za razvoj novih sorti kukuruza, soje, pšenice, pamuka i uljane repice. I pošto je USDA nažalost dala zeleno svetlo, nova genetički modifikovana hrana neće proći nikakvo nezavisno testiranje za zdravlje i bezbednost.
Ono što je zastrašujuće je da je FDA (američka Uprava za hranu i lekove) ukinula raniju zabranu komercijalizacije tzv. Frankenštajn lososa. Kako je došlo do ovog opasnog presedana?
Frankenštajn hrana je termin razvijen od strane potrošačkih grupa koje dovode u pitanje zdravlje i sigurnost u kontekstu genetički modifikovanih biljaka ili GMO. Američka uprava za hranu i lekove 8. marta je ukinula raniju zabranu komercijalizacije prve genetički modifikovane hrane, lososa. Ovo je prvi put da je data dozvola za prodaju GMO životinja za ljudsku potrošnju u SAD. To bi trebalo da izazove uzbunu širom sveta. FDA, odgovorna za bezbednost hrane, ukinula je raniju zabranu prodaje GMO lososa od strane biotehnološke kompanije iz Masačusetsa, AkvaBaunti. Do sada je kompanija bila sprečena da unosi GMO jaja lososa u svoja uzgajališta lososa u Indijani.
Kompanija AkvaBaunti bila je 2015. godine sprečena da prodaje svog genetečiki izmenjenog lososa. Šta je bio razlog ovoj zabrani?
Bilo je neophodno da se reši problem obeležavanja ovakve „hrane“. Razlog koji je FDA dala za uklanjanje zabrane nije ohrabrujući. Oni navode da nova regulativa koja nalaže da se na etiketama naznači da je hrana dobijena putem „bioinženjeringa“ daje potrošačima dovoljno informacija da bi se napravila informisana odluka. Većina ljudi, čak iako uspeju da registruju oznaku „bioinženjering“ na proizvodu koji kupuju, teško da će tu reč povezati sa genetičkom manipulacijom koja se nalazi u osnovi ovog proizvoda.
Kakav je patent ove kompanije stvorio „frankenštajn lososa“?
Kompanija AkvaBaunti Tehnologije je u većinskom vlasništvu Interkon korporacije iz Merilenda, koja takođe poseduje kompaniju koja razvija kontroverznu tehnologiju gena. Kompanija je patentirala metod za modifikaciju atlantskog lososa sa DNK iz drugih vrsta riba kako bi se stvorila sterilna ženka atlantskog lososa koja raste i do dva puta brže. Proces genetički modifikuje u ribnjaku uzgojeni atlantski losos sa genom hormona rasta iz činok lososa i DNK okeanskog lososa (Zoarces americanus). Kompanija planira da ikru GMO lososa, pošalje iz kanadskog pogona u svoje rezervoare za uzgoj u Indijani gde bi trebalo oko 18 meseci da dostigne 5 kg. Odobrenje FDA da dozvoli prodaju GMO lososa kompanije AkvaBaunti je izazvalo velike proteste različitih interesnih grupa. Džordž Kimbrel, pravni direktor Centra za bezbednost hrane, ističe da nove smernice za označavanje ne zahtevaju da se losos jasno deklariše kao „genetički modifikovan“ već se koristi QR code po kome možete pozvati broj 1-800 ukoliko želite da saznate više informacija. Neka nam je srećno.
U jednoj od svojih bizarnih odluka, FDA je pre nekoliko godina objavila da će agencija odlučivati o genetički modifikovanim životinjama kao što je GMO losos, pod kategorijom „novi životinjski lekovi“. Nije li i to opasno?
To ludilo seže barem do 2013. godine i Obamine ere kada su vodeće ličnosti FDA služile kao de fakto kružna vrata za korporacije GMO industrije. Time je izbegnuto ozbiljno razmatranje ekoloških rizika kao što je interakcija GMO lososa sa prirodnim lososom ili drugim vrstama riba. Trenutno kompanija navodi da će uzgajati jaja u svom objektu u Indijani. Međutim, kompanija takođe objavljuje da planira da se proširi. Pre četiri godine ista kompanija je imala objekat u Panami koji je dokumentovao sigurnosne nedostatke koji bi mogli dozvoliti da GMO losos pobegne u okean i potencijalno zagadi prirodne vrste lososa ili druge ribe na nepoznat način. Kada počnu proizvodnju u Indijani, a prodaja počne da raste, hoće li biti u iskušenju da priključe uzgajanje frankenštajn lososa u još opasnijim objektima kao što je njihov u Panami?
FDA je, davanjem odobrenja za AkvaBaunti GMO losos, tvrdila da je GMO uzgojeni losos jednako hranljiv kao i konzumiranje lososa koji nije genetički modifikovan. Da li je ovo tačno?
