I porodičnu srebrninu po MMF nalogu

Privatizacija „Komercijalne banke“

15Dok se koplja lome za privatizaciju „Komercijalne banke“ i protiv nje, ispušta se iz vida da nijedna već privatizovana banka, ili banka koja je došla iz inostranstva, nema razvojnih investicija u privredu Srbije

Svaka poseta delegacije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Srbiji, pored pohvale za finansijske reforme, ekonomski rast i sprovođenje ekonomskih mera i programa koji se izvode pod njegovom kontrolom, završi se i podrškom, ili pritiskom, za još neku kapitalnu privatizaciju koja još uvek nije obavljena.

CRVENA ČOJA NARODNE BANKE Tako je bilo i na kraju poslednje posete i višednevnih razgovora naših zvaničnika i predstavnika MMF-a početkom februara, održavanih za stolom prekrivenim crvenom čojom u svečanoj sali Narodne banke Srbije.
MMF je saopštio da podržava planove vlade da odlučno krene u privatizaciju „Komercijalne banke“ jer prodaju ove banke, kao i HIP Petrohemije, navodi kao ključnu u ovoj godini.
Prema navodima Radio-televizije Srbije (RTS), o sudbini „Komercijalne banke“ razgovaralo se i u Davosu na nedavnom Svetskom ekonomskom forumu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tamo se 24. januara sastao sa Sumom Čakrbartijem, predsednikom Evropske banke za obnovu i razvoj. Zanimljivo je, zapaža RTS, da skupština akcionara, zakazana za 28. januar, nije održana. Zapisnici sa ovih zasedanja otkrivaju da je prethodna, za vreme koje se raspravljalo o upravi banke, bila veoma burna. Nekoliko puta tokom prošle godine predstavnici međunarodnih finansijskih institucija pitali su zašto se privatizacija odlaže. Odgovor je bio da se o tome intenzivno razgovara.

[restrict]

PARTNERI I SAVETNICI U dogovoru sa MMF-om, koji su potpisali premijerka Ana Brnabić, guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković i ministar finansija Siniša Mali, do kraja februara ističe rok da Vlada Srbije donese odluku o privatizaciji „Komercijalne banke“. Plan je da se tender raspiše do kraja juna, a ceo postupak trebalo bi da se završi do kraja godine.
Tom prilikom je ministar Siniša Mali rekao: „Hoćemo da vidimo na koji način da nađemo strateškog partnera za ’Komercijalnu banku’. Ideja nam je da država izlazi iz onih delatnosti gde nema potrebe da bude. I da se koncentrišemo na pravljenje okruženja koje će biti podsticajno za razvoj privatnog, a i državnog sektora.“
Istovremeno, ministar Mali je najavio i potpisivanje ugovora s francuskim „Lazardom“ koji će biti savetnik Vlade Srbije u privatizaciji „Komercijalne banke“.
U roku za dostavljanje ponuda, do 12. novembra 2018. prispelo je 14 izjava o zainteresovanosti, a komisija Ministarstva finansija je posle analize odlučila da zahtev za dostavljanje ponude pošalje na adresu šest investicionih banaka. Rok za podnošenje ponuda bio je 3. decembar 2018. a svoje ponude dostavile su kompanije „Lazard Freres“, „Rothschild“ i „ING Bank“. 

ULOGA FRANCUSKOG „LAZARDA“ Ministarstvo je navelo da je finansijski savetnik biran na osnovu kvaliteta i cene. Na osnovu kriterijuma iz konkursne dokumentacije, kao najuspešnija ponuda ocenjena je ponuda „Lazarda“.
„Lazard“ je savetovao državu u vezi sa koncesijom za Aerodrom „Nikola Tesla“ koju je dobio francuski „Vinci Airports“, a prethodno i na temu preduzeća „Telekom Srbija“ prilikom neuspešne privatizacije 2015. godine. U regionu je ova francuska konsultantska kuća, u kojoj je bivši ministar Božidar Đelić zadužen za finansijsko savetovanje, savetovao slovenački državni fond SOD prilikom prodaje Nove kreditne banke Maribor. „Lazard“ se ovim poslom bavi više od 30 godina i radio je u 43 države.

