Детлеф Вимер – Истина пред стрељачким стројем

Разговарао Милан Тимотић

Верујем да су наши пријатељи Срби пре свега препознали да у Слободарској партији Аустрије имају поузданог партнера кад је у питању српски интерес у Европи

Заменику градоначелника аустријског града Линца Детлефу Вимеру, социјалдемократском активисти и члану Комитета за мир у Украјини Алфреду Алмедереу, те аустријском дописнику за Балкан и Украјину из Београда Кристијану Вершицу милитантне ултранационалистичке групе из Украјинe запретиле су ликвидацијом због изношења истине о стању у Украјини. Новинар ОРФ-а (аустријске државне телевизије) оштро је због тога протестовао код аустријске владе и матичне телевизијске куће речима „тишина јагањаца мора бити окончана“, захтевајући да реагују код владе Републике Украјине, а Детлеф Вимер је тим поводом репортеру „Печата“ дао интервју у коме говори и о последицама неконтролисаног уласка миграната у Аустрију. Треба напоменути да међу њих никако не убраја Србе који су овој земљи, с којом имамо заједничке интересе, лојални и спремни да се интегришу у њено друштво.
Украјинска ултрадесничарска група „мислилаца“ оптужила вас је да сте, уз Кристијана Вершица и Алфреда Алмадера, проруски оријентисани и да сте руски агенти. На основу чега су уследиле такве оптужбе а ви стављени пред „стрељачки строј“?
Аустријска министарка спољних послова Карин Кнајсел реаговала је о овом питању и упутила јасну поруку Кијеву. Из Кијева су стигла ублажавања и релативизација, али не можемо да кажемо да је то утицало на повећање безбедности Кристијана Вершица. Морало би да се постави питање шта би било да је ситуација обрнута – кад би неки западни новинар био угрожен на Криму од стране руских власти, каква би била реакција на Западу? Могу само да претпостављам о чему се ради, и вероватно да свако ко покуша да створи себи слику на лицу места и ко мисли другачије од поменутих ултрадесничара и сличних украјинских група аутоматски бива оптужен за шпијуна и проруског заступника. А ја сам, на пример, оптужен само због тога што сам посетио Крим. Зато украјинском режиму никако не одговара да људи са Запада што више одлазе на Крим и тамо се сами увере у постојећу ситуацију, јер тамошња пропаганда Западу шаље потпуно другачију слику о дешавањима у Украјини. Дакле, свако ко оде у Украјину на лицу места се увери у неистине које свету сервира званични Кијев.
Шта вас је мотивисало да отпутујете на Крим?
У Украјини сам био и раније, 2014. године, пошто је почео конфликт, и одмах сам се уверио да је стварност другачија од онога што чујемо и видимо у медијима. Због тога сам одлучио да посетим и Крим, где сам се уверио да већина становништва има жељу да буде део Руске Федерације. Тај „проблем“ Крима има две димензије. У принципу, с једне стране је међународно право које објашњава овакве процесе на свој начин, а с друге стране су права људи да сами бирају и одлуче како ће живети и где. Очигледно је да неколико деценија украјинске власти на Криму ништа нису улагале, или су улагале тек безначајно, док се сада види, након што је Крим постао део Руске Федерације, да су Влада Русије па чак и неки домаћи Украјинци који живе на Криму значајно инвестирали у развој Крима и желе да буду грађани Руске Федерације, а не Украјине.
Дакле, боравећи на Криму схватили сте да је стање потпуно другачија од оног које о Криму у свет шаље званични Кијев?
Управо тако.
Да ли су истините приче да украјински амбасадор у Бечу веома агресивно наступа против Русије, тако што у аустријским медијима износи лажне оптужбе на рачун Руске Федерације, а и жали се на њу аустријској влади због наводне војне и политичке агресије према Украјини?