Problem je u tome što to nije pokazatelj da se radi o zdravoj hrani, jer moderne farme lososa, obično sa pola miliona riba u isto vreme, koriste značajne hemikalije i antibiotike u proizvodnji. Studije su otkrile da, na primer, vrsta pesticida koji izaziva rak, polihlorovani bifenili, postoji u lososu koji se uzgaja na farmi u 16 puta većoj meri nego što ga ima u divljem lososu. Još jedno veoma problematično pitanje u vezi sa GMO uzgojenim lososom je da AkvaBaunti priznaje da će se ovaj losos hraniti sojom, koja je u SAD skoro uvek GMO. Prema Džejdi Hanson, višem političkom analitičaru u Centru za sigurnost hrane, GMO losos ima manje poželjnih Omega-3. Ona kaže da je odnos poželjnih Omega-3 i neželjenih Omega-6 masnih kiselina u ovoj AkvaBaunti ribi je najgori od bilo koje riblje farme, i da se to vidi u podacima koji potiču iz same kompanije.
Zapanjujuće, uprkos neuspelom testu na alergijske reakcije, FDA očigledno nije zahtevala od njih da naprave ozbiljan test. Takođe, GMO losos zahteva abnormalno visoke nivoe hormona rasta. Pokazalo se da takvi hormoni u govedini stvaraju hormon koji se zove IGF, koji vodi do viših nivoa kancera. Očigledno je da službenici FDA to nisu smatrali ozbiljnim problemom.
Sada, da bismo mogli da uzgajamo takvu ribu dva puta brže, rečeno nam je da ignorišemo osnovna pitanja zdravlja i bezbednosti. Dalje, ono što nije poznato je da li AkvaBaunti koristi tehnologije za genetičko inženjerstvo u svom GMO lososu.
AkvaBaunti je takođe izjavila da neće testirati posledice koje ova tehnologija može proizvesti na ljudima, jer FDA to nije tražila. Nije li zdravlje stanovništva najvažnije, pogotovo kada se radi o nečem tako radikalnom kao što je prva genetički modifikovana životinja odobrena za ljudsku potrošnju? Očigledno – nije.
Nove naučne studije konstantno potvrđuju direktnu vezu između široko korišćenog glifosatnog herbicida i različitih oblika raka. Veoma moćan lobi agrobiznisa se, međutim, veoma intenzivno bori kako bi ignorisao ili diskreditovao dokaze o ljudskim i drugim oštećenjima. Kakvi su vaši uvidi u ove procese?
Drugostepeni sud u SAD nedavno je doneo presudu da Monsanto, koji je sada deo nemačkog Bajer AG, mora da plati 81 milion dolara odštete tužitelju Edvinu Hardemanu koji je dobio non-Hočkin limfom. Presude i 11.000 nerešenih slučajeva na američkim sudovima koji se odnose ne efekte glifosata, doveli su do teškog pritiska na Bajer AG, što se videlo kada je kompanija najavila nekoliko hiljada otpuštanja jer se vrednost njenih deonica smanjila. Na suđenju u San Francisku, porota je bila jednoglasna u svojoj presudi da je Monsantov raundap ubica korova, zasnovan na glifosatu, bio odgovoran za Hardemanov rak. Njegovi advokati su izjavili: „Iz Monsantovih postupaka je jasno da njih nije briga da li raundap izaziva rak, već se fokusira na manipulisanje javnog mnjenja i podrivanje svakoga ko pokreće stvarnu i legitimnu zabrinutost za raundap.“ To je drugi poraz za advokate iz Monsanta nakon što je 2018. godine druga porota presudila da je raundap bio odgovoran za kancer koji je dobio čuvar terena u školi u Kaliforniji koji je svakodnevno godinama nezaštićen prskao školske terene raundapom. U tom slučaju, porota je proglasila Monsanto krivim za „zlobu i ugnjetavanje“ koja se sastojala u tome što su rukovodioci kompanije znali da njihovi proizvodi na bazi glifosata mogu izazvati rak i sakrili su ove informacije od javnosti, što je pokazano na osnovu njihove interne elektronske pošte.
Nova nezavisna studija pokazuje da oni sa najvećom izloženošću glifosatu imaju 41 posto veći rizik od razvoja non Hočkinovog limfoma (NHL). Metaanaliza šest studija koje su obuhvatile skoro 65.000 učesnika proučavala je veze između herbicida na bazi glifosata i imunosupresije, endokrinih poremećaja i genetskih promena. Autori su pronašli „isti ključni nalaz: izloženost GBH (herbicidi na bazi glifosata) su povezani sa povećanim rizikom od NHL-a (ne-Hočkinov limfom)“. Dalje, oni su naveli da glifosat „menja mikrobiom creva“, i da bi to moglo „uticati na imunološki sistem, promovisati hroničnu upalu i doprineti osetljivosti invazivnih patogena. Glifosat takođe „izaziva endokrine poremećaje, jer je nedavno otkriveno da menja proizvodnju seksualnog hormona“ i kod muških i kod ženskih pacova. U dugoročnoj studiji na životinjama koju su izveli francuski naučnici Žil-Erik Seralini i Majkl Antoniu sa saradnicima, pokazalo se da čak i ultraniski nivoi herbicida glifosata uzrokuju nealkoholno oboljenje jetre. Nivoi kojima su pacovi bili izloženi, po kilogramu telesne težine, bili su daleko niži nego što je dozvoljeno u našoj ishrani. Prema Mejo klinici, danas, nakon četiri decenije ili sve prodornije upotrebe glifosatnih pesticida, 100 miliona, ili jedan od troje Amerikanaca, sada boluje od bolesti jetre. Ove dijagnoze su u nekim slučajevima dijagnostifikovane na osmogodišnjacima.
