Marku Polu u pohode

Dubrovnik i put svile

Poseta kineskog predsednika Evropi i poslednji samit inicijative „Jedan pojas, jedan put“ u Dubrovniku dodatno su osnažili kinesko povezivanje s Evropom, naročito zemljama EU, koje zbog kapitalnih ugovora menjaju dosadašnji negativni stav prema kineskoj ekonomskoj ekspanziji

Sa „vojskom“ od 400 predstavnika kineskih državnih i privatnih kompanija i banaka, stigao je u Dubrovnik kineski premijer Li Kećijang na osmi samit inicijative 16+1, u okviru projekta „Jedan pojas, jedan put“.
„Svi mi imamo potrebu za rastom trgovine i da se naše ekonomije povežu“, rekao je kineski premijer na otvaranju poslovnog foruma, i poručio da je na putu „nova tehnološka revolucija“ koja „definiše naše doba“. Li Kećijang je naveo da Peking želi i saradnju na području obrazovanja i jačanje uvoza, pogotovo poljoprivrednih proizvoda.
Ideja o platformi za zvaničnu saradnju Kine i zemalja srednje i istočne Evrope rođena je posle prvog ekonomsko-trgovinskog foruma 2011. u Budimpešti, što ne znači da ona nije dugo pripremana. Kinezi su poznati da u svemu idu korak po korak i imaju filozofiju da je u malom veliko. Sastanci na vrhu potom su se održavali redom u Bukureštu, Beogradu, Kini, Rigi, Budimpešti i prošle godine sedmi od njih u Sofiji.
Kineska strana smatra da su ovakvi sastanci veoma značajni za unapređenje stabilnog i dugoročnog razvoja saradnje 16+1, kao i odnosa Kine i Evrope. Članice inicijative su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Severna Makedonija, Crna Gora, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovačka i Slovenija.
Inicijativu o saradnji sa zemljama srednje i istočne Europe (CEEC) Kina smatra integralnim delom svog megaprojekta „Jedan pojas, jedan put“, savremenog Puta svile i jednog od najambicioznijih projekata u svetu uopšte.

SRBIJA I PUT SVILE Srbija je deo tog projekta od samog početka, možda i njen najznačajniji član, jer ima izvesne prednosti u odnosu na druge zemlje vezane za ovaj projekat. Pored specifičnosti svog geografskog, ekonomskog i političkog položaja (Srbija nije član EU, ali je kandidat i ima tesne veze sa EU, što je za Kinu idealna odskočna daska i baza za ekspanziju u Evropu), sa Kinom ima i odnos strateškog partnerstva. To znači da dve zemlje imaju podudarne interese i stavove o strateški značajnim pitanjima, poput suvereniteta, poštovanja osnovnih principa međunarodnog prava, borbe za mir, ravnopravnost i međunarodne demokratske odnose u svetu… Ne treba zaboraviti da je Kina članica Saveta bezbednosti UN, gde je izuzetno značajan njen principijelni stav oko Kosova i Metohije, dok Srbija podržava princip jedne Kine.
Ne treba se stoga čuditi što je vrednost projekata koje Kina realizuje u Srbiji dostigla deset milijardi evra, a to Evropa ne gleda blagonaklono, iz straha da će izgubiti svoj uticaj u Srbiji, iako i sama ulazi u sve dublju saradnju s Kinom.
Obraćajući se na otvaranju foruma u Dubrovniku, predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić rekla je da je Srbija i dalje na vrhu liste zemalja s najvećim brojem zajedničkih realizovanih i ugovorenih projekata u oblasti infrastrukture s Kinom. Naročito je, kako je istakla premijerka, „u okviru ovog formata“ Srbija prepoznatljiva po kapitalnim infrastrukturnim projektima i zainteresovana je za jačanje saradnje pre svega u oblastima digitalizacije, inovacija i obrazovanja. Pomenula je i buduću saradnju u oblasti poljoprivrede, posebno izvoza jagnjećeg i goveđeg mesa, i mleka i mlečnih proizvoda, iz zemalja centralne i istočne Evrope u Kinu.
Jedna od ključnih saradnji između Srbije i Kine je u energetici. Osim novog bloka u Termoelektrani „Kostolac“ koji se radi, Srbija priprema nove projekte a ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić je rekao da je u planu izgradnja toplodalekovoda između TENT-a u Obrenovcu i toplane „Novi Beograd“.
Prema najavi ministra finansija Siniše Malog, za kraj aprila je s kineskim partnerima planirano potpisivanje kredita od skoro milijardu dolara za modernizaciju i rekonstrukciju mađarsko-srpske železnice, a ministarka infrastrukture Zorana Mihajlović je u Dubrovniku potpisala memorandum koji se odnosi na deonicu auto-puta između Novog Beograda i Surčina, uz najavu razgovora o novom memorandumu o deonici Požega–Boljare ka Crnoj Gori.
Premijerka Brnabić je u Dubrovniku iskoristila priliku i da izrazi zahvalnost kineskoj strani povodom dve nove velike investicije u Srbiji: investicije kompanije „Ciđin“ u RTB „Bor“ (1,26 milijardi dolara) i investicije kompanije „Šandong Linglong“ u Zrenjaninu (800 miliona evra), koje će, kako je rekla, nesumnjivo predstavljati važan deo srpske ekonomije u budućnosti.
„Kina gradi nove finansijske mehanizme u cilju prosperiteta na globalnom planu, poput Azijske infrastrukturne investicione banke, i zadovoljstvo mi je da kažem da je Bord guvernera ove banke odobrio prijem Srbije u članstvo, čime smo postali deo zajednice koja sada broji 93 zemlje“, istakla je Ana Brnabić.
Poslednjih godina sastanci platforme Kine i 16 zemalja srednje i istočne Evrope privukli su veliku pažnju, naročito u zapadnoj Evropi, gde se oseća nelagodnost zbog „potencijalnih rizika od rastuće kineske prisutnosti u istočnoj Evropi“. Navodno, glavni interes Pekinga za uključivanje u regiju je deo njegove dugoročne strategije za potkopavanje jedinstva EU, ali i pravila o tržišnom takmičenju. Duhovi su se posebno uzbudili kada se Italija nedavno, sa ciljem oživljavanja posrnule italijanske privrede, uključila u pomenuti projekat, kao prva zemlja iz sastava sedam industrijskih sila koja je to učinila, ignorišući pri tome zabrinutost zapadnih saveznika.

