Vodvilj o naravima

ZVEZDARA TEATAR: „Ljubav u Savamali” na početku nove sezone 

Komad Ivana Lalića je vodvilj o naravima naših ljudi, kako se u teatarskom žargonu kaže sitkom, što će reći komedija situacije, i to pogodna više za televiziju nego za pozorište

Zvezdara teatar permanentno neguje prikazivanje savremenog domaćeg dramskog repertoara što ne čini nijedno naše pozorište. Dovoljno je pogledati njegov raspored predstava za novembar i videti da su od četrnaest prikazivanih naslova dvanaest iz pera naših savremenih dramatičara, što je nesumnjivo za svaku pohvalu. I prva premijera ove sezone u Zvezdari bila je praizvedba komada Ljubav u Savamali Ivana Lalića, pisca koji je od 1997. zastupljen na repertoaru ove kuće gde su dosad prikazani njegovi tekstovi U plamenu strasti i Moj otac u borbi protiv nitkova iz svemira.
Moglo se pomisliti da je Ljubav u Savamali melodrama sa muzikom, ali ko bi tako pretpostavio – prevario bi se! U pitanju je vodvilj o naravima naših ljudi, odnosno kako se u teatarskom žargonu kaže sitkom, što će reći komedija situacije, i to pogodna više za televiziju nego za pozorište: većina prizora u ovom komadu protiče u brojnim nesporazumima, zabunama, besomučnoj trci i jurnjavi, kao i u svakojakom nadvikivanju, ciči i dernjavi. Kao u nekoj od komičnih TV serija proticale su scene u trku, uz ulaženja i izlaženja na različite strane, ne uvek s najjasnijim razlozima i povodima. Učinilo nam se da je Ivan Lalić pišući ovaj komad isključivo imao u vidu izvođenje na televiziji, što je prihvatio i reditelj Darijan Mihajlović, te je rezultat predstava koja neodoljivo podseća na serije koje se kod nas sada često emituju. Moramo reći i da je predstava, ne jednom, ličila i na televizijsko snimanje. Zato se može zaključiti da je televizija ovom prilikom zaista kročila na pozornicu.
Glumačka ekipa, koju su sačinjavali: Feđa Stojanović, Elizabeta Đorevska, Mina Sovtić, Branko Vidaković, Milan Vasić, Lena Bogdanović i Nikola Šurbanović, bila je prilično uigrana, ali je bilo i nepotrebnog preigravanja, što je doprinelo da pojedini prizori izgledaju banalno, pogotovo što se često, zbog robovanja reditelja i glumaca televiziji, igralo na proscenijumu, s tim što su glumci često gledali neposredno u publiku.
Junak večeri bio je Milan Vasić, odlično glumeći Ahmeda, koji je na putu iz Avganistana u Nemačku dospeo u Beograd, gde je u ranoj mladosti, u vreme nesvrstanosti, sa ocem lepo živeo i gde će se, ovom prilikom, oženiti, da bi, kako u životu ima dosta paradoksa, na kraju njegova supruga u potrazi za poslom pošla u Nemačku, a on ostao u Srbiji, jer je lepo prihvaćen.
Naravno, pored ove glavne linije zapleta nećemo navoditi i ostale, nego ćemo istaći da je ovaj vodvilj veoma zabavan i da će biti lepo prihvaćen od gledalaca koji u pozorištu traže zabavu po svaku cenu. Milan Vasić pokazao je lepe pevačke mogućnosti, kao i sposobnosti za parodiju. Feđa Stojanović, kao rodonačelnik familije, ali i kao predsednik saveta u soliterskoj samoupravi, plenio je neposrednim i dobroćudnim izrazom, dok je Branko Vidaković finim karakternim senčenjem odigrao pokornog sekretara kućnog saveta. Njima nasuprot, interpretatorke ženskih uloga – Elizabeta Đorevska i Mina Sovtić – zadovoljile su se prenaglašenom televizijskom glumom, dok se Lena Bogdanović, kao TV novinarka, opredelila za karikaturalni prikaz. Nikola Šurbanović efektno je glumio policajca poreklom iz urbane sredine, a ne kao došljaka sa sela, kao što se to na našim pozornicama obično čini. Scenografija i kostimografija usaglašeni sa onim što se može videti na malim ekranima. Ko voli televiziju – neka izvoli u pozorište!

Ivan Lalić
LJUBAV U SAVAMALI
POZORIŠTE Zvezdara teatar – Scena Danilo Bata Stojković
REDITELJ Darijan Mihajlović