Džerald Selente – Siromašni će podizati ustanke

Od Istočne Evrope do Francuske i Britanije sve je više ljudi zgađenih establišmentom. Vlade se sve brutalnije obračunavaju s njima kako bi im slomile volju. I neki će je izgubiti, a neki ne

Tradicionalno, početkom nove godine, čitaocima „Pečata“ predstavljamo vodeće trendove u svetu, zasnovane na analizi Džeralda Selentea, prepoznatog u globalnim medijima kao „najpouzdanije ime u praćenju svetskih trendova“ nakon što je predvideo kolaps SSSR-a, dve poslednje ekonomske recesije, slom dot-koma, azijsku valutnu krizu 1997, slom svetske berze 1987, globalnu finansijsku krizu 2008. godine.

Predviđanje trendova, posao kojim se bavite veoma uspešno, zavisi od delovanja ekonomskih zakonitosti. Kako biste opisali to svoje zvanje danas, u vreme kada je ono što smo nazivali ekonomijom pretvoreno u nametanje zakona kojima se legalizuje univerzalna pljačka čovečanstva?
Najpre bih iskoristio ovu priliku da nedeljniku „Pečat“ i našim čitaocima poželim sve najbolje u ovoj godini. Kada je reč o ekonomskim zakonitostima, jedan od vodećih trendova za 2019. nazvali smo „Ekonomski 11. septembar“. Njime smo želeli da upozorimo da je mehur duga od 250 triliona dolara pred eksplozijom. Ovo predviđanje zasnovali smo na onome što su Federalne rezerve u SAD radile prošle godine, a to je podizanje kamatnih stopa četiri puta. Na osnovu onoga što su najavljivali, očekivano je da ih podignu i ove godine, i to tri-četiri puta. I onda je, iznenada 4. januara, predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel, neposredno nakon što su objavljeni brojevi koji su pokazali da je prošlogodišnji rast stope zaposlenosti i porast cene rada na tržištu rada bio najveći tokom proteklih deset godina, rekao da će biti „strpljivi u podizanju kamatnih stopa ove godine“, signalizirajući da očekuje usporavanje podizanja referentne kamate u 2019. godini. Oni su, dakle, spremni da ubrizgaju još monetarnog metadona u igru kako bi održali niske kamatne stope. To je heroinska zavisnost koja zahteva neprekidno ubrizgavanje novih doza. Ali mediji o tome ne žele da govore i ne žele da se osvrću na prethodne događaje. A ukoliko bismo se vratili u februar 2018, setili bismo se da je, kada se nakon Trampovog relija povećao broj zaposlenih i kada je skočila cena rada, FED izjavio da će podići referentnu kamatnu stopu iz tih razloga. I evo sada imamo dijametralno suprotnu odluku FED-a, u uslovima fenomenalnog porasta zaposlenosti i najbolje cene rada u proteklih deset godina. FED je promenio projekciju povećanja kamate u 2019. nagovestivši da će umesto ranije predviđena tri puta, ove godine samo dvaput podići referentnu stopu. Prema novoj prognozi, smanjena je i gornja granica FED-ove referentne kamate dugoročno na 2,8 odsto s prvobitno projektovana tri odsto.
