Detlef Vimer – Istina pred streljačkim strojem

Razgovarao Milan Timotić

Verujem da su naši prijatelji Srbi pre svega prepoznali da u Slobodarskoj partiji Austrije imaju pouzdanog partnera kad je u pitanju srpski interes u Evropi

Zameniku gradonačelnika austrijskog grada Linca Detlefu Vimeru, socijaldemokratskom aktivisti i članu Komiteta za mir u Ukrajini Alfredu Almedereu, te austrijskom dopisniku za Balkan i Ukrajinu iz Beograda Kristijanu Veršicu militantne ultranacionalističke grupe iz Ukrajine zapretile su likvidacijom zbog iznošenja istine o stanju u Ukrajini. Novinar ORF-a (austrijske državne televizije) oštro je zbog toga protestovao kod austrijske vlade i matične televizijske kuće rečima „tišina jaganjaca mora biti okončana“, zahtevajući da reaguju kod vlade Republike Ukrajine, a Detlef Vimer je tim povodom reporteru „Pečata“ dao intervju u kome govori i o posledicama nekontrolisanog ulaska migranata u Austriju. Treba napomenuti da među njih nikako ne ubraja Srbe koji su ovoj zemlji, s kojom imamo zajedničke interese, lojalni i spremni da se integrišu u njeno društvo.
Ukrajinska ultradesničarska grupa „mislilaca“ optužila vas je da ste, uz Kristijana Veršica i Alfreda Almadera, proruski orijentisani i da ste ruski agenti. Na osnovu čega su usledile takve optužbe a vi stavljeni pred „streljački stroj“?
Austrijska ministarka spoljnih poslova Karin Knajsel reagovala je o ovom pitanju i uputila jasnu poruku Kijevu. Iz Kijeva su stigla ublažavanja i relativizacija, ali ne možemo da kažemo da je to uticalo na povećanje bezbednosti Kristijana Veršica. Moralo bi da se postavi pitanje šta bi bilo da je situacija obrnuta – kad bi neki zapadni novinar bio ugrožen na Krimu od strane ruskih vlasti, kakva bi bila reakcija na Zapadu? Mogu samo da pretpostavljam o čemu se radi, i verovatno da svako ko pokuša da stvori sebi sliku na licu mesta i ko misli drugačije od pomenutih ultradesničara i sličnih ukrajinskih grupa automatski biva optužen za špijuna i proruskog zastupnika. A ja sam, na primer, optužen samo zbog toga što sam posetio Krim. Zato ukrajinskom režimu nikako ne odgovara da ljudi sa Zapada što više odlaze na Krim i tamo se sami uvere u postojeću situaciju, jer tamošnja propaganda Zapadu šalje potpuno drugačiju sliku o dešavanjima u Ukrajini. Dakle, svako ko ode u Ukrajinu na licu mesta se uveri u neistine koje svetu servira zvanični Kijev.
Šta vas je motivisalo da otputujete na Krim?
U Ukrajini sam bio i ranije, 2014. godine, pošto je počeo konflikt, i odmah sam se uverio da je stvarnost drugačija od onoga što čujemo i vidimo u medijima. Zbog toga sam odlučio da posetim i Krim, gde sam se uverio da većina stanovništva ima želju da bude deo Ruske Federacije. Taj „problem“ Krima ima dve dimenzije. U principu, s jedne strane je međunarodno pravo koje objašnjava ovakve procese na svoj način, a s druge strane su prava ljudi da sami biraju i odluče kako će živeti i gde. Očigledno je da nekoliko decenija ukrajinske vlasti na Krimu ništa nisu ulagale, ili su ulagale tek beznačajno, dok se sada vidi, nakon što je Krim postao deo Ruske Federacije, da su Vlada Rusije pa čak i neki domaći Ukrajinci koji žive na Krimu značajno investirali u razvoj Krima i žele da budu građani Ruske Federacije, a ne Ukrajine.
Dakle, boraveći na Krimu shvatili ste da je stanje potpuno drugačija od onog koje o Krimu u svet šalje zvanični Kijev?
Upravo tako.
Da li su istinite priče da ukrajinski ambasador u Beču veoma agresivno nastupa protiv Rusije, tako što u austrijskim medijima iznosi lažne optužbe na račun Ruske Federacije, a i žali se na nju austrijskoj vladi zbog navodne vojne i političke agresije prema Ukrajini?
