Mir, stabilnost i podvala

Oni koji su nas nekada prikazivali kao „svinjski brlog“ koji treba počistiti, sada žele da verujemo u njihovu neutralnu ulogu na Kosmetu

Na promociji edicije „Ratnik“, pored realne slike o stradanju i junaštvu naših vojnika i oficira na Kosmetu tokom vojne agresije, mogli su se videti i neki detalji NATO gledanja na srpsku vojsku i srpski narod. U pripremi združenih snaga za kopnenu ofanzivu, teritoriju Srbije na kojoj su bili raspoređeni naši vojnici, NATO komandanti i komandiri u međusobnoj komunikaciji zvali su „svinjski brlog“, a naređenje za napad bilo je: „Počistiti svinjski brlog.“
Znamo da je to deo standardne psihološke pripreme vojnika u američkim snagama i preslikane na NATO snage. Ona kod vojnika alijanse treba da razbije psihološku barijeru – ne napadaju i ubijaju nevine ljude već gamad ili životinje. U konkretnom slučaju, prilikom napada na Srbiju, njihovi vojnici, gde su većinu činili Albanci muslimanske veroispovesti, trebalo je da poveruju kako ubijaju svinje, životinje omrznute u muslimanskom svetu, a ne ljude.

[restrict]

LABAVI MANDAT Zašto se onda čudimo neobjektivnosti KFOR-a ako znamo da ga sačinjavaju vojnici i oficiri iste vojne armade koja je napadala „svinjski brlog“? KFOR-om upravlja komanda NATO-a i u svakom trenutku može da ga zloupotrebi u sopstvenom interesu. To što ima mandat UN da sprovodi Rezoluciju 1244 samo je labavi orijentir njegovog delovanja, definisan tako da se uvek može tumačiti pogrešno. Dok se priprema za proslavu dvadesetogodišnjice svoje misije na Kosmetu u junu ove godine, KFOR izražava ponos na svoj minuli rad i ocenjuje ga kao „period mira i stabilnosti u regionu“. Ne spominju pogrom, broj ubijenih Srba, broj napada na Srbe i njihovu imovinu, niti koliko je Srba pod pritiskom proterano s Kosmeta u tom „periodu mira i stabilnosti“.
Ključni propust KFOR-a, osim što nije obezbedio miran život i bezbednost Srbima na Kosmetu, jeste i to što nije sprečio formiranje albanske paravojske, iako je na to po svom mandatu bio obavezan. Štaviše, ista komanda koja rukovodi KFOR-om aktivno radi na uvežbavanju i naoružavanju te albanske paravojske. Nema tu ništa novo, jer je pasivnost i pristrasnost KFOR-a u svih dvadeset godina njihove odgovornosti ohrabrivala Albance da nastave sa zločinima i stvarala utisak da KFOR Srbe ne može i neće zaštititi od nekog novog stradanja.
Pa ipak, iako im je sve jasno, Srbi insistiraju da se mandat KFOR-a nastavi, jer je i to bolje nego da Srbi na Kosmetu budu prepušteni na milost i nemilost Albancima. Jer čini se da se upravo o tome radi – stvaraju se uslovi da Priština uspostavi kontrolu i vojno prisustvo na celom području Kosmeta, uključujući i sever Kosova, a da KFOR, umesto da to spreči, otkaže mandat UN. Zbog toga se u Srbiji prihvata uloga ove misije UN, uz sve njene manjkavosti i konstataciju da je saradnja KFOR-a sa Vojskom Srbije odlična. Kvalitet saradnje se ocenjuje po segmentima koji su najmanje bitni za bezbednost Srba na Kosmetu – zajedničko patroliranje duž administrativne linije i korektnost službene komunikacije.

(NE)POVERENJE SRBA Utisak je da komandant KFOR-a, italijanski general Lorenco Dadario ima nalog iz zapadnih centara moći da stekne poverenje Srba na Kosmetu. To je važno zbog budućih perfidnih igara i planova NATO-a. Međutim, generalu kao okorelom vojniku to baš ne polazi za rukom. Nespretnim izjavama, neprihvatljivim objašnjenjima događaja koji uznemiravaju srpsku javnost i sumnjivim šurovanjem s prištinskom paravojskom, on samo povećava podozrenje. Njegove bezbednosne procene i obećanja da će svima obezbediti sigurnost deluju neuverljivo, ponekad i neozbiljno. Šta reći ako on ne vidi opasnost u seriji albanskih nezakonitih poteza i provokacija, nego opasnim smatra samo izjave nekih srpskih političara koji na sve to upozoravaju.
Prisustvo vojske Republike Albanije na Kosmetu za Dadarija je sasvim normalna stvar, i čudi se kako to Srbi ne razumeju i ne prihvataju: „Albanski oficiri na severu Kosova su bili deo predstavnika ministarstava odbrane članica NATO-a, koji su došli na sastanak. Albanija je članica NATO-a već deset godina i dugogodišnji je deo KFOR-a.“ Očito da italijanski general nije ništa čuo o procesu stvaranja „Velike Albanije“ i albanskim teritorijalnim pretenzijama, ili se samo pravi nevešt kada mu to odgovara. Zar on stvarno misli da Albanci iz Albanije mogu biti neutralni na Kosmetu, i da nisu zainteresovana strana? Ako je to za njega normalno, onda je jasno zašto je za njegov štab situacija na Kosmetu „stabilna i pod kontrolom“, jer se odvija upravo onako kako oni žele. Aktuelna priča koja dodatno uznemirava Srbe, o dolasku 300–500 vojnika Republike Albanije na sever Kosova, u Leposavić, trenutno se čini neverovatnom, ali sa ovakvim pogledom predstavnika KFOR-a i perfidnim igrama NATO-a sve je moguće, pa i da Albanci budu mirovne snage na Kosmetu.