„Ekonomski 9/11“ spreman je da udari i izazove propadanje kapitala i tržišta širom sveta, i preti da uruši mnoge ekonomije koje su već u recesiji ili su krenule u recesiju. U Japanu je bruto domaći proizvod (BDP) u toku poslednja tri meseca opao za 2,5 odsto, Nemačka ulazi u recesiju i smanjuje projekciju rasta, što se generalno dešava u evrozoni, uprkos negativnim kamatnim stopama. Dug Kine sada iznosi preko 30 triliona dolara i kineska ekonomija se usporava, njena maloprodaja je najslabija u proteklih 15 godina. Prodaja automobila, na primer, najslabija je od 1990, tako da će i ona morati da upumpava velike količine jeftinog novca u sistem. To se dešava širom sveta i jeftin novac upumpava se sa ciljem održavanja Ponzijeve šeme. Da li će se ovo zaustaviti? Privremeno – da, ali na duže staze oni će izaći s novim rešenjem kako bi lagali ljude i nastavili da upumpavaju jeftin novac u sistem. Od Istočne Evrope do Francuske i Britanije sve je više i više ljudi zgađenih establišmentom, bilo da se radi o „Žutim prslucima“, Alternativi za Nemačku (AfD), italijanskim pokretima Liga za Sever i Pet zvezdica. Kada ljudi sve više siromaše i kada više nemaju šta da izgube, javlja se pobuna kao izraz zgroženosti političkim sistemom. Videćemo sve više i više ustanaka zbog toga što je ekonomija podešena da ne radi za obične ljude već za bogate. I to nisu samo reči, nepotkrepljene činjenicama. U SAD vole da kažu da smo mi slobodni ljudi a prema Oksfam izveštaju (Oxfam report) osmoro ljudi poseduje više novca nego polovina svetske populacije zajedno.

[restrict] Kako procenjujete učinke pobuna koje se odigravaju širom sveta?
Vlade će preduzimati sve surovije mere i biće sve više militarističke kako bi ljude stavile na njihovo mesto. To vidimo u Francuskoj i širom sveta. Vlade se sve brutalnije obračunavaju s ljudima kako bi oni izgubili svoju volju. I neki će je izgubiti, a neki ne. I u nekim zemljama će se ljudi buniti, a u drugim neće ništa preduzimati. U SAD niko se ne bori iz razloga koji je takođe jedan od naših vodećih trendova: „Spreman da eksplodira“. U SAD više od 70 odsto populacije je ili nenormalno debelo ili ima višak kilograma. Oni nemaju kada da misle o pobuni, misle samo šta će sledeće od te nezdrave hrane i pića potrpati u sebe.
Za 2019. najavili ste i trend „Ljudski talas“. Vidite ga kao dalekosežan razlog za produbljivanje i širenje pobuna.
„Ljudski talas“ je igra brojeva. Pre sto godina bilo je 1,6 milijardi ljudi na planeti. Za sto godina ljudska populacija se uvećala za 6 milijardi. I šta se događa? Pogledajmo šta su Amerika i njeni saveznici uradili na Bliskom istoku. Kako je divno sada živeti u Iraku? Zar ne želite da živite u Libiji? A tek u Siriji: doživite lepote svakodnevnog bombardovanja. I ljudi odlaze. Samo u Siriji je preko 10 miliona ljudi napustilo zemlju od kako su SAD i Arapska liga objavili rat Asadu 2011. Hilari Klinton, Džon Keri, Barak Obama, svi su oni besomučno ponavljali: „Asad mora da ode.“ Ko su oni uopšte da sebi dozvoljavaju da kažu: „Asad mora da ode.“ I ljudi su otišli i odlaze, nakon što se jedno mesto za drugim pretvaralo u pakao. Drevni, prelepi sirijski grad Raka doživeo je sudbinu Drezdena, izbrisan je sa lica zemlje. Avioni SAD i koalicionih snaga bombardovali su sirijski grad Raku na isti način na koji je uništen Drezden tokom Drugog svetskog rata. Alepo, Raka, Istočna Guta i tako redom. Isto je bilo u Iraku, Avganistanu i Libiji u kojoj su rat započeli dobitnik Nobelove nagrade za j… mir Barak Obama zajedno sa Sarkozijem i Dejvidom Kamerunom. Da li biste voleli da živite u Libiji. Ne. Šta se dešava sa Sudanom? Dobro došli u Sudan, zemlju u kojoj brutalni