Naše je

Ako bih prihvatio da ništa nije naše na Kosovu, morao bih da osporim ne samo tragove tamošnjeg srpskog postojanja nego i postojanje samih Srba

Srbi! Nismo krivi! NATO je zločinac! Braćo i sestre, mi Srbi smo žrtve! Ko vam drugačije kaže – laže! Hiljade građana Srbije, naših prijatelja, dece, rođaka umire od raka izazvanog NATO bombama. Niko ne odgovara.

MAKSIMALNO Predsednik države Srbije Aleksandar Vučić na kongresu Socijalističke partije Srbije kao ekspert istorijsko-geografske- kartografske struke reče: „Pustite priče mnogih vaših i mojih da je sve bilo naše. Ništa nije bilo naše“! Zatim nastavi: „Danas da pitam moje i vaše članove i funkcionere koje je to rešenje, koji kompromis sa kojim bi bili zadovoljni, ni od koga neću čuti odgovor. Mi Srbi smo zadovoljni samo ako dobijemo maksimalno.“
Za razliku od članova i funkcionera pomenutih stranaka „od kojih neće čuti odgovor“, ja bih imao odgovor na postavljeno pitanje, da sam kojim slučajem pitan.
Prvi odgovor glasi: Nema nikakvih priča o otuđenju imovine, nepokretne i pokretne, koju su nam u vlasništvo ostavili naši preci. Ne mogu da razumem, a teško je razumnom čoveku da shvati da Gračanica, Dečani, Prizren, Devič, Sveti Arhangeli, kralj Milutin, Car Lazar, Toplica Milan, Kosovka Devojka, Miloš Obilić, Kraljević Marko, Metohija, Sirinićka župa, Sredska nisu bili srpski ili, kako reče predsednik, ništa nije bilo naše!
Zakonopravilo Svetog Save napisano pre osam stotina godina nije bilo naše! Dečanska hrisovulja nije bila naša. Zakonik cara Dušana nije naš. Hrisovulja kralja Milutina manastiru Svetog Stefana u Banjskoj nije naša. O poveljama koje su pisali kneževi, kraljevi i vlastela u Srba ne vredi trošiti reči, jer ništa nije bilo naše!
Karejski tipik, Hilandarski tipik, Studenički tipik koje pisahu Nemanjići nikad nisu bili naši. O rukopisnim knjigama Srba ne vredi ni pričati, jer nisu bile naše. Moglo bi ovako unedogled, jer odakle pravo nama Srbima da imamo bilo šta. Izgleda da nemamo pravo ni da postojimo? A možda nas i nikad nije bilo!
Drugi odgovor bi glasio: Odakle potreba sadašnjoj vlasti države Srbije da sama sebe proglasi Bogom danom da ona žuri s „konačnim“ rešenjima za sve probleme koji se tiču Srba i Srbije. S problemima se živi i oni se rešavaju kad je za to najbolje doba.

NIJE SRAMOTA Ne bere se vinograd s proleća već s jeseni kad mu dođe vreme. Ne kosi se trava zimi kad je livada snegom pokrivena. Niti se leti po julskim vrućinama nose kaputi i rukavice. Kad bismo ovo radili, proglasili bi nas u najmanjoj meri za čudake. Znam i da većina od vas za ove obične stvari zna i čudi se što ih pominjem. Moram, jer nema razlike između njih i stalnog zapomaganja vlasti da se sve mora završiti sad i odmah, bez obzira na štetu koju će pretrpeti država Srbija i njeni građani.
Da mi se ne prigovori kako ne nudim nikakvo rešenje, evo i predloga.
Prvo, neka vlast prekine svaku priču o evrounijatskom putu bez alternative. Prazna priča traje duže od dve decenije. Svima je jasno da će se na kraju tog puta tražiti da priznamo rimskog biskupa ili papu za vrhovnog verskog poglavara. Puste hiljadugodišnje želje da nema pravoslavnih Srba, a zatim uopšte Srba. Da na kraju nestane imenica Srbija i pridev srpski.
Drugo, Narodna skupština da Kosovo i Metohiju proglasi okupiranom teritorijom države Srbije. Za tri meseca biće 20 godina kako je NATO okupirao deo države Srbije. Za svaki zločin učinjen nad žiteljima koji žive na okupiranoj teritoriji biće odgovoran NATO okupator. Ratni zločini ne zastarevaju.
Treće, tražiti saveznike na drugoj strani. Početi pregovore za prijem ili samo blisku saradnju sa ODKB zajednicom. Jednostavno, nije sramota promeniti državnu politiku. Kad od politike koju vodite imate samo štete, vi je promenite. To rade velike države. Velika Britanija je napustila Evrounijate kad joj članstvo u njoj više nije odgovaralo. Najjača vojno-finansijska sila na svetu SAD napušta saveze i otkazuje ugovore koji joj više ne odgovaraju. Naša vlast ume da kaže: „U politici nema prijateljstva već samo interesa.“ Kad je već tako, a s tim stavom se delimično slažem, onda promenimo politiku i gledajmo interes Srba i države Srbije.
Nije sramota reći da je nešto pogrešno urađeno. Sramota je u greškama istrajavati.
Molimo se za srpske heroje Radovana Karadžića, Ratka Mladića, kapetana Dragana. Molimo se za zdravlje Asanža. Pomozimo našoj braći i sestrama koji žive na Kosovu i Metohiji. Budimo na strani božjeg čoveka Arno Gujona. Čuvajmo Republiku Srpsku. Dogodine u Prizrenu.