Izlog knjige

Jan Potocki
RUKOPIS NAĐEN U SARAGOSI
„Službeni glasnik“, Beograd

Sad možete da birate: hoćete li svetliju ili mračniju verziju, a možete i obe da čitate udvoje, jer nema jednog romana Rukopis nađen u Saragosi. Postoje zapravo dva romana pod tim naslovom (prvi iz 1804, drugi iz 1810) i oba su autentična, a ipak različita. U Nacionalnom arhivu u Poznanju, Fransoa Rose i Dominik Trijer otkrili su, 2002, nepoznate delove Rukopisa nađenog u Saragosi Jana Potockog, u prepisima na hartiji sa datiranim vodenim žigom, i došli do zaključka da zapravo postoje dve autentične verzije romana. U svom istraživanju Rose i Trijer upustili su se u detektivski posao: sastavili spiskove u kojima bi se mogli naći rukopisi, počev od arhiva dece Jana Potockog i njihovih potomaka, analizirali istorijate fondova, tragali po arhivima u petnaest zemalja. Pouzdano je utvrđeno da zapravo postoje dva romana pod naslovom Rukopis nađen u Saragosi, koji odražavaju različite filozofske koncepcije dela u zamisli Potockog. Dva romana dopunjavaju se kao dva krila velikog diptiha, ali je i svaki od njih autonomno delo, koje su nazvali Rukopis nađen u Saragosi (1804) i Rukopis nađen u Saragosi (1810). U ovoj knjizi je roman iz 1810. godine.   

Rejčel Korbet
MORAŠ DA PROMENIŠ SVOJ ŽIVOT
„Dereta“, Beograd, 2019

Ogist Roden, proslavljeni i vremešni vajar, završava svog Mislioca 1902, dok u isto vreme Rajner Marija Rilke, mladi nemački pesnik neobuzdanih snova i praznih džepova, dolazi u Pariz kako bi napisao monografiju o Rodenu, svom umetničkom uzoru. Tada započinje jedna od najintrigantnijih priča u modernoj umetnosti i književnosti – priča o prijateljstvu dvojice stvaralaca, mentora i učenika, o odnosu koji je inspirisao Rilkeov poetički zaokret, neke od njegovih najboljih pesama i čuvena Pisma mladom pesniku. Kako treba živeti – pitanje je koje odjekuje Pismima, a odgovor je uobličen upravo Rodenovim uticajem na mladu pesničku dušu i njegovom životnom filozofijom.

Moraš da promeniš svoj život ne predstavlja iscrpnu biografiju dvojice umetnika već njihov živopisan portret u osvit modernizma, sa akcentom na međusobnom odnosu i stvaralačkom uticaju, kao i odnosu s drugim umetnicima poput Pola Sezana, Anrija Matisa, Klarom Vesthof, Kamil Klodel, Lu Salome itd. Rejčel Korbet ovim delom ne samo da osvetljava mnogima nepoznatu vezu između Rilkea i Rodena nego i produbljuje shvatanje o prirodi same umetnosti i mestu koje ona zauzima u našem životu.