OPCIJA OD ČETVRT MILIJARDE EVRA U svakom slučaju, na red za privatizaciju došla je i jedna od najjačih banaka u Srbiji, čija aktiva je u bankarskom sektoru Srbije u 2018. godini bila 10,83 odsto. Učešće banke u ukupnim depozitima bankarskog sektora iznosilo je 12,18 odsto, a u ukupnom kapitalu 9,56 odsto.
Takođe, „Komercijalna banka“ vrši isplatu deviznih penzija iz Nemačke, Austrije, Makedonije, Francuske, Švedske, Slovenije, Hrvatske, Federacije BiH, Republike Srpske…
Republika Srbija nije većinski vlasnik „Komercijalne banke“ pošto poseduje 41,7 odsto kapitala. Suvlasnici su i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), „International Finance Corporation“ (deo Svetske banke) i još dva fonda. Oni svi zajedno imaju vlasničko učešće od 41,4 odsto. Udeo u vlasništvu ima i nekoliko preduzeća koja drže po nešto više od jedan odsto, a ostatak čine mali akcionari.
EBRD je u vlasničku strukturu „Komercijalne banke“ ušao 2006. godine. Po tom ugovoru, EBRD ima pravo da aktivira takozvanu „put opciju“. A to znači da u slučaju da država odustane od prodaje svog dela, svojim stranim partnerima suvlasnicima mora da isplati 252 miliona evra. Tada je, naime, EBRD dokapitalizovala našu banku sa 70 miliona evra, a po nastupanju krize IFC je to isto učinio sa 40 miliona. Nemački DEG fond je uložio 20, a švedski Svedford deset miliona evra, dok je EBRD u tom trenutku dokapitalizovala „Komercijalnu“ sa još 50 miliona evra. EBRD već godinu dana ima pravo da naplati ovaj novac, ali to ne radi, verovatno iščekujući ishod privatizacije za koji ekonomisti ne mogu da tvrde kako će se i kada okončati.

VREDNOST BANKE Tako za Milorada Filipovića, profesora Ekonomskog fakulteta, već i spomenuta „bura“ među akcionarima ukazuje da svi oni i ne idu baš u istom smeru.
„Ili bar ne idu istom brzinom i istim intenzitetom. Pitanje je i kakvi su odnosi među inostranim akcionarima ’Komercijalne banke’. To su EBRD, IFC, Deg i tako dalje. Jer u slučaju privatizacije, ako bi se ona dalje nastavila i ušla u neku finalnu fazu, onda bi se postavilo pitanje i kakvi su njihovi međusobni odnosi. Da li su već ispregovarani ili će se oni međusobno boriti ko će veći deo kolača tu da prigrabi“, napominje Filipović za RTS.
Ekonomisti podsećaju da su tokom ekonomske krize 2008. godine državne banke propadale, a poreski obveznici su snosili posledice lošeg upravljanja. Tu je i tvrdnja da je pre krize „Komercijalna banka“ na berzi vredela više od milijardu evra, a sada je ta vrednost 320 miliona evra. Otud i zapažanje da je to bio najbolji trenutak za privatizaciju koji nije iskorišćen, a da su kasnije došli mnogi problemi koji se, pre svega, ogledaju u nenaplativim kreditima i njihovom otpisu.
Ministarstvo finansija navodi da će sad uslediti analiza finansijskog položaja banke i priprema svih dokumenata za raspisivanje tendera za pronalaženje zajedničkog partnera. 