Ако се упореди деловање украјинске амбасаде у Аустрији и руске амбасаде у Аустрији, онда пре свега можемо да видимо да је украјински амбасадор много ажурнији јер често пише чланке за медије, колумне, „писма читалаца“ која упућује аустријским медијима и у којима веома оштро оптужује Русију и ствара неодговарајућу слику у односу на стварна дешавања. С друге стране, руска амбасада у Аустрији уопште не улази у медијску арену, прецизније у медијско бојно поље, а када смо их питали због чега не одговарају на овакве нападе, рекли су да не желе да полемишу преко аустријских медија са украјинским амбасадором, што би он очигледно желео, и да не желе да се спуштају на ниво провокација којима се служи.
Претње из Украјине су веома тешке, да ли стрепите за свој живот и да ли сте све пријавили надлежним службама Аустрије?
Наравно да није лепо кад човек чује претње које позивају на насиље или прете насиљем, међутим, с обзиром на то да сам већ неколико пута боравио у Украјини, у граду Запорожју који је партнер Линца, тренутно не планирам да поново тамо путујем, тако да се не осећам директно угроженим. Не знам колико се те поруке из Украјине шире и чују по Европи, али је сигурно да господин Вершиц, који тамо често борави и ради, после ових тешких претњи има озбиљне разлоге за бригу и неспокој.
Аустрија је једина земља Европске уније која није увела дипломатске санкције Русији. Шта је био кључни разлог такве одлуке?
То је више питање за аустријску владу, односно Министарство спољних послова. Моје мишљење је да је добро што Аустрија држи све комуникационе канале отвореним и не попушта и не квари своје односе и везе под притиском других земаља.
Ви и ваш саветник, Србин Жељко Малешевић, високо сте позиционирани у врху странке ФПО (Слободарска партија Аустрије) у Горњој Аустрији коју успешно води Ханс Кристијан Штрахе а који је у добрим односима с Руском Федерацијом и председником Путином. Да ли то иритира украјинске „мислиоце“ и милитантне представнике украјинског председника Порошенка?
Сигурно је да је споразум који ФПО Аустрије има са Јединственом Русијом један од главних узрока за овакве реакције из Украјине. Међутим, ако разматрамо случај новинара Вершица, он нема никакав уговор ни с Русијом ни са Јединственом Русијом, а опет је у незавидној ситуацији. То значи да и сама чињеница да неко жели да објективно посматра ситуацију и извештава о њој може да га доведе у озбиљне проблеме. Неопходно је рећи и да у том уговору који смо потписали са Јединственом Русијом не постоји ниједна тачка која иде на штету Украјине и украјинског народа. Када сам 2016. био у Запорожју, нисам приметио ништа што би указивало на лошу атмосферу или непријатељство према мени или странци. Неразумљива ми је помало читава та прича коју Украјина сада покушава да пласира, јер то што ФПО има пријатељске односе с Русијом и руским народом не значи да има непријатељске односе према украјинском народу. Напротив, ми смо ранијих година спроводили неке акције помоћи украјинском народу, конкретно, помагали смо школској деци у западној Украјини.
Званична Аустрија није потписала Маракешки споразум 2018. године којим се земље Западне Европе и Балкана обавезују да на сваких милион становника приме пет хиљада миграната. За мале земље као што су Аустрија и Србија, то би значило 40 хиљада дошљака годишње (или 1,2 милиона миграната од 2019. до 2050), док би ЕУ која сада има 450 милиона становника у истом периоду морала да отвори границе за чак 77,5 милиона миграната из најсиромашнијих земаља света. Како доживљавате овај сулуди сценарио из Маракеша?