rat nikada ne prestaje. Da pogledamo Kongo, Somaliju… Jedna zemlja za drugom ulaze u začarani krug užasa, bilo da se radi o recesiji u Južnoj Africi, destabilizaciji, korupciji i nasilju. I ljudi napuštaju svoje zemlje. Otputujte do Južne Amerike. Argentina, o kako ljudi tamo divno žive. Imaju kamate od 65 procenata. Prošle godine njihov pezos je izgubio 50 procenata vrednosti. Argentina je u kandžama finansijskih lešinara. Venecuela je u potpunom haosu. Milioni ljudi napuštaju i tu zemlju. U Brazilu je najgora recesija u proteklih 100 godina. Pogledajte Galupovo istraživanje koje pokazuje da oko šestina populacije širom sveta želi da napusti svoje zemlje. Istraživanje ne uključuje decu, tako da možemo govoriti o oko 750 miliona ljudi. Oni žele da napuste svoje otadžbine zbog siromaštva, nasilj,a ratova i korupcije. Da li želite da ovaj talas prekrije i vašu zemlju? Poljska to očito ne želi. Očigledno da Mađarska ne želi. Češka ne želi. I Italija sada ne želi. Jedna zemlja za drugom ne žele prelivanje tog talasa. U SAD to je vodeće predsedničko pitanje. Isuviše ljudi, nedovoljno poslova i troškovi brige o ovim ljudima čine situaciju veoma dramatičnom. I ljudi gube svoj kulturni identitet. U SAD ne postoji jedinstven kulturni identitet, ali u Evropi svakako postoji. Globalisti smatraju da bi svi trebalo da budemo isti. Isti, što znači da svi treba da postanemo robovi na plantažama multinacionalnih korporacija. I samo tako istovetni robovi mogu da dobiju posao u globalistanu – planeti robova. Više ne morate zvati svoju zemlju njenim imenom. Ona je postala teritorija na planeti robova.
Kako sagledavate Donalda Trampa kao predsednika SAD? Kakva je njegova pozicija u sklopu globalne „elite“? Ko su njegovi glavni saveznici, a ko neprijatelji?
Njegova politika se razlikuje od dana do dana. Na primer, veoma mi se dopala njegova odluka o povlačenju trupa iz Sirije i Avganistana. Ali on je odustao od te odluke, nakon što je izvršen pritisak. Da li je odustao zbog toga što oni imaju mnogo dokaza o prljavštinama iz njegove prošlosti ili je pritisak došao od njegovog saveznika Izraela? I koliko je na to odustajanje uticao izraelski premijer Netanijahu, suočen sada sa optužbama za korupciju, a koji je rekao da neće dopustiti da Iran ima vojne baze u Siriji. Ko je Netanijahu da to kaže? To je druga zemlja, nije njegova. Izrael želi Golansku visoravan, stratešku sirijsku oblast koju je ukrao od Sirije 1967. Da li se o tome radi? SAD su veliki i ključni podržavalac Izraela a Tramp je prebacio ambasadu SAD iz Tel Aviva u Jerusalim i veoma je blagonaklon prema izraelskoj politici aparthejda. Da li je zbog toga odustao od povlačenja trupa iz Sirije? Odustao je od mnogobrojnih odluka koje doneo. S Trampovim tarifnim ratom s Kinom se slažem, zato što su SAD izgubile 3,5 miliona poslova u korist Kine i 2 miliona poslova zbog NAFTA sporazuma. Razume se, tarifne stope moraju postojati. Zar Kina nema tarifne stope u odnosu na nas? I sve Trampove tarife uzete zbirno (a tarife prema Kini tiču se samo maloprodaje) utiču tek na 0,7 odsto BDP-a, što je – ništa. S Trampom se, međutim, uopšte ne slažem oko poreskih olakšica kojima je omogućio dalje privilegovanje već uveliko privilegovanih pripadnika najbogatijih, koji čine jedan procenat stanovništva. U to spada i smanjenje korporativnog poreza koje je Tramp branio tvrdnjama da će američka privreda postati konkurentnija i da će korporacije poput „Epla“ i „Majkrosofta“, koje novac drže u drugim zemljama zbog nižih poreskih stopa, vratiti profit u SAD. Radi se o trilionu dolara dobijenih na osnovu otkupa deonica, a ne na osnovu poboljšanja kapitala koje stvara nove poslove.