STRATEGIJA SAD O strategiji SAD za Kosmet još uvek se u dobroj meri nagađa jer nije sasvim jasno da li je najavljena delimična promena politike samo način da se Srbija obmane, ili je to iskreni stav Trampove administracije. Utisak je da američki predsednik Donald Tramp želi da promeni čvrste stavove prethodne administracije o pitanju „nepovredivosti kosovskih granica“ i svršenom činu kada je Kosovo u pitanju, ali ga u tome ometa serija afera i unutrašnjih pritisaka. Od kada je došao na funkciju, on je u nekoj vrsti obračuna sa američkim obaveštajno-bezbednosnim sektorom, a zna se da događajima na Kosmetu upravljaju njihove obaveštajne službe. Kadrovske promene u tajnim službama postale su američka svakodnevica, ali se Tramp i dalje ne može oteti utisku da mu službe i dalje rade o glavi i miniraju njegovu politiku.
Tako su nekakvi američko-američki obračuni prisutni i na Kosmetu. Zašto su američke obaveštajne službe toliko uporne da zadrže dosadašnju strategiju za Kosmet, po kojoj je Kosovo nezavisna država i nema promene granica, ako predsednik Tramp želi nešto da menja? Da li je u pitanju nalog ostataka bivše administracije da rade suprotno Trampovom nastojanju, ili ima samovolje i tihog otpora obaveštajnih šefova?
Logiku donekle rasvetljavaju superčuvane tajne. Nisu, naime, na Kosmetu u pitanju samo interesi SAD i NATO-a. Veoma su prisutni interesi moćnih obaveštajnih službi SAD koje su kroz tesne veze sa kosovskim narko-kartelima našle odličnu priliku za samofinansiranje i jačanje svojih tajnih fondova. U pitanju je priliv prljavog novca i stvaranje skrivenih fondova koji su najpogodniji za finansiranje supertajnih prljavih akcija.

PRIVATNI INTERESI Manje tajnovita, ali ništa manje važna činjenica jeste da neke važne ličnosti iz bivše američke administracije imaju jake privatne interese na Kosovu. Oni su privilegovan položaj za poslovanje dobili od albanskog korpusa zbog doprinosa albanskim interesima, ali imaju naklonost i privilegije i u drugim državama u regionu kojima njihova antisrpska politika odgovara. Zato nije čudo da se grčevito bore za očuvanje lažne države Kosovo, baš onako kako su je oni zamislili i stvorili. Dok ljudi misle da se oni bore za nekakve američke interese, radi se o sebičnom zgrtanje kapitala pod maskom brige za sudbinu Albanaca na Kosmetu. U pitanju su ne samo visoki državnici poput Bila Klintona i Medlen Olbrajt nego i sijaset drugih zvaničnika. Tu interese imaju mnogi generali ranga Veslija Klarka, visoki rukovodioci obaveštajnih službi poput Dejvida Petreusa, brojni američki ambasadori iz regiona poput Vilijama Montgomerija, pa i neke ličnosti iz međunarodnih misija koje su dale doprinos albanskoj stvari kroz krajnje prljava podmetanja, poput Vilijama Vokera. Ako se tu dodaju i neki moćnici Velike Britanije, poput Tonija Blera, ne treba se čuditi što ni američki predsednik ne može da razbije njihove tajne veze i interese.

DVOSTRUKA IGRA Realna je mogućnost dvostruke igre aktuelne američke administracije prema Srbiji. Javno demonstriraju nemoć kada Priština odbija njihovu sugestiju da još nije vreme za formiranje „Vojske Kosova“, a tajno im u tome pomažu. Zvanično traže da Priština ukine takse na robu iz Srbije i BiH, a svi veruju da su igre s taksama upravo američka ideja i sugestija. Tek ćemo videti da li je u pitanju nespretna dvostruka igra da se Srbi prevare, ili još uvek na prištinsko rukovodstvo veći uticaj ima bivša američka administracija. Obe varijante su sasvim moguće zato što je sve vreme Trampova smena visila u vazduhu i Priština nikako nije smela da otkaže poslušnost onima koji bi se već sutra mogli vratiti na vlast u Americi. Ako postoji Trampova perfidna igra, ona se najbolje vidi po velikom raskoraku između onoga kako SAD prema Srbiji nastupaju javno, putem diplomatije, i tajnog nastupa koji sprovode njihove obaveštajne službe.
U tom kontekstu treba shvatiti i najnovije izjave komandanata KFOR-a koji „garantuju“ Srbima na Kosmetu mir i bezbednost. U cilju sticanja poverenja Srba sada izvode vežbe i navikavaju srpsko stanovništvo na stalno prisustvo na severu Kosova. Žele da njihovo prisustvo Srbi shvate kao nešto pozitivno i dobro za njihovu bezbednost. Nije tu cilj da Srbi prihvate nastavak misije KFOR-a na Kosmetu – Srbi to iz poznatih razloga ionako traže. Stvar je u budućoj promeni mandata ove misije UN, ako se nekakav dogovor s Prištinom ipak postigne. U suštini, to je nova prevara, gde NATO želi da i ubuduće bude jedina vojna sila na terenu koja će sprovoditi postignute dogovore, onako kako će ih oni tumačiti, po starom običaju, uvek na štetu Srbije, a u korist svojih saveznika. Ako prevara propadne i ako se NATO odluči da stvar reši primenom sile, lako je paradiranje KFOR-a pretvoriti u masku za oružanu agresiju prištinske vojske na sever Kosova.

[/restrict]