Dr Stevan Gajić – Makedonija je kuvana žaba

Od kada je bugarski okupator 1941. proterao iz Makedonije srpskog vladiku zletovsko-strumičkog Vikentija, potonjeg patrijarha, odnos makedonskih vlasti prema SPC se nije menjao do današnjeg dana

RPC je ispravno shvatila poruku Sabora SPC i njen stav povodom raskola u Ukrajini. Srpska crkva je podržala Moskvu i suprotstavila se ideji Konstantinopolja kako zbog mogućeg raskola u svepravoslavnoj vaseljeni, tako i zbog toga što Ukrajina može biti opasan presedan, koji bi posle otvaranja pitanja makedonske i crnogorske crkve mogao da aktuelizuje i ustašku ideju o stvaranju tzv. Hrvatske pravoslavne crkve. Mislim da je uključivanje Rusije u dijalog između SPC i raskolnika u Makedoniji, posebno u ovom trenutku, veoma važno – kaže u razgovoru za „Pečat“ dr Stevan Gajić, naučni saradnik Instituta za evropske studije i profesor Moskovskog državnog univerziteta za međunarodne odnose.

U kojoj meri je pokušaj civilizacijske konverzije i brisanja srpskog prisustva u Makedoniji preko pokušaja stvaranja MPC povezan s planovima Brisela i posredno albanskim faktorom koji deluje tamo?

Od kada je bugarski okupator 1941. proterao iz Makedonije srpskog vladiku zletovsko-strumičkog Vikentija (Prodanova), potonjeg patrijarha, odnos makedonskih vlasti prema SPC nije menjan do današnjeg dana. Komunisti su odlučili da po lenjinističkom principu federalizuju Jugoslaviju i da iz srpskog korpusa izdvoje južni deo Stare Srbije, Vardarsku Makedoniju, koja se spletom okolnosti danas zove Severna Makedonija. To je trenutak od kojeg počinje radikalna desrbizacija pomenutog prostora. Suštinski do tog trenutka su i Srbija i Bugarska konkurisale za taj prostor, s tim što je on, i geografski i prirodno, povezan sa Srbijom preko moravsko-vardarske doline, ali i tragova o našem postojanju tamo – od spomenika do zadužbina naših srednjovekovnih plemića, kraljeva i careva do borbe za oslobođenje prvo od Turaka a kasnije i od dve bugarske okupacije, i konačnog ujedinjenja s maticom Srbijom. Sadašnja makedonska vlast je samo radikalizovala proces koji je počeo 1941. a nastavio se u komunističkoj Jugoslaviji. Ova nastojanja se svakako uklapaju u sadašnje planove Brisela i NATO-a i ilustruju očigledan kontinuitet atlantističke, antisrpske politike.

Kako tumačite situaciju u Makedoniji – posle predsedničkih izbora i nakon slanja Protokola o pristupanju Severne Makedonije u NATO na ratifikaciju u Senat? Kakav je u geopolitičkom smislu položaj Makedonije?

Makedonija je, kako se kaže, skuvana žaba i onog trenutka kada uđe u NATO, ona gubi svaku političku i geopolitičku vrednost. Ona je u potpunosti objekat, a ne subjekat politike, i mislim da će iznutra biti federalizovana na albanski i makedonski deo koji Zoran Zaev želi da bugarizuje. Videli smo da je potpisan Protokol o ujednačavanju udžbenika istorije u skladu s kim su makedonska i bugarska vlada zajedno proslavljale Ilindan. Pretenzija bugarske države da ovaj prostor pripoji je u suprotnosti s njenim interesima, jer najveća opasnost u ovoj zemlji je masovni odlazak stanovništva, pa bi ovakvi pokušaji izazvali dodatno slabljenje unutar pravoslavnog korpusa. Pri tome treba znati da je i Bugarska, poput Makedonije, objekat, a ne subjekat politike, zato što je njena politička elita, budući da se nalazi u EU i NATO-u, pod čvrstom kontrolom Vašingtona i Brisela. Sama Makedonija je iznutra razbijena. Država se možda formalno neće raspasti, ali će biti federalizovana do neprepoznatljivosti i pod svojevrsnom dominacijom albanske manjine. To nije dobro ni za Srbiju, koja je glavna premija NATO-a. Posle Crne Gore i sada Makedonije, na redu je, kroz pogubni plan razgraničenja na Kosovu, pokušaj uvlačenja Srbije u evroatlantsku zajednicu. Činjenica je da će se, ukoliko se realizuje ponuđeni model razgraničenja, Kosovo pripojiti Albaniji, o čemu su govorili i Tači i Rama, a zatim bez ikakvih pravnih prepreka postati deo NATO. Ali mislim da će, ukoliko se desi pristanak Srbije, ovakav korak blokirati Savet bezbednosti vetom Rusije i Kine.

Da li je Makedonija tek prepoznata kao ulog u NATO širenju kako bi se zaustavio „ruski maligni uticaj“ na Balkanu i presekla vardarska spona?

Cilj odlazeće Evropske komisije i NATO-a je da čitav Balkan integriše i ostvari ideju poljskog generala Jozefa Pilsudskog o Međumorju, sada poznata kao Intermarium, tampon-zoni kojom bi Rusiji bio odsečen izlaz na more. Ta tampon zona bi se prostirala od Baltičkog do Jadranskog i Crnog mora poput zida koji bi Evropu odvojio od Rusije, a Rusiju od izlaza na ova mora. Taj plan sada ime novo ime – Inicijativa tri mora – i njega promoviše Kolinda Grabar Kitarović. Na sastanku Inicijative u Dubrovniku 2016. jedan od zadatih ciljeva bio je i evropska energetska nezavisnost od Rusije. Zato je u Poljskoj stvoren hab za prijem tečnog gasa koji bi stizao brodovima. I u Hrvatskoj, na Krku, treba da se otvori slično postrojenje, čime treba da se smanji uloga „Gazproma“. Nemačka to ne želi. Ona želi da se izgradi „Severni tok 2“ i ne protivi se izgradnji „Južnog toka“, odnosno „Turskog toka“.
Ukoliko Srbija prihvati model razgraničenja, sledeći korak je ne samo njen ulazak u NATO već i ulazak Bosne i Hercegovine u ovu alijansu. Sa čitavim Balkanom u NATO-u bio bi ostvaren plan blokade Rusije.