Istakli ste da je perspektiva povlačenja trupa iz Sirije malo verovatna. Američki zvaničnici sada izjavljuju da rok za povlačenje nije preciziran a američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton je u Izraelu rekao da „postoji nekoliko otežavajućih okolnosti“. Najavljuje se da će nova američka vojna baza na granici Iraka i Sirije biti trajna. Kako to tumačite?
To je eksplicitno delovanje vojnoindustrijskog kompleksa koji je na vlasti u ovoj zemlji još od Drugog svetskog rata. Dvajt Ajzenhauer, general sa pet zvezdica, glavnokomandujući savezničkih snaga tokom Drugog svetskog rata, dva puta predsednik SAD, republikanac, u svom oproštajnom govoru američkoj naciji u januaru 1961. upozorio je Amerikance da bi vojnoindustrijski kompleks mogao da ugrozi njen opstanak. Rekao je da vojnoindustrijski kompleks pljačka genijalnost naučnika, znoj radnika i budućnost dece. To se upravo dešava. Tramp podržava vojnoindustrijski kompleks. Imamo vojni budžet veći od ukupno sedam najvećih vojnih budžeta zemalja koje se nalaze ispod Amerike. SAD se urušavaju dok vojnoindustrijski kompleks sve više raste. On je odgovoran za globalne ratove koje su SAD pokrenule posle Drugog svetskog rata, a koje su sve odreda – izgubile. Uprkos retoričkoj čvrstini i aroganciji oni nisu uspeli da pokažu ništa osim razmetanja, a koštali su nas, ljude, na desetine triliona dolara koje su upotrebili kako bi ubili na desetine miliona nevinih ljudi.
Kakva su vaša predviđanja za 2019. godinu u pogledu strategije globalnog rata? Da li je na pomolu rat SAD i njihovih saveznika s Kinom i Rusijom? Kakav je oblik rata u azijskom Pacifiku?
Nastaviće da šikaniraju Kinu kao što su prošle godine provozali američki razarač „Dekatur“ u zoni od 12 milja u Južnom kineskom moru, mešajući se otvoreno u teritorijalni spor u strateški važnim vodama između Kine i ostalih zemalja. Nastaviće da promovišu sankcije protiv Rusije i pokušavaće da ih nametnu. U 2019. ozbiljno preti izbijanje rata koji nas najviše zabrinjava u poslednje dve godine – sa Iranom. Izraelov smrtni neprijatelj je Iran. Netanijahu, koji se suočava sa kriminalnim optužbama, sve više govori ne samo o ratu sa Sirijom već i Libanom i Iranom. Tu je i Saudijska Arabija i njen rat sa Jemenom koji SAD i njihovi saveznici podržavaju i snabdevaju oružjem. Ko je najveći neprijatelj Saudijske Arabije – Iran. To su vruće tačke u koje gledamo. A SAD su vratile finansijske, transportne i naftne sankcije Iranu najavljujući da će se kažnjavati i države koje ne prestanu sa uvozom iranske nafte, kao i strane kompanije koje rade sa iranskim kompanijama na tzv. „crnoj listi“. Dakle, vruća tačka je opet Bliski istok protiv koga se vodi deseti krstaški rat, rat koji zapravo nije ni prestajao.
Jedan od vodećih 10 trendova na vašoj ovogodišnjoj listi je opasna cenzura interneta. Donald Tramp vodi neprekidni rat s medijima glavnog toka nazivajući lažne vesti koje oni šire, kao i same mejnstrim mediji – najvećim neprijateljem Amerike.
