JESU LI REZERVOARI UNUTRAŠNJE POTROŠNJE KINESKI ADUT?

Na pomolu kraj trgovinskog rata

Napredak u trgovinskim pregovorima, načinjen u ponedeljak, predstavlja ohrabrenje da bi veliki trgovinski sukob mogao da bude okončan. Postavlja se pitanje: šta dalje? Jedan od ključnih aduta Kine u sporu sa SAD je veličina rezervoara unutrašnje potrošnje. Nečim što bismo kolokvijalno mogli nazvati nacionalnom disciplinom Kina za vrlo kratko vreme može da stvori nove džepove privrednog rasta, nauštrb protivnika

Prvi je Donald Tramp u nedelju kasno uveče, u 23 časa i 39 minuta, zacvrkutao na tviteru da će odložiti primenu dodatnih tarifa na uvoz robe iz Kine, s obzirom na, kako je napisao, značajan napredak u razgovorima s Kinom čiju delegaciju u Vašingtonu predvodi potpredsednik Lju He.
„Drago mi je što mogu da kažem da su SAD postigle značajan napredak u trgovinskim razgovorima s Kinom o važnim strukturnim pitanjima koja obuhvataju zaštitu intelektualne svojine, transfer tehnologija, poljoprivredu, usluge, valutna i mnoga druga pitanja“, poručio je Tramp sa tvitera.

[restrict]

POSLEDNJA RUNDA PREGOVORA DAJE NADU Kinezi su ipak bili strpljiviji, pa je član Državnog saveta (kineske vlade) Vang Ji u ponedeljak izjavio da je poslednja runda trgovinskih pregovora sa SAD dala pozitivne izglede kada su u pitanju kinesko-američke veze i globalna privreda.
Kineski mediji ovu vest su preneli uz umereni optimizam. List „Ženmin žibao“ i agencija „Sinhua“ istog dana su objavili da je „okončan krug razgovora“ u Vašingtonu, što je okarakterisano kao pozitivan signal za rešenje nesuglasica između dve najveće svetske ekonomije. Kineski mediji su, međutim, upozorili da bi bilo koji konačan (čitaj: nagli) dogovor u ovom trenutku bio predmet kritika, i unutar Kine i unutar SAD.
„Sinhua“ je izvestila da su obe zemlje postigle značajan napredak u pitanjima kao što su transfer tehnologija, zaštita intelektualne svojine, necarinske barijere, usluge, poljoprivreda i o pitanju valuta. Pa ipak, komentatori lista „Ženmin žibao“ i agencije „Sinhua“ upozoravaju da će preostale razlike u stavovima dve zemlje biti najteže za rešavanje.
„Ishod razgovora poslao je pozitivne poruke svetu da su Kina i SAD u stanju da na pravi način reše trgovinske sporove, postavljajući temelje postizanju konačnog dogovora između dve strane“, konstatovao je komentator lista „Ženmin žibao“.
„Produžetak sedmog kruga trgovinskih razgovora za dva dana i odlaganje primene povećanih tarifa na uvoz iz Kine ukazuju na iskrenost i osećanje hitnosti kod obe strane da se postigne dogovor što je pre moguće“, kaže se u komentaru agencije „Sinhua“.
Lju Hung, zamenik urednika časopisa „Glob“, napisao je na svom blogu da „Sinhua“ izveštava o ogromnom napretku u mnogim aspektima, te da bi izostanak pominjanja naredne runde razgovora mogao čak da sugeriše postojanje mogućnosti za održavanje samita kako bi se zaključio sporazum, upozoravajući istovremeno na moguće izazove kod kuće zbog ishoda sporazuma.
„Baš kao i SAD, Kina je pluralističko društvo, sa različitim pogledima“, napisao je Lju Hung. „Sporazum može uznemiriti ljude čiji su interesi pogođeni. Treba da budemo strpljivi i da dajemo smernice oko nesporazuma, briga, pa čak i kritika“, poručio je Lju.
U nekim medijima nagovešteno je da bi konačan sporazum mogao da bude potpisan već u martu, što ne izgleda tako lako ostvarivo.