ZNAČAJ ITALIJE Nije slučajno kineski predsednik Si Đinping svoju posetu evropskim zemljama započeo baš u Italiji. U tome ima i istorijske simbolike na koju je u oktobru prošle godine ukazao kineski ambasador u Italiji Li Ruiji. „Italija i Kina bile su u prošlosti povezane drevnim Putem svile. Očekujemo da Operativna grupa pomogne jačanju saradnje dve države u okviru IPP i doprinese zbližavanju EU i Kine“, podsetio kineski ambasador na vreme kada je italijanski moreplovac Marko Polo u 13. veku stigao do Kine.
Važan deo buduće saradnje Rima i Pekinga trebalo bi da imaju četiri italijanske luke, najveća Đenova, te Palermo, Verona i Trst. Navodno je Kinezima strateški važan Trst, kao veza sa zemljama bez izlaska na more, Austrijom, Mađarskom, Češkom, Slovačkom i Srbijom, za čija je tržišta druga najveća ekonomska sila sveta zainteresovana u okviru projekta „Jedan pojas, jedan put“.
Mogućnost da Italija postane prva velika ekonomija Zapada koja pristupa projektu „Jedan pojas, jedan put“ smesta je izazvala oštre reakcije Vašingtona i Brisela. „Vašington ’Pojas i put’ vidi kao ’inicijativu Kine za interese Kine’. Sumnjičavi smo da će podrška italijanske vlade (toj inicijativi) doneti bilo kakvu ekonomsku korist italijanskom narodu, dok bi na duge staze mogla okrnjiti ugled Italije na međunarodnoj sceni“, upozorio je Geret Merkis, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće.
Sa ove strane Atlantika Evropska komisija je poručila Konteovoj vladi u Rimu da bilo kakva saradnja Italije i Kine u okviru Inicijative „Pojas i put“ treba da se pridržava „tržišnih pravila, kao i međunarodnih i EU standarda“.
Tako je bilo sve do trenutka kada su predsednici Francuske i Kine Emanuel Makron i Si Đinping potpisali ugovor o kineskoj kupovini 300 aviona „Erbasa“, vredan 30 milijardi evra. Merkantilni protestantski pristup je nadjačao ideološke strahove, pa i gnev glavnog saveznika SAD, čiji je proizvođač aviona „Boing“ ovim ugovorom pretrpeo veliki udarac. Jednostavno, vodeći predstavnici Brisela, Pariza i Berlina, Žan-Klod Junker, Emanuel Makron i Angela Merkel najednom su promenili „ploču“.
„Francuska želi da bude pouzdan, jasan i dosledan partner Kini“, izjavio je Makron. „Ja sam prijatelj Kine“, istakao je Junker na zajedničkoj konferenciji za medije okupljenog kvarteta nakon „razgovora bez presedana“, koje je upriličio šef Jelisejske palate. „’Pojas i put’ je veoma važan projekat, mi Evropljani želimo ulogu u njemu“, dodala je Merkelova.
Iako je Evropska unija još uvek vodeći investitor u regionu Balkana, sa više od 70 odsto ukupnih direktnih investicija na prostoru Srbije, BiH, Crne Gore, Severne Makedonije, Albanije, Kina je u poslednjih šest godina znatno uložila u infrastrukturu ovih zemalja, čime je, po iznosu investicija, uspela da se postavi kao rival EU.
Balkan se inače smatra kapijom jugoistočne Evrope, što ga čini ključnim faktorom u povezivanju pekinškog Puta svile, projekta vrednog trilion američkih dolara, sa zemljama Evrope, ali i van njenih granica. Već sada ovaj region povezuje luku Pirej u Grčkoj, koja je u rukama Kineza, sa srcem Evrope.
Samim tim bilo je logično da Grčka u Dubrovniku zatraži da i službeno postane deo inicijative Kine i zemalja srednje i istočne Europe koja će ubuduće, umesto 16+1, nositi ime 17+1, čime je još jednom naglašeno koliko je za Kinu značajan balkanski koridor.