Mi nemamo medije u Americi. To su korporativni mediji u posedu nekolicine korporacija. Devedeset odsto medija poseduje šest korporacija. Oni ne emituju samo lažne vesti već čisto smeće. Nema novina više u Americi. Većinu lokalnih novina kupio je privatni kapital. Sve što oni rade je prežvakavanje jednog te istog sadržaja i širenje agende. Ove novine imaju jednog do dva reportera u gradu koji napišu stranu i po mahom lokalnih vesti a ostalo je isti agregatni sadržaj. Nema više novinskih redakcija i državnih zgrada koje su ovi mediji ranije imali. Internacionalna i nacionalna odeljenja više ne postoje. Mi više nemamo medijski sistem. Tramp je u pravu što se tiče lažnih vesti, ali na delu su vesti koje služe totalnoj imbecilizaciji ljudi – mediji su postali mašina za masovno zaglupljivanje. I velika vest je takođe – cenzura. I to ne samo u SAD već i u Srbiji, Francuskoj, Italiji… Videćemo sve više i više cenzure, posebno na internetu i u društvenim medijima zato što i tu monopoli kontrolišu sadržaj. Ovi monopoli u SAD unajmljuju brojne tink-tenk organizacije, nalik na fašističke, koje određuju ko će, šta, kada i kako reći. Sloboda govora zajedno s mnogim drugim našim pravima predviđenim Ustavom, koji je bio dragocenost u vreme kada je bio na snazi –nestala su. Sada ne samo da morate da pazite šta ćete reći već i kako ćete to reći. I ne samo da ne smete da govorite slobodno, više ne smete ni da mislite slobodno.
Kakvu budućnost predviđate za globalističke megastrukture kakva je EU?
Verujem da se početak kraja EU odigrao kada su Liga za Sever i Pokret pet zvezdica došli na čelo Italije posle martovskih izbora 2018. I sada vidimo šta se dešava sa „Žutim prslucima“ u Francuskoj. To je početak kraja evropske zone, EU i evra. Za deset godina, ako ne i ranije, oni više neće postojati.
Sve nas veoma interesuje – koji je najveći trend za zaradu u 2019. godini?
Najveći trend za pravljenje para ove, naredne i mnogih godina koje će doći je „naduvaj se i budi zdrav“. Naravno – radi se o legalizaciji marihuane. I to se dešava planetarno. Ako priroda može da nas hrani i da nas leči, osim što nas „podiže“, niko nema pravo da to zabranjuje. Medicinski benefiti kanabisa su veoma dugo poznati i veoma dugo skrivani. Proizvodnja marihuane će zameniti mnogobrojne sintetičke proizvode i njena upotreba u medicinske svrhe ne može se preceniti. Proizvodnja marihuane na širokom spektru biće posao vredan na trilione dolara.
Vaše zgrade od istorijskog značaja u kojima ste smestili institut „Trends“ postale su sedište kulturnog i intelektualnog života, ne samo za stanovnike Njujorka već i ljude iz čitavog sveta.
Živim u kolonijalnom Kingstonu, udaljenom dva sata vožnje od bezdušenog i obezduhovljenog Njujork Sitija. Radi se o trećem holandskom naselju u Americi gde je samo srce američke revolucije. Nedaleko od mene je zgrada Senata iz 1777, mesto gde je Njujork postao država. S druge strane nalazi se najznačajniji istorijski ugao u čitavim SAD. Na obe strane tog ugla su revolucionarne zgrade, i sve tri sam kupio. Uradio sam to kako bih mogao da pomognem u podizanju američke i svetske revolucije duha, strasti, moralnosti i intelekta. Radim na uspostavljanju nove renesanse. U 2015. pokrenuo sam pokret „Okupirajmo mir“ i svako može posetiti veb-sajt www.occupypeace.com i pogledati šta tu radimo. [/restrict]