Ribari ljudskih duša

NATO i propaganda

Nema tog metoda kome NATO propagandisti neće pribeći kako bi suzbili antiatlantističke stavove i sve učinili da preoblikuju događaje i svest ljudi u skladu s njihovim težnjama i ciljevima

Tamo gde ne pomaže ni agresivna propaganda, poteže se za direktnim i ogoljenim zahtevima za zabranu da bi se kako-tako došlo do cilja. Reklo bi se da je upravo neuspešni dosadašnji pi-ar najžešćih ovdašnjih NATO propagandista bio razlog da zatraže, ni manje ni više, nego cenzuru.

CENZURA U IME SARADNJE To je ovih dana učinila „Nova spoljnopolitička inicijativa“, koja predlaže „prekidanje anti-NATO medijske kampanje, jer su odnosi između Srbije i NATO-a sve intenzivniji, o čemu govori i potpisivanje novog IPAP sporazuma“.
Ovu inicijativu je na predlog Evropskog pokreta u Srbiji podržalo 18 nevladinih organizacija, koje se, kako vole za sebe da kažu, bore za slobodu kritičkog mišljenja, uspostavljanje demokratskih društava koja poštuju ljudska prava i slobode.
Mnogi su se zapitali da li se tek slučajno ovaj predlog za „prekidanje anti-NATO medijske kampanje“ pojavio baš pred 20. godišnjicu NATO agresije na našu zemlju? Drugi su, uz ironične pozive na „politički korektan rečnik“, zaključili kako ne bi bilo poželjno preispitivati ulogu Severnoatlantske alijanse u zbivanjima na prostoru bivše Jugoslavije tokom devedesetih godina prošlog veka, kao i njenu ulogu na postjugoslovenskom prostoru na početku novog veka.
Ili će, kako ovaj niz upitanosti završava „Sputnjik“, biti zabranjen rad komisije koja se bavi istragom o posledicama NATO bombardovanja na zdravlje srpskih građana? Sve uz pitanje-zaključak: „Hoćemo li, ako se uvaži predlog ’Nove spoljnopolitičke inicijative’, gledati i slušati samo ulepšane i ušećerene verzije NATO istorije, prema kojima Alijansa širom sveta hodočasti u ime demokratije, ljudskih prava i slobode?“

POSEBNA DRSKOST Čudo je tim veće što u Srbiji i nema anti-NATO kampanje jer je većinsko raspoloženje nacije takvo, zbog svega što je NATO učinio na ovom prostoru, te ovaj zahtev zapravo predstavlja zahtev za zaustavljanje govora protiv NATO-a.
„Potrebna je posebna drskost“, kako je za „Sputnjik“ naglasila i ugledna komentatorka i vrhunski poznavalac zapadne, naročito američke, politike Ljiljana Smajlović, „tražiti da se zaustavi anti-NATO raspoloženje, da to traže organizacije koje se uglavnom finansiraju iz zapadnih zemalja, organizacije koje se bave lobiranjem za NATO“. Ovde se ne radi ni o kakvoj „novoj spoljnopolitičkoj inicijativi“ nego je zapravo glavni zahtev „nemojte protiv NATO-a“, a to je, zaključuje Smajlovićka, pozivajući se na ironične reči marksista, „stvarno novi kvalitet u Srbiji“.