Драго ми је што народ у Србији другачије гледа на тај споразум иако су га српске власти потписале, јер су бројке које су нам задате изузетно високе. Аустрија тај споразум није могла да прихвати из сасвим разумљивих разлога, пошто и без прилива нових миграната у многим аустријским градовима ситуација је готово алармантна јер се, због читавих квартова у одређеним деловима градова, због најезде придошлица више и не осећамо као свој на своме, ни као грађани Средње Европе. Значи, и ако зауставимо мигранте на граници Аустрије, ми опет имамо озбиљан проблем да међу онима који су већ дошли направимо јасно разграничење – ко је у Аустрију дошао с намером да ту ради и буде лојалан држави која га је примила, да се интегрише у њено друштво и поштује њену културу и традицију, а ко је дошао само зато да искористи предности које пружа наш позитивни социјални систем. Дакле, морамо да одемо и корак даље од одбијања уласка миграната, односно да лојалним странцима дамо сва права која уживају аустријски држављани, а ограничимо права и утицај оних који то нису, нити желе да буду.
Могу ли се земље ЕУ, Западног Балкана и бившег источног блока одупрети притиску коме су тим поводом изложене Аустрија, Мађарска, Пољска, Словачка, Чешка и нарочито Србија, којима се прети и казнама у случају непристајања?
Сигурно је да није лако пружити отпор мерама које су у неким центрима моћи на десетине година а можда и више пројектоване, а њихова реализација планирана дугорочно. Међутим, ми свакако треба да рачунамо на промене које се дешавају у свету мимо наше воље, затим на надолазеће изборе за Европски парламент у мају ове године који ће нам, највероватније, отворити могућност да институцијама у Бриселу упутимо наше јасне захтеве и вољу грађана националних држава које и даље инсистирају на свом суверенитету. Наравно, све то под условом да грађани ЕУ изаберу странке које се залажу за идеју ограничења уласка странаца, попут мађарског ФИДЕС-а и сличних. То је шанса да се супротставимо непожељним процесима и идејама наметнутим од неких земаља ЕУ и њихових нескривених ментора.
Бројни Срби у Аустрији гласали су за Слободарску странку Аустрије (ФПО) за коју левичари интернационалисти тврде да је десничарска странка. Шта су то Срби препознали у политици лидера странке Ханса Кристијана Штрахеа?
Верујем да су наши пријатељи Срби пре свега препознали да у ФПО имају поузданог партнера кад је у питању српски интерес у Европи. Јер, будимо искрени, кад погледамо неколико година уназад, ниједна странка у Аустрији није ни приближно имала заједничке интересе са српским владама, посебно на тему Косова и Метохије. То је, свакако, питање свих питања за Србију, али Аустрија подржава економски развој Србије и идеју да ваша земља постане чланица ЕУ уколико се, наравно, у Србији десе промене које су неопходне да се достигне европски ниво. С друге стране, најбитније је да Срби који живе овде схватају да је ФПО аустријска странка, а не српска странка у Аустрији, да желе да се интегришу у наше друштво и прихвате све вредности које ми као европско и хришћанско друштво чувамо и негујемо кроз историју. Мислим да је већина Срба то прихватила, препознала и подржава, али то није једини разлог што подржавају и гласају за ФПО него је то и наш став о Косову и Метохији, а подржавамо и Републику Српску на европском путу.

Запад не реагује

„У Украјини постоје милитантне ултранационалистичке групе које прете новинарима који извештавају критички о политици руководства. Већ су два новинара убијена и засигурно немам намеру да будем следећи“, написао је Кристијан Вершиц у писму које је упутио генералном директору ОРФ Александру Врабецу и аустријској влади.

Несагледиве последице

Вимер каже да су последице досадашњег неконтролисаног уласка миграната у Аустрију несагледиве и дуготрајне. Осим што се структура становништва мења из корена, што се стварају читави квартови у којима живе придошлице са својом културом и својим „законима“, статистички подаци показују да међу осумњиченим и притвореним лицима велик удео имају управо страни држављани. Напори полиције да ублажи последице пропуста пређашњих влада су за сваку похвалу, али захтевају велике и дуготрајне напоре. Садашњи министар унутрашњих послова Херберт Кикл поставио је темеље за бољу будућност, али потребно је време док његове мере заживе и почну да делују у пракси.