Ako se uporedi delovanje ukrajinske ambasade u Austriji i ruske ambasade u Austriji, onda pre svega možemo da vidimo da je ukrajinski ambasador mnogo ažurniji jer često piše članke za medije, kolumne, „pisma čitalaca“ koja upućuje austrijskim medijima i u kojima veoma oštro optužuje Rusiju i stvara neodgovarajuću sliku u odnosu na stvarna dešavanja. S druge strane, ruska ambasada u Austriji uopšte ne ulazi u medijsku arenu, preciznije u medijsko bojno polje, a kada smo ih pitali zbog čega ne odgovaraju na ovakve napade, rekli su da ne žele da polemišu preko austrijskih medija sa ukrajinskim ambasadorom, što bi on očigledno želeo, i da ne žele da se spuštaju na nivo provokacija kojima se služi.
Pretnje iz Ukrajine su veoma teške, da li strepite za svoj život i da li ste sve prijavili nadležnim službama Austrije?
Naravno da nije lepo kad čovek čuje pretnje koje pozivaju na nasilje ili prete nasiljem, međutim, s obzirom na to da sam već nekoliko puta boravio u Ukrajini, u gradu Zaporožju koji je partner Linca, trenutno ne planiram da ponovo tamo putujem, tako da se ne osećam direktno ugroženim. Ne znam koliko se te poruke iz Ukrajine šire i čuju po Evropi, ali je sigurno da gospodin Veršic, koji tamo često boravi i radi, posle ovih teških pretnji ima ozbiljne razloge za brigu i nespokoj.
Austrija je jedina zemlja Evropske unije koja nije uvela diplomatske sankcije Rusiji. Šta je bio ključni razlog takve odluke?
To je više pitanje za austrijsku vladu, odnosno Ministarstvo spoljnih poslova. Moje mišljenje je da je dobro što Austrija drži sve komunikacione kanale otvorenim i ne popušta i ne kvari svoje odnose i veze pod pritiskom drugih zemalja.
Vi i vaš savetnik, Srbin Željko Malešević, visoko ste pozicionirani u vrhu stranke FPO (Slobodarska partija Austrije) u Gornjoj Austriji koju uspešno vodi Hans Kristijan Štrahe a koji je u dobrim odnosima s Ruskom Federacijom i predsednikom Putinom. Da li to iritira ukrajinske „mislioce“ i militantne predstavnike ukrajinskog predsednika Porošenka?
Sigurno je da je sporazum koji FPO Austrije ima sa Jedinstvenom Rusijom jedan od glavnih uzroka za ovakve reakcije iz Ukrajine. Međutim, ako razmatramo slučaj novinara Veršica, on nema nikakav ugovor ni s Rusijom ni sa Jedinstvenom Rusijom, a opet je u nezavidnoj situaciji. To znači da i sama činjenica da neko želi da objektivno posmatra situaciju i izveštava o njoj može da ga dovede u ozbiljne probleme. Neophodno je reći i da u tom ugovoru koji smo potpisali sa Jedinstvenom Rusijom ne postoji nijedna tačka koja ide na štetu Ukrajine i ukrajinskog naroda. Kada sam 2016. bio u Zaporožju, nisam primetio ništa što bi ukazivalo na lošu atmosferu ili neprijateljstvo prema meni ili stranci. Nerazumljiva mi je pomalo čitava ta priča koju Ukrajina sada pokušava da plasira, jer to što FPO ima prijateljske odnose s Rusijom i ruskim narodom ne znači da ima neprijateljske odnose prema ukrajinskom narodu. Naprotiv, mi smo ranijih godina sprovodili neke akcije pomoći ukrajinskom narodu, konkretno, pomagali smo školskoj deci u zapadnoj Ukrajini.
Zvanična Austrija nije potpisala Marakeški sporazum 2018. godine kojim se zemlje Zapadne Evrope i Balkana obavezuju da na svakih milion stanovnika prime pet hiljada migranata. Za male zemlje kao što su Austrija i Srbija, to bi značilo 40 hiljada došljaka godišnje (ili 1,2 miliona migranata od 2019. do 2050), dok bi EU koja sada ima 450 miliona stanovnika u istom periodu morala da otvori granice za čak 77,5 miliona migranata iz najsiromašnijih zemalja sveta. Kako doživljavate ovaj suludi scenario iz Marakeša?
