Zločini u duhu „Milosrdnog anđela“

Nas uništavaju dvostruko; kad su nam službeno neprijatelji i kad su nam službeno prijatelji. Malo koji narod na svetu ima tu privilegiju

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara.

RASPETI PETAK Danas je Veliki petak, dan raspeća na krst Isusa Hristosa, jedini dan u godini kad u svim pravoslavnim hramovima utihne liturgijsko pojanje i ne čuje se zvuk zvona. Dan neizmerne tuge i sećanja na zločin koji neprijatelji učiniše Sinu Božjem. U pravoslavnim hramovima se danas iznosi plaštanica koju će verujući celivati sve do Vaskrsa. Srbi ovaj dan nazivaju i Raspeti petak.
Praznici su dani smirenosti i ljubavi za sve verujuće. To su dani na kojima se vernici zahvaljuju Gospodu i svetiteljima na ovozemaljskim darovima. Dani koji se provode u miru s porodicom. Kad se porodica sabira. Zato se u narodnoj pametarnici i zovu porodični praznici. Sabornost porodice je osnova napretka svake zajednice. Bilo da je ona mala ili velika. Udar na porodicu je uvek udar na zajednicu. Moraju se ove reči imati uvek na umu.
Srbi su se uvek trudili da praznike provedu u miru sa svojim najbližima. Tako je odvajkada zapisano u našem usmenom i pisanom sećanju.
Neprijatelji Srba očito imaju drugačije zapise. Oni se trude da nas truju, napadaju, uništavaju baš uoči, ili na dan naših, a valjda i njinih ako su hrišćani, praznika. Busaju se u grudi da su hrišćani, čak i dvojicu živih papa imaju, a onda na svoju veru zaborave kad smo mi, pravoslavni Srbi, u pitanju i krenu s besomučnim razaranjem. Neobjašnjiv je paradoks: Oni nas uništavaju dvostruko. Kad su nam službeno neprijatelji i kad su nam službeno saveznici. Malo koji narod na svetu, meni se čini nijedan, ima tu privilegiju.

U DANIMA OKO VASKRSA Navešću samo nekoliko primera iz poslednjih osamdesetak godina, i to isključivo o danima oko Vaskrsa, jer za nabrajanje svih zločina učinjenih o drugim praznicima (Božić,Đurđevdan, Spasovdan, Trojice…) valjalo bi imati više papira.
Nemački neprijateljski avioni okomiše se na Beograd, 6. aprila 1941. u Gluvu nedelju Časnog posta. Razoriše Narodnu biblioteku. Šta će Srbima knjige? Em su stare, em su još mnoge rukom pisane i to u doba kad je stvaranje nemačke države bilo dalje od današnje, ponovo otkrivene, crne rupe. Nikad se ne sme zaboraviti da je Nemačka nastala 1871, posle pobede Pruske u ratu s Francuskom.
Američki i engleski avioni, u to doba naših saveznika, na Vaskrs 1944. nadleteše Beograd i sravniše: Prvo beogradsko porodilište, Dečju bolnicu, Dečji dispanzer, Bolnicu za zarazne bolesti, Bajlonijevu i Kalenićevu pijacu. O poginulima svedoči danas ploča na Hramu Aleksandra Nevskog. Broj se ne zna. Ovo sa pijacama im se izgleda dopalo, pa su 1999. godine, ubojitijim kasetnim bombama zasuli Niš i Aleksinac. Kako gradska pijaca postaje vojni objekat, niko živ, a da je normalan, ne može objasniti.
Kad mogu veliki i moćni, zašto ne bi muslimani i ustaše, pogotovu kad ih moćni štite, iskoristili Veliki petak i Vaskrs, te zločine nad Srbima činili. Tako su 24. aprila 1992. godine, na Veliki petak, u Derventi i prigradskim naseljima Čardak i Jasikovača, gde su živeli isključivo Srbi, ubili više desetina Srba. Ukupno je identifikovano 37 ostataka ubijenih žena, muškaraca i jedne devojčice. U gradu su tad bili predstavnici tzv. Međunarodne zajednice.
Naredne, 1993. godine, 16. aprila, na Veliki petak, u selu Trnovo, opština Šekovići, masakrirano je 16 civila. Muslimani i ustaše ni 1994. nisu mirovali. Te godine Vaskrs je pao na Prvi maj. To im je bio dovoljan povod da namerno granatiraju selo Sučani i ubiju četiri civila. Ove i druge podatke možete čitati u materijalu Instituta za istraživanje srpskih stradanja, koji je priredila Dragana Gavrilović.
General Nebojša Pavković je u skoro objavljenim Ratnim dnevnicima zapisao da je agresija kopnenih snaga iz Albanije u rejonu karaula „Košare“ i „Morina“ počela 9. aprila 1999. godine. Baš na Veliki petak. Sve u duhu „Milosrdnog anđela“.
Hvala američkom novinaru Džeremiju Skejhilu što osudi zločin koji je učinili njegova vlada, ubivši 23. aprila 1999. godine 16 radnika RTS-a.
Pamti, Srbine, da ti se zločin ne ponovi. Molimo se za zdravlje Asanža.
Molimo se za srpske heroje Radovana Karadžića, Ratka Mladića, kapetana Dragana. Pomozimo našoj braći i sestrama koji žive na Kosovu i Metohiji. Čuvajmo Republiku Srpsku. Dogodine u Prizrenu.