POTENCIJALNI KUPCI Da li već sada ima zainteresovanih za kupovinu „Komercijalne banke“ ili, kako vole da kažu, strateških partnera? Već se uveliko licitira nekim imenima koja su bacila oko na banku staru skoro 50 godina. Tu je najpre investicioni fond „Ripplewood Advisors“ u vlasništvu biznismena Tima Kolinsa, a kao eventualni kupci pominju se i jedna neimenovana turska banka, te mađarska OTP koja je u međuvremenu kupila Vojvođansku banku i saopštila da namerava da kupi i „Sosijete ženeral banku“. A kako su preneli domaći mediji, mogući kupac je i biznismen Miodrag Kostić. 
„Ripplewood Advisors L.L.C“ sa sedištem u Njujorku i kancelarijom u Japanu je firma za privatnu imovinu i rizična ulaganja koja uglavnom ulaže u firme za proizvodnju robe široke potrošnje, u finansijske usluge, obrazovanje, medicinske usluge, proizvodnju elektronske opreme i komponenti, proizvodnju hrane, hemijsku industriju, tehnologije… Ovaj fond je 2014. godine u Letoniji, sa još 12 partnera, kupio 75 odsto akcija „Citadela banke“. 
Bivši američki državni sekretar Džon Keri i američki investitor Tim Kolins posetili su Srbiju u maju 2018. kada su razgovarali s predsednikom Vučićem i premijerkom Anom Brnabić. Kako je preneo „Danas“ pozivajući se na nezvanična saznanja, Kolinsov „Ripplewood Advisors“ dao je ponudu za preuzimanje po 20 odsto akcija u „Telekomu Srbije“ i u „Komercijalnoj banci“. 

ZA PRIVATIZACIJU I PROTIV NJE Bilo je i opcija da država ostane vlasnik „Komercijalne banke“, ali prethodno mora da isplati strane partnere (onih 252 miliona evra). Tako bi država imala jednu razvojnu finansijsku instituciju preko koje bi finansirala prioritetne projekte za koje je i sama zainteresovana. U suprotnom, prodajom „Komercijalne banke“ Srbija bi došla u situaciju da više od 85 odsto bankarske industrije u zemlji bude u rukama stranih vlasnika, što bi je učinilo veoma ranjivom u nekoj narednoj finansijskoj krizi.
„Mislim da podizanje tenzije oko te prodaje nije na mestu, iz dva razloga: s jedne strane jer je republički budžet u suficitu, dakle zemlja nije u iznudici i ne mora i dalje da otuđuje porodičnu srebrninu, a drugo, mi stalno slušamo zamenu teza, već decenijama, da je država neefikasna u upravljanju bankama. U kapitalu bankarske industrije državne banke učestvuju sa svega 13,5 posto“, izjavio je u jednom intervjuu profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta Đorđe Đukić.
Đukić kaže i da treba uzeti u obzir više od 200 ekspozitura koje ima „Komercijalna banka“, od severa do juga zemlje, kao i da je reč o banci koja ima najveću štednju građana, a da mi nismo zemlja u kojoj će internet-bankarstvo uskoro dominirati jer građani nisu dovoljno edukovani u tom smislu pa i dalje traže usluge na šalteru banke.
„Ako državnu banku, moćnu sa aspekta kapitala i mreže filijala, vode profesionalci koji su dobro plaćeni (kao u privatnim bankama) i imaju reputaciju i integritet, tu nema greške, jer oni ne trguju svojim integritetom i reputacijom“, naveo je.
Doduše, glavnu skepsu izaziva upravo taj hipotetički menadžment, postavljen od strane države, za koji skoro svi misle da bi teško ostao imun na pritiske i „telefonske naloge“ kome da se usmeri kredit, s obzirom na to da je u domaćem bankarstvu glavni problem „burazerska ekonomija“ u kojoj se krediti odobravaju mimo ekonomskih principa.
S druge strane, „odustajanje od privatizacije Srbiju bi mnogo koštalo. Pokazalo se da Srbija loše upravlja i preduzećima i bankama i da se banke često koriste za finansiranje privilegovanih biznismena, što dovodi do nenaplativih kredita i propasti banaka. To smo mogli da vidimo na nekoliko primera gašenja banaka tokom prethodnih godina, što nas je ukupno koštalo milijardu evra. Zato je u zemlji gde postoji korupcija banke bolje privatizovati“, rekao je za „Blic“ profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
Kako god bilo, zainteresovani za privatizaciju „Komercijalne banke“ sigurno ne dolaze kako bi investirali i finansirali razvoj privrednog sektora Srbije, već da bi ovde zaradili poput niza stranih banaka koje su po „Dinkićevoj metodi“ zamenile domaće banke.

[/restrict]