Nedavne nezavisne naučne studije ukazuju na to da je ugrožena vitalna globalna populacija insekata, uključujući i pčele, sa širokim izumiranjem zahvaljujući masovnom korišćenju poljoprivrednih pesticida. U svojim analizama iznosite veoma alarmantne podatke. Zamolila bih Vas da predstavite neke od studija koje na to ukazuju.
Za većinu nas, insekti kao što su muve, komarci ili ose su smetnje koje treba izbegavati. Ipak, najnovije studije nesporno pokazuju da možemo biti u opasnosti od masovne eliminacije vitalnih insekata koji održavaju prirodnu ravnotežu. Posledice po život na ovoj planeti tek se sada počinju ozbiljno razmatrati.
Prvo u svetu izvedeno istraživanje o padu vrsta i broja insekata upravo je objavljeno u časopisu „Biolodžikal konservejšn“. Zaključci su više nego alarmantni. Između ostalih zaključaka, studija je pokazala da je pod pretnjom izumiranja više od 40 posto vrsta insekata.
Studija je pokazala da je gubitak staništa prilagođavanjem zemlje za intenzivnu poljoprivredu glavni pokretač opadanja, kao i agrohemijski zagađivači kao što su glifosat, neonikotinoidi i drugi pesticidi. Kako autori kažu: „Ovde predstavljamo sveobuhvatan pregled 73 istorijska izvještaja o opadanju broja insekata iz celog sveta i sistematski ocenjujemo osnovne pokretače. Naš rad otkriva dramatične stope pada koje mogu dovesti do izumiranja 40 posto svetskih vrsta insekata u narednih nekoliko decenija.“
Studija navodi na nedavne analize koje ukazuju da je ekstenzivna upotreba pesticida primarni faktor odgovoran za smanjenje ptica na travnjacima i vodenih organizama kao što su ribe ili žabe u potocima. Između ostalog, u studiji se navode rezultati 27-godišnje studije populacija insekata u odabranim zaštićenim prirodnim rezervatima u Nemačkoj koja su pronašla „šokantan 76-procentni pad biomase letećih insekata na nekoliko zaštićenih područja u Nemačkoj … prosečni gubitak od 2,8procenata u biomasi insekata po godini u staništima koja su podložna relativno niskim nivoima ljudskog delovanja. Zabrinjavajuće je to što studija pokazuje stalan trend opadanja tokom skoro tri decenije.
Studija o kišnim šumama u Portoriku pokazala je gubitke biomase između 98 i 78 posto za artropode koji su se naselili na zemlji i koji su bili smešteni u krošnjama drveća u periodu od 36 godina i paralelno opadali u slučajevima ptica, žaba i guštera na istim područjima.
Posebno je alarmantan pad pčelinjih populacija, osobito bumbara. Od 1980. otkrilo se da su vrste divljih pčela u Britaniji pale za 52 procenta a 67 procenata u Holandiji. U Sjedinjenim Državama, zemlji koja je započela intenzivan agrobiznis i široku upotrebu hemikalija posle Drugog svetskog rata, otkrilo se da su se divlje pčele smanjile za 23 procenta između 2008 i 2013, uglavnom na Srednjem zapadu, Velikoj ravnici i dolini reke Misisipi. To su bile oblasti u kojima je preovladala proizvodnja žitarica, posebno GMO kukuruza za proizvodnju biogoriva korišćenjem glifosata i drugih hemikalija. Sveukupno, SAD su od 1947. godine kada su imale šest miliona pčelinjih kolonija, spale na manje od pola ili nekih 2,5 miliona kolonija danas. Smanjenje je počelo odmah pošto je bila primenjena široko rasprostranjena poljoprivredna upotreba organohloridnog insekticida DDT. Opadanje se nastavilo i nakon što je DDT zabranjen 1972. godine u Sjedinjenim Državama jer je DDT zamenjen alternativama na bazi glifosata i drugim hemijskim pesticidima.
Mnogobrojne studije ovaj proces precizno dekodiraju i stavljaju fokus na jedan aspekt agrohemijske štete koji je do sada bio uglavnom ignorisan. Insekti čine strukturalnu i funkcionalnu bazu mnogih ekosistema sveta. Svet bez ptica i pčela bio bi katastrofalan štetan za život na našoj planeti. Bez insekata, čitav ekosistem se raspada. Umesto rešavanja gladi u svetu, kako što agrobiznis industrija voli da tvrdi, njihova promocija odabranih pesticida kao što je glifosat preti uništenjem prehrambenog sistema. Niko ko je sačuvao u ovom ludilu zdravu pamet ne bi to želeo, zar ne? [/restrict]