Drago mi je što narod u Srbiji drugačije gleda na taj sporazum iako su ga srpske vlasti potpisale, jer su brojke koje su nam zadate izuzetno visoke. Austrija taj sporazum nije mogla da prihvati iz sasvim razumljivih razloga, pošto i bez priliva novih migranata u mnogim austrijskim gradovima situacija je gotovo alarmantna jer se, zbog čitavih kvartova u određenim delovima gradova, zbog najezde pridošlica više i ne osećamo kao svoj na svome, ni kao građani Srednje Evrope. Znači, i ako zaustavimo migrante na granici Austrije, mi opet imamo ozbiljan problem da među onima koji su već došli napravimo jasno razgraničenje – ko je u Austriju došao s namerom da tu radi i bude lojalan državi koja ga je primila, da se integriše u njeno društvo i poštuje njenu kulturu i tradiciju, a ko je došao samo zato da iskoristi prednosti koje pruža naš pozitivni socijalni sistem. Dakle, moramo da odemo i korak dalje od odbijanja ulaska migranata, odnosno da lojalnim strancima damo sva prava koja uživaju austrijski državljani, a ograničimo prava i uticaj onih koji to nisu, niti žele da budu.
Mogu li se zemlje EU, Zapadnog Balkana i bivšeg istočnog bloka odupreti pritisku kome su tim povodom izložene Austrija, Mađarska, Poljska, Slovačka, Češka i naročito Srbija, kojima se preti i kaznama u slučaju nepristajanja?
Sigurno je da nije lako pružiti otpor merama koje su u nekim centrima moći na desetine godina a možda i više projektovane, a njihova realizacija planirana dugoročno. Međutim, mi svakako treba da računamo na promene koje se dešavaju u svetu mimo naše volje, zatim na nadolazeće izbore za Evropski parlament u maju ove godine koji će nam, najverovatnije, otvoriti mogućnost da institucijama u Briselu uputimo naše jasne zahteve i volju građana nacionalnih država koje i dalje insistiraju na svom suverenitetu. Naravno, sve to pod uslovom da građani EU izaberu stranke koje se zalažu za ideju ograničenja ulaska stranaca, poput mađarskog FIDES-a i sličnih. To je šansa da se suprotstavimo nepoželjnim procesima i idejama nametnutim od nekih zemalja EU i njihovih neskrivenih mentora.
Brojni Srbi u Austriji glasali su za Slobodarsku stranku Austrije (FPO) za koju levičari internacionalisti tvrde da je desničarska stranka. Šta su to Srbi prepoznali u politici lidera stranke Hansa Kristijana Štrahea?
Verujem da su naši prijatelji Srbi pre svega prepoznali da u FPO imaju pouzdanog partnera kad je u pitanju srpski interes u Evropi. Jer, budimo iskreni, kad pogledamo nekoliko godina unazad, nijedna stranka u Austriji nije ni približno imala zajedničke interese sa srpskim vladama, posebno na temu Kosova i Metohije. To je, svakako, pitanje svih pitanja za Srbiju, ali Austrija podržava ekonomski razvoj Srbije i ideju da vaša zemlja postane članica EU ukoliko se, naravno, u Srbiji dese promene koje su neophodne da se dostigne evropski nivo. S druge strane, najbitnije je da Srbi koji žive ovde shvataju da je FPO austrijska stranka, a ne srpska stranka u Austriji, da žele da se integrišu u naše društvo i prihvate sve vrednosti koje mi kao evropsko i hrišćansko društvo čuvamo i negujemo kroz istoriju. Mislim da je većina Srba to prihvatila, prepoznala i podržava, ali to nije jedini razlog što podržavaju i glasaju za FPO nego je to i naš stav o Kosovu i Metohiji, a podržavamo i Republiku Srpsku na evropskom putu.

Zapad ne reaguje

„U Ukrajini postoje militantne ultranacionalističke grupe koje prete novinarima koji izveštavaju kritički o politici rukovodstva. Već su dva novinara ubijena i zasigurno nemam nameru da budem sledeći“, napisao je Kristijan Veršic u pismu koje je uputio generalnom direktoru ORF Aleksandru Vrabecu i austrijskoj vladi.

Nesagledive posledice

Vimer kaže da su posledice dosadašnjeg nekontrolisanog ulaska migranata u Austriju nesagledive i dugotrajne. Osim što se struktura stanovništva menja iz korena, što se stvaraju čitavi kvartovi u kojima žive pridošlice sa svojom kulturom i svojim „zakonima“, statistički podaci pokazuju da među osumnjičenim i pritvorenim licima velik udeo imaju upravo strani državljani. Napori policije da ublaži posledice propusta pređašnjih vlada su za svaku pohvalu, ali zahtevaju velike i dugotrajne napore. Sadašnji ministar unutrašnjih poslova Herbert Kikl postavio je temelje za bolju budućnost, ali potrebno je vreme dok njegove mere zažive i počnu da deluju u praksi.