MALIGNI RUSKI UTICAJ Karte je, na neki način, otkrio komandant združenih NATO snaga za Evropu, američki general Kertis Skaparoti, svojom izjavom, nekako u isto vreme kada se pojavila i ova inicijativa u Beogradu, da je bezbednosna situacija na Balkanu veoma „fragilna“ i da je region glavna meta ruskog „malignog“ uticaja. „Rusija ’pothranjuje’ regionalnu neodrživost u naporima da spreči Balkan u postizanju napretka u evroatlantskim integracijama“, rekao je Skaparoti u obraćanju pred Komitetom za oružane poslove američkog Senata.
Reči NATO generala samo su eho jedne još neobjavljene akcije Sjedinjenih Država, koje nameravaju da tokom ove i naredne godine stvore svoj „globalni sistem za pariranje ruskom informativnom uticaju“. Ovo su uticajnom i ozbiljnom moskovskom dnevnom listu „Izvestija“ otkrila „dva izvora upoznata sa situacijom“. Navode da Vašington planira da oformi mrežu Nacionalnih centara za digitalna istraživanja po celom svetu, i da u saradnju s njima uključi „lokalne medije i nevladine organizacije“.
„Izvestija“ objavljuje da će prvo startovati „tri pilot-projekta“ – u Gruziji, u jednoj od baltičkih državica i na Balkanu. Pored „centara“ postojaće i „specijalne monitoring-misije“ čiji će zadatak biti da „love mešanje Moskve u izborne procese“.
Moskovski list tvrdi da Amerikanci nameravaju da ovo svoje najnovije „oružje“ isprobaju već u vreme predsedničkih izbora u Ukrajini krajem marta. Takođe tokom majskih izbora za Evropski parlament. Centar u Gruziji proradiće najkasnije u maju ove godine. Moguće je da će isti slučaj biti i s „balkanskim centrom“, za koji se već pretpostavlja da će biti u Crnoj Gori.

PROTIVZAKONITI RATOVI NATO propagandistima i njihovom finansijerima, izgleda, nije dovoljno sve ono što su činili još od Drugog svetskog rata naovamo, što je tako precizno opisao švajcarski istoričar i istraživač Danijel Ganser u svojoj knjizi „Protivzakoniti ratovi“. Ova knjiga opisuje protivzakonite ratove vođene u prošlosti i protivzakonite ratove koji se još uvek vode. Od osnivanja Ujedinjenih nacija ustanovljena je zabrana rata, koja važi za sve zemlje sveta. Postoje samo dva izuzetka za vođenje rata – samoodbrana i mandat Saveta bezbednosti UN. Međutim, stvarnost izgleda sasvim drugačije.
U knjizi je opisano na koji način su podrivana osnovna načela UN, kako je svesno gažena zabrana rata i kakvu nedoličnu ulogu u svemu tome igraju zemlje članice NATO-a. Protivzakoniti ratovi, koji su se odigrali posle 1945. godine i kojima je u ovoj knjizi posvećena pažnja, vođeni su 1953. u Iranu, 1954. u Gvatemali, 1956. u Egiptu, 1961. na Kubi, 1964. u Vijetnamu, 1981. u Nikaragvi, 1999. u Srbiji, 2001. u Avganistanu, 2003. u Iraku, 2011. u Libiji, 2014. u Ukrajini, 2015. u Jemenu, a rat u Siriji još uvek traje.
Danijel Ganser završava knjigu rezimeom, hronologijom, spiskom šire literature i izuzetno iscrpnim nizom komentara, koji se mogu proveriti tokom čitanja a pružaju dodatne informacije. Jedan od njih glasi: „Svako ko pročita najnoviju Ganserovu knjigu ’Protivzakoniti ratovi’ doći će do gorkog zaključka da je ’rat protiv terorizma’, koji od 11. septembra 2001. vode SAD i njeni partneri – pripadnici NATO-a – u stvari rat za resurse i da im u ovom trenutku islamistički terorizam služi kao alibi za međunarodne intervencije.“
Ne treba izgubiti iz vida da Ganser piše na Zapadu, baš kao i daleko poznatiji američki lingvista i protivnik agresivne spoljne politike SAD Noam Čomski, koji u svojoj knjizi „Novi vojni humanizam“ oštro kritikuje intervenciju NATO-a na Jugoslaviju jer je bila u suprotnosti s međunarodnim pravom. Čomski se u knjizi ne bavi samo kosmetskom dramom. Pre svega kritički analizira Ameriku i uopšte zapadno društvo koje se lažno predstavlja kao humano, a zapravo je militantno i nemilosrdno, jer ne bira sredstva da bi došlo do cilja.
Čomski naglašava da je pod Klintonom prkošenje svetskom poretku dostiglo takve krajnosti da je zabrinulo čak i jastrebove među političkim analitičarima. Tako je u „Forin afersu“, vodećem časopisu spoljnopolitičkog establišmenta, čak i Semjuel Hantington upozorio Vašington da kreće opasnim kursem. On sugeriše da u očima dobrog dela sveta – verovatno najvećeg dela sveta – SAD postaju „hulja supersila“ koja se smatra „najvećom pojedinačnom pretnjom njihovim društvima“.