DA LI JE LAJTHAJZER OSTRAMOTIO TRAMPA? Uvek dobro obavešteni „Blumberg“, međutim, izvestio je u ponedeljak, pozivajući se na izvore unutar Trampove administracije, ali i oko nje, da su Tramp i njegov glavni pregovarač Robert Lajthajzer postali sve ljući jedan na drugog, kako je postajalo izvesno da do trgovinskog dogovora s Kinom neće doći u roku koji ističe za manje od nedelju dana.
Ljutnja između njih dvojice bila je vidljiva pred kineskim pregovaračima, američkim zvaničnicima, pa i nekim novinarima. Tramp je navodno bio poveo raspravu s Lajthajzerom koji je tvrdio da će, izgleda, dogovor s kineskom stranom biti okončan u formi memoranduma o razumevanju, na šta je Tramp odbrusio da ne voli tu vrstu sporazuma jer ne znače ništa. Nakon ove prepirke Tramp se izvorima „Blumberga“ požalio da ga je Lajthajzer javno osramotio, ispravljajući ga pred kineskom delegacijom i novinarima. Prema „Blumbergu“, Tramp je izrazio ljutnju zato što Lajthajzer nije postigao dogovor s Kinezima koji Tramp vidi kao izuzetno važan.
Trampovo razočaranje Lajthajzerom prisutno je poslednjih meseci, naročito zbog pada na berzama s kraja 2018, kada se trgovinski rat s Kinom već bio razbuktao.
Lajthajzer je, tvrdi „Blumberg“, višegodišnji jastreb i jedan od kreatora politike koja je dovela do uvođenja dodatnih tarifa na kineske proizvode u ukupnoj vrednosti od 250 milijardi dolara. Tramp je sada u žurbi da što pre okonča pregovore s Kinom koje unapred naziva istorijskim. Ljudi koji poznaju prilike u Beloj kući, a na koje se „Blumberg“ poziva, kažu i da je Lajthajzer sve nervozniji zbog Trampovih intervencija.
Poslednjih nedelja Tramp je stalno isticao da će do dogovora doći tek kada on i Si Đinping održe samit.
„Blumberg“ smatra da je iskazana nervoza i neslaganje u Beloj kući signal slabljenja Lajthajzerove pozicije u pregovorima s Kinom. Njegova frustracija trenutnom situacijom nije još porasla do nivoa da podnese ostavku, tvrdi „Blumberg“.
Drugi izvor „Blumberga“, međutim, kaže da je situacija daleko od raskola i da je Lajthajzer svakodnevno povezan s ministrom finansija Stivenom Mnučinom i drugima, uključujući i Trampa.
Prema „Blumbergovoj“ oceni, Tramp je sada previše usredsređen na postizanje dogovora, kako bi smirio finansijska tržišta kod kuće. Zabrinutost ide do mogućnosti da dogovor u vezi pitanja vezanih za vlasništvo nad intelektualnom svojinom uopšte ne bude postignut i da se svede samo na kratkoročnim povećanjima kupovine američkih poljoprivrednih i energetskih proizvoda.
Očigledno je da investitori takođe vrše određeni pritisak na Trampa, plašeći se da će, u slučaju izostanka što hitnijeg dogovora s Kinom, berze ponovo posrnuti nakon što je godina započeta kakvim-takvim finansijskim optimizmom. Investitori smatraju i da bi nastavak akcija protiv kineskih kompanija, kao što je slučaj s kompanijom „Huavej“ i ZTE, potkopao pregovore.
S druge strane, jastrebovi u SAD zabrinuti su da Tramp neće zauzeti čvrst stav, premda američki zvaničnici uveliko obilaze saveznike i ubeđuju ih da ne koriste opremu kompanija „Huavej“ i ZTE u mrežama pete generacije.

KAKO ĆE KINA ODGOVORITI? Jedan od ključnih aduta Kine u sporu sa SAD je veličina rezervoara unutrašnje potrošnje. Nečim što bismo kolokvijalno mogli nazvati nacionalnom disciplinom ili, uvažavajući azijski pogled na svet – harmonijom, Kina za vrlo kratko vreme može da stvori nove džepove privrednog rasta, nauštrb protivnika.
Slučaj kompanije „Huavej“ je možda najočigledniji o tom pitanju.
Puštajući „Epl“ u Kinu i šireći potrošačku pomamu među Kinezima za proizvodom kao što je „ajfon“, Peking je američku kompaniju u stvari uvukao u neku vrstu tržišnog ofsajda. „Epl“ je gigantski deo proizvodnje, kažu čak 70 odsto, preneo u Kinu i ključni deo rasta prepustio kineskom tržištu. U međuvremenu kineski proizvođači mobilnih uređaja iskoristili su mrežu domaćih dobavljača, koji su opsluživali „Epl“, i domogli se neophodnih komponenti. Nakon eskalacije trgovinskog rata situacija se od ove godine iz korena menja. Kineski proizvođači prelaze u ofanzivu. „Huavej“ lane, uprkos trgovinskom ratu, širom sveta prodaje oko 200 miliona uređaja.
Povrh svega, prema podacima „Fajnenšel tajmsa“, čak trećina Kineza planira da kupi pametni telefon marke „Huavej“, a sam brend označen je kao ikona patriotizma. „Huavej“ kao kinesku ikonu patriotizma modelirali su trgovinski rat koji je poveo Vašington i hapšenje Meng Vendžou, ćerke osnivača i vlasnika kompanije u Kanadi, ali očigledno po američkom nalogu.
Ukorenjivanju „Huaveja“ kao ikone patriotizma dodatno doprinose sjajna tehnološka i dizajnerska rešenja novih pametnih telefona i uopšte uređaja ove kompanije, ali i hajka koja se na Zapadu vodi protiv njenih proizvoda, naročito protiv kineskih mrežnih sistema pete generacije.
Udeo „Huaveja“ na kineskom tržištu smartfona je porastao sa sedam na 27 procenata, a na globalnom tržištu beleže rast prodaje za 16 odsto. „Epl“ je, s druge strane, lane u Kini zabeležio pad prodaje od 11,7 odsto. Ova kompanija je početkom godine upozorila ulagače da prvi put za 16 godina smanjuje planirani prihod, zabeleživši takođe prvi put posle decenije pad prihoda i profita. Pogađate, za uzrok je označena slabija prodaja „ajfona“ u Kini.
Dakle, kako „Huavej“ na kineskom tržištu bude naglo rastao, „Epl“ će neminovno padati zbog efekta patriotske ikone.
Ispostavilo se da je kineska pomama za „ajfonima“ u stvari bila srednjoročni taktički potez. U kritičnom trenutku, naročito ako to vlada i Si Đinping budu sugerisali, domaće kinesko tržište krenuće u podjednako žustru pomamu za najnovijim „Mejt 20 pro“ modelom pametnog telefona kompanije „Huavej“ koji je već osvojio srca na tržištima širom sveta, osim donekle u SAD.

[/restrict]