Budimpeštanska „odbijenica“ Vašingtonu

Centralnoevropska turneja drugog čoveka Trampove administracije u Mađarskoj je doživela (ne)očekivan udarac

Iako vlada Viktora Orbana i administracija američkog predsednika Donalda Trampa imaju vrlo sličan pristup u nekoliko političkih i međunarodnih pitanja – vode patriotsku politiku gde je nacionalni interes na prvom mestu, jedino njih dve odbile su potpisivanje pakta UN o globalnim migracijama, Budimpešta je podržala odluku Vašingtona da svoju ambasadu u Izraelu iz Tel Aviva prebaci u Jerusalim… – Mađarska ipak ne ispunjava sve američke prioritete. Konkretno, nije sačuvala Centralnoevropski univerzitet (CEU) u Budimpešti već ga je prisilno prebacila u Austriju, ne podržava Ukrajinu u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji i sprečava saradnju Kijeva i NATO-a zbog narušavanja prava 150 hiljada etničkih Mađara u toj zemlji, ne obnavlja svoju borbenu tehniku koja je uglavnom sovjetske i ruske proizvodnje novom (ili polovnom) američkom…

TURSKI TOK U agendi petodnevne mini-turneje po evropskim zemljama (Mađarskoj, Slovačkoj, Poljskoj, Belgiji i Islandu) američkog državnog sekretara Majka Pompea (11–15. februar) nalazila su se i još dva vrlo važna pitanja – suprotstavljanje Vašingtona energetskom uticaju Rusije i digitalnoj ekspanziji Kine u Srednjoj Evropi iz koje su se SAD 2009. godine povukle, da bi umesto njih tamošnji prostor (gotovo) u celosti ispunile Moskva i Peking.
Analitičari su, međutim, bili jedinstveni u tvrdnji da je Pompeova poseta, prevashodno zemljama Višegradske grupe – programirana iz čisto strateških razloga, pre svega onih energetskih. Njemu je najvažniji prioritet bio „slamanje“ Viktora Orbana i time sprečavanje ulaska novih količina ruskog gasa u prostor Srednje Evrope kroz gasovod „Turski tok“, čiji je krak planiran da se gradi kroz Bugarsku i Srbiju do granice s Mađarskom.
Osim toga, Mađarska bi, prema planovima SAD, trebalo da bude najvažnija karika snabdevanja Srednje Evrope američkim tečnim gasom iz LNG terminala u Omišlju na Krku (Hrvatska), koji, bez aktivnog učešća Budimpešte, nema značajniju perspektivu. Naime, ova vrsta američkog gasa u Poljsku stiže preko njihovog LNG terminala, a isto tako i u Litvaniju preko njihovog. Beč i Ljubljana za američki tečni gas nemaju nikakav interes i oni su još prošle godine potpisali nove višegodišnje ugovore o snabdevanju ruskim gasom sa „Gazpromom“. Eventualnim mađarskim ulaskom „u igru“ s američkim LNG-om u obzir bi moglo da dođe i snabdevanje gasom Ukrajine, koja je, takođe, poput Poljske – bespogovorno kooperativna u odnosu na sve zahteve Vašingtona.
Dakle, nakon neuspeha SAD u „miniranju“ rusko-nemačkog projekta gasovoda „Severni tok 2“ (taj projekat je u praksi gotovo nemoguće zaustaviti političkim putem), Vašingtonu ostaje i velika glavobolja s „Turskim tokom“. Ukoliko oba projekta prođu, moglo bi se bez ikakve rezerve i bojazni konstatovati – da su Sjedinjene Američke Države izgubile energetski rat s Rusijom za evropsko tržište! Uteha za Vašington može biti jedino ta da će izvoz svog tečnog gasa u Evropu ipak znatno povećati u odnosu na ranije količine.

SIJARTOV ODGOVOR Zato je Majk Pompeo, tek što je stupio na mađarsko tlo (Mađarsku je 11. februara prvu posetio), prevashodno želeo da „uskladi časovnike“ između SAD i istočnog dela Evropske unije kada je u pitanju politika prema Rusiji i Kini – državama, koje, kako je u Budimpešti rekao, „ne dele ideale koji su vrlo vredni Amerikancima“. „Mi ne možemo dozvoliti Vladimiru Putinu da pravi razdor između prijatelja i svađa saveznike unutar NATO-a“, podvukao je američki državni sekretar na zajedničkoj konferenciji za medije s mađarskim šefom diplomatije Peterom Sijartom.
Međutim, od mađarskog kolege dobio je neočekivano oštar odgovor. „Naša spoljna politika nam omogućava da budemo krajnje iskreni, a to mnogima ne odgovora. Udeo Mađarske u trgovini između EU i Kine je 1,2 odsto, a kada je reč o Rusiji, u evropskoj političkoj areni postoji ogromno licemerje! Budimpešti je dosadilo kada Vašington govori kako Mađarska ima bliske odnose s Rusijom. Skoro sve zapadne zemlje, uprkos briselskim sankcijama Moskvi, iz godine u godinu jačaju svoju trgovinu s Rusijom! I niko ih ne kažnjava zbog kršenja embarga“, istakao je Peter Sijarto, posebno naglasivši da je Centralna Evropa, uprkos tome „što je infrastrukturno uradila sve što je mogla da bi gas kupila i iz drugih izvora“, zavisna od Rusije na temu snabdevanja energijom. Diversifikacija je na saveznicima.