STUDIJA BEZ LJUBAVI Pitanje je samo kako su sve ove knjige i kritičke analize prljavih NATO ratova promakle cenzorima zemalja u kojima ovi autori žive i rade, a da nisu, recimo, spaljene, kao nekada u nacističkoj Nemačkoj.
Možda današnji čuvari i propagatori „NATO humanizma“ imaju i za to rešenje, poput „Nove spoljnopolitičke inicijative“ u Beogradu. Jer ako se vratimo u sadašnji trenutak, na Skaparotijeve reči se nadovezala i direktorka CEAS Jelena Milić kad kaže da Kremlj, „Sputnjik“ i njihovi saradnici sistemski šire dezinformacije o događajima koji su prethodili NATO bombardovanju. I da oni, kako tvrdi, šire dezinformacije i o ključnim dešavanjima tokom agresije i posledicama po zdravlje građana i životne okoline. CEAS je, uoči obeležavanja dvadesetogodišnjice NATO bombardovanja, objavio i publikaciju „Iz Rusije bez ljubavi – real lifetime case study based on a true story“.

DANSKI SLUČAJ Da inicijativa beogradskih NATO propagandista nije usamljena, potvrđuje primer Danske. Pred kraj prošle godine danska vlada pripremila je zakon koji zabranjuje javnu kritiku liberalne demokratije i NATO-a, uz kazne u vidu višegodišnje robije, prenela je „Slobodna Dalmacija“. „Čini se da se totalitarizam u Evropi, koji je do 1990. prebivao s istočne strane ’željezne zavjese’, sada seli na Zapad“, navodi ovaj list.
Inicijativa koja je upućena danskom parlamentu nazvana je „Mere za borbu protiv operacija psiholoških uticaja koje sprovode strane obaveštajne službe“. To znači da će, u slučaju da zakon bude usvojen, građani Danske biti kažnjavani ako se „upliću u javnu raspravu“ i „pokušavaju da utiču na proces donošenja odluka“, a vlast proceni da to čine pod uticajem ili za račun stranih obaveštajnih službi. Konkretno, danski građani suočiće se sa kaznom zatvora do 12 godina ako se njihove izjave tokom izbornih kampanja budu razlikovale od službenog stava vlasti.
Zakonski nacrt navodi i primere izjava i aktivnosti koje će postati nezakonite. Među njima biće kažnjavane izjave da su antiruske sankcije štetne za Dansku, izjave podrške „Severnom toku 2“, a korisnici fejsbuka mogu završiti u zatvoru zbog objavljivanja „neprijateljskog sadržaja o NATO-u“.
Povod za ovakav zakon je aktualni kontekst opšte zapadnjačke paranoje od navodne ruske agresije, pa tako danska vlada kritike NATO-a smatra proruskom propagandom.
„Prema rečima vlade, spoljni uticaj, posebno iz Rusije, predstavlja sve veću pretnju Danskoj“, piše danski list „Arbejderen“, dok list „Berlingske“ ukazuje da navedeni zakon „legitimna mišljenja građana smatra za propagandu“ i zaključuje da je posredi „očigledan pokušaj zastrašivanja danskog društva“.
U stvari, to je samo nastavak NATO propagande koja je svoje rezultate već dala u baltičkim zemljama, Poljskoj, Ukrajini, Gruziji… gde se rusofobija i otvorena antiruska politika pretvorila u neofašizam, uz veličanje vođa fašističkih pokreta tokom Drugog svetskog rata u tim zemljama.
A kako zaboraviti najzloglasniju izjavu 20. veka u kojoj je sublimirano sve zlo NATO ideologa i stratega. „Vrlo težak izbor“, glasio je komentar Madlen Olbrajt na TV 1996. godine kada je upitana za reakciju na ubistvo pola miliona iračke dece tokom pet godina rata, ali, dodala je, „mislimo da se cena isplati“. I time rekla mnogo više od svih analiza i komentara na